Neka vas kroz ovaj mesec prate i naši “znaci na putu” kroz anđeoske poruke.

“Anđeo uslišene molitve”

“Ne boj se dete drago, tvoj anđeo je uvek uz tebe. Čuje sve tvoje molitve i odgovara na njih. Ponekad osećaš da to nije tako, zato jer dogovori dolaze na neočekivane načine – u obliku intuitivnog osećaja ili nove prilike ili ti se možda knjiga otvori na značajnom mestu ili dobiješ iznenadni telefonski poziv. Anđeli odgovaraju na naše molitve na način da nam daju ideje ili informacije u našem svakodnevnom životu.

Kroz ovu karticu anđeo ti poručuje da budeš posebno otvoren/a i sa punom pažnjom da posmatraš sve znakove koji ti dolaze kroz intuiciju, osećaje, misli, znakove ili informacije kroz druge ljude. Često Bog deluje kroz druge ljude – kao zemaljske anđele – koji ti pomažu u uslišenju tvoje molitve.“

Napominjemo da su ovo opšte poruke i verovatno se neće poklapati sa svima. Budite otvoreni, vaša intuicija će prepoznati svoju poruku. Isključujemo predikciju. Ovo je sve u cilju zabave, tako i shvatite. Igrajte se, smejte se, volite i uživajte u čaroliji života. Ukoliko čitate tekst, a datum je prošao, ne obazirite se, pročitajte svoje smernice, sigurno niste slučajno ovde. Prava poruka, uvek dođe u pravom trenutku. Vidimo se uskoro!

Autor: Afirmativni Kutak

Znate li šta je ironija? Ironija je da se bavite poslom u kojem se zahteva da komunicirate (naročito ako se bavite sa prodajom), a rođeni ste u periodu kada je bio retrogradni Merkur. Taj isti Merkur se našao u mojoj prvoj kući, a njemu se pridružila i planeta Saturn koja je dodatno otežala situaciju sa još nekoliko kvadrata u natalnoj karti.

Možda mi u natalnoj karti nije bilo predodređeno čime ću se u budućnosti baviti, a svakako mi u životu jeste bilo otežano izražavanje. Strah od javnog nastupa jedan je od najvećih ljudskih strahova. A on se ne oseća radi javnog nastupa, već se radi o strahu od srama ili blama – plašimo se da se javno ne osramotimo.

Kada sam bila mala, imala sam običaj da kažem uvek ono što mislim i osećam, međutim moji roditelji su često strepili da ne dobiju zbog mene transfer blama. Od tada sam počela da strahujem kako će ljudi da reaguju na ono što imam da kažem; šta će da misle o meni, da li će se smejati, da li će se neko osećati neprijatno itd. Prvo su me u porodici uverili da moram da pripazim šta ću da kažem drugima, da je sramota nešto ne znati ili lupetati gluposti. Zatim se nastavilo u školi, kada npr učiteljica ili nastavnik postavi pitanjem, a učenik ako ne zna tačan odgovor pa bude kažnjen podsmehom ili lošom ocenom. Verovatno nisu svesni koliko to može da postane medveđa usluga.

I nakon dvadeset i više godina napokon shvatim: Pa to je sve u redu. Dobro je i da se ponekad izblamiram jer je to izlazak iz zone komfora. U redu je čak i da nešto ne znam, jer se u tome krije prilika da nešto naučim. A zašto je bitno šta će neko drugi reći i misliti o onome što kažem? Kao da je taj neko najsavršenije biće na svetu. Nije.

Ovo su situacije zbog kojih se u ljudima razvija strah da sebe izraze. Taj strah naročito preplavi onda kada i te kako imamo da kažemo ono što je važno da drugi ljudi čuju.

Zato često nesvesno grešimo dok komuniciramo sa drugim ljudima, ne davajući šansu da saslušamo šta imaju da kažu i zašto. Nije važno da li razgovarate sa malim detetom ili sa odraslom osobom. Čak i ako se ne slažete sa stavom druge osobe, gledajte da joj postavite pitanja. Tako je ohrabrujete da kaže svoje mišljenje i njene argumente. A nakon toga zahvalite joj se i zamolite je da sasluša Vas. Sigurna sam da će vas više poštovati i imati poverenja ako joj pokažete koliko je uvažavate.

U slučaju da razgovarate sa detetom ili adolescentom, a pritom radite u prosveti, važno je da u toj ulozi ne pokazujete svoju pristrasnost.

Zapamtite ovo pravilo: Saslušajte sagovornika, postavljajte pitanja tražeći obrazloženje i zahvalite mu se na odgovoru.

Ovo je vrlo jednostavna tehnika u komunikaciji, a tako moćna i efikasna! Ohrabrivanjem dopuštate ljudima da budu svoji. Tako se razvijaju komunikacione veštine koje su veoma značajne i vrednovane, a to su: asertivnost, aktivno slušanje, kritičko razmišljanje, samopoštovanje i samopouzdanje. Takođe se eliminiše strah od javnog nastupa.

Trema može biti veliki neprijatelj u slučaju kada vas blokira. Ona se javlja zato što vam je stalo da sa publikom ili sagovornikom jasno iskomunicirate to što vam je važno. I tada ne želite da pogrešite.

Zbog pridavanja velike važnosti desiće se blokada – osetićete da su vam se odsekle noge i da ste zaboravili šta ste hteli da kažete. Zato je priprema već pola urađenog posla, a zatim praksa, praksa i praksa! Vežbajte što više – pred kamerom, ogledalom i drugim ljudima.

Ako se borite već sa strahom od javnog nastupa, svaki korak ka prevazilaženju  i suočavanje je sam po sebi već uspeh. Budite svesni da svaka vaša „ slabost“ može postati snaga, ako radite na tome da je prevaziđete. Korak po korak i javni nastup više nije BAUK!

Autor: Kristina Dragaš