Znate li šta je ironija? Ironija je da se bavite poslom u kojem se zahteva da komunicirate (naročito ako se bavite sa prodajom), a rođeni ste u periodu kada je bio retrogradni Merkur. Taj isti Merkur se našao u mojoj prvoj kući, a njemu se pridružila i planeta Saturn koja je dodatno otežala situaciju sa još nekoliko kvadrata u natalnoj karti.
Možda mi u natalnoj karti nije bilo predodređeno čime ću se u budućnosti baviti, a svakako mi u životu jeste bilo otežano izražavanje. Strah od javnog nastupa jedan je od najvećih ljudskih strahova. A on se ne oseća radi javnog nastupa, već se radi o strahu od srama ili blama – plašimo se da se javno ne osramotimo.
Kada sam bila mala, imala sam običaj da kažem uvek ono što mislim i osećam, međutim moji roditelji su često strepili da ne dobiju zbog mene transfer blama. Od tada sam počela da strahujem kako će ljudi da reaguju na ono što imam da kažem; šta će da misle o meni, da li će se smejati, da li će se neko osećati neprijatno itd. Prvo su me u porodici uverili da moram da pripazim šta ću da kažem drugima, da je sramota nešto ne znati ili lupetati gluposti. Zatim se nastavilo u školi, kada npr učiteljica ili nastavnik postavi pitanjem, a učenik ako ne zna tačan odgovor pa bude kažnjen podsmehom ili lošom ocenom. Verovatno nisu svesni koliko to može da postane medveđa usluga.
I nakon dvadeset i više godina napokon shvatim: Pa to je sve u redu. Dobro je i da se ponekad izblamiram jer je to izlazak iz zone komfora. U redu je čak i da nešto ne znam, jer se u tome krije prilika da nešto naučim. A zašto je bitno šta će neko drugi reći i misliti o onome što kažem? Kao da je taj neko najsavršenije biće na svetu. Nije.
Ovo su situacije zbog kojih se u ljudima razvija strah da sebe izraze. Taj strah naročito preplavi onda kada i te kako imamo da kažemo ono što je važno da drugi ljudi čuju.
Zato često nesvesno grešimo dok komuniciramo sa drugim ljudima, ne davajući šansu da saslušamo šta imaju da kažu i zašto. Nije važno da li razgovarate sa malim detetom ili sa odraslom osobom. Čak i ako se ne slažete sa stavom druge osobe, gledajte da joj postavite pitanja. Tako je ohrabrujete da kaže svoje mišljenje i njene argumente. A nakon toga zahvalite joj se i zamolite je da sasluša Vas. Sigurna sam da će vas više poštovati i imati poverenja ako joj pokažete koliko je uvažavate.
U slučaju da razgovarate sa detetom ili adolescentom, a pritom radite u prosveti, važno je da u toj ulozi ne pokazujete svoju pristrasnost.
Zapamtite ovo pravilo: Saslušajte sagovornika, postavljajte pitanja tražeći obrazloženje i zahvalite mu se na odgovoru.
Ovo je vrlo jednostavna tehnika u komunikaciji, a tako moćna i efikasna! Ohrabrivanjem dopuštate ljudima da budu svoji. Tako se razvijaju komunikacione veštine koje su veoma značajne i vrednovane, a to su: asertivnost, aktivno slušanje, kritičko razmišljanje, samopoštovanje i samopouzdanje. Takođe se eliminiše strah od javnog nastupa.
Trema može biti veliki neprijatelj u slučaju kada vas blokira. Ona se javlja zato što vam je stalo da sa publikom ili sagovornikom jasno iskomunicirate to što vam je važno. I tada ne želite da pogrešite.
Zbog pridavanja velike važnosti desiće se blokada – osetićete da su vam se odsekle noge i da ste zaboravili šta ste hteli da kažete. Zato je priprema već pola urađenog posla, a zatim praksa, praksa i praksa! Vežbajte što više – pred kamerom, ogledalom i drugim ljudima.
Ako se borite već sa strahom od javnog nastupa, svaki korak ka prevazilaženju i suočavanje je sam po sebi već uspeh. Budite svesni da svaka vaša „ slabost“ može postati snaga, ako radite na tome da je prevaziđete. Korak po korak i javni nastup više nije BAUK!
Autor: Kristina Dragaš
