Već duže vreme planiram da pripremim ferrero rocher i uvek je nekako ostajao za sledeći put, a i ovog puta kada odlučih da se pozabavim njime umalo da mi ga prisvoje.
Čudnu „životnu“ priču nosi ovaj moj ferrero, sa svojih prođenih 2000 i kusur km… gledam ga onako polupripremljenog u Srbiji i razmišljam šta ću sa njim? Da li da ga pakujem u koferu, ili podelim po komšiluku. Polomiće se, doneću samo mrvice u Francusku, a opet obećala sam deci. Kako da im jedan avion i tamo neki carinik uskrate uživanje u njemu? Odustajem, ponovo ga pakujem u duple kese, koje jedva dobih, samo te dve, jer šta će mi 100 kom, objašnjavam ženi u prodavnici, al’ ne vredi, ona tako prodaje i drugačije ne može. Šta će mi toliko kesa, pričam ja mojoj priji, kod koje obavezno svratim na šoljicu kapućina posle pazara, ona mi prilazi i stavlja u torbu te dve-tri, koje ne dobih normalnim putem, dođoh kući, spakovah ga u dve duple kese, poprečno nameštene, čvrsto vezujem i zatežem, zavlačim je između pažljivo složene garderobe, onako po sredini, nadajući se da ću je doneti u komadu. Stižem na carinu, pitaju me šta imam, samo jedan ferrero i nekih 300 gr dimljenog mesa. Aj, belaja, otkud rekoh, ne vredi ni priča da moja Milena broji zadnje dane trudnoće i da je baš to poželela, ja da, on ne, ljutiti carinik se okreće tamo nekom izbledelom papiru, ovlaš prilepljenom, lupka kažiprstom po zatamnjenim slovima koji kažu nikako meso, a taman posla tamo neki sir i mlečni proizvodi!!! I na kraju se nekako izborih, dođoh kući, moja starija, Jelena, vadi stvari iz torbe, pruža mojoj trudnici zamotuljak belog papira, miriše parče brižljivo spakovane nostalgije dimljeno mesance, za moju bucu, okreće se meni i veli mi:“Mama, nije valjda da si donela“? Jesam, nego šta, al’ brate kao da zlato prenosih!!! Gura moja Jela još dublje ruku po onom raširenom koferu i šta biva… Vadi oblandu i krši je po ćoškovima, gleda me bojažljivo, smejemo se sve tri naglas i sutradan sklapamo moja trudnica i ja najslađi ferrero ikada pripremljen. Očekujući svakog trenutka to maleno biće da nam se pridruži.
Recept:
1 pakovanje oblandi u obliku kuglica
120 gr krupnije, rukom izmrvljenih napolitanki sa lešnikom
280 gr nutele
cela zrna pečenog lešnika za garniranje unutrašnjosti ferera oko 200 gr
100 gr krupnije samlevenog indijskog oraha
Za natapanje ferera :
200 gr čokolade
90 gr krupnije mlevenog lešnika
Priprema:
Najpre odvojite kuglice od oblande, makazama ih dobro ukrojite da dobijete potpuno pravilne okrugle oblike, zatim pripremite smesu za njihovo punjenje. U dublju činiju stavite sve sastojke, dobro ih sjedinite rukom, zatim odvojite manje količine smese. Stavite ih u kuglice, po sredini zrno lešnika, zatim dodajte manju količinu smese u drugu polovinu kuglice, te ih laganim pritiskom spojite. Tako uradite i sa preostalim kuglicama. Otopite 200 gr čokolade na pari ili u mikrotalasnoj, dodajte mlevene lešnike, te svaku kuglicu spustite u posudu sa čokoladom, uvaljajte je dobro pomoću viljuške kako bi se lešnik zadržao na njima, odlažite ih na poslastičarskoj žici kako bi se čokolada sacedila i one dobro sasušile i uživajte u njihovom ukusu koji vas nikako neće ostaviti ravnodušnim, ali zaista, verujte nam na reč, preukusan je.
Prijatno i uživajte kao njih dve!
Autor: Sunčica Stanković
