Tema zdrave hrane je nešto što nam se nameće svakoga dana. Diskusije su skoro svakodnevne. Da li na televiziji ili u novinama, gde god da se okrenete srešćete se sa nekim novim pravilom o tome – šta se sme a šta ne ako želite da ostanete zdravi i vitki.
Poznato je da je nepravilna ishrana bogata prostim ugljenim hidratima iz slatkiša i slatkih napitaka, zasićenim masnoćama životinjskog porekla iz punomasnih mlečnih proizvoda i mesnih preraževina. Pržena i pohovana hrana su dodatni „otrov“ koji uz nedovoljno korišćenje svežeg voća i povrća dovodi do sve veće gojaznosti i poremećaja kao što je metabolički sindrom koji predstavlja uvod u predijabetes, dijabetes i vaskularne komplikacije.
Da se razumemo, u vremenu u kojem živimo, biti ili ostati vitak je veoma zahtevno. Ljudi imaju sve više obaveza oko kuće, dece, pa i samog posla dok se neretko dešava da se radi više poslova. U celom tom vrtlogu samo pravi umetnici uspevaju da usaglase ritam obaveza sa brojenjem kalorija, pripremom hrane a naročito vežbanjem. Oni koji pripadaju toj grupi umetnika kažu da sve to nije toliko veliki „bauk“ i da je sve stvar organizacije.
Ipak, stručnjaci kažu da raznovrsnost hranljivih sastojaka i odgovarajući energetski unos čine zdravu ishranu koja ima za cilj postizanje i održavanje željene telesne težine i energetskih potreba. Posebni ciljevi zdrave ishrane odnose se na sprečavanje i korekciju gojaznosti, kao i sprečavanje nastanka dijabetesa, povišenog krvnog pritiska i drugih komplikacija.
U korist mišljenja stručnjaka, istraživali smo jedan od načina ishrane koji nije toliko promovisan ali je vrlo zanimljiv i koristan, a to je Paleoishrana.
Paleoishrana, poznata i pod nazivima „ishrana pećinskog čoveka“ i „ishrana prvobitnog čoveka“, zasniva se na teoriji da je za čoveka najbolji način ishrane onaj koji nam je zapisan u genima u ranim fazama razvoja ljudske vrste. Ukratko, paleoishrana podrazumeva visokoproteinski način ishrane uz unos umerenih količina tzv. zdravih masnoća.
Na osnivu svojih iskustava, nutricionisti koji zagovaraju paleoishranu ističu neke od dobrobiti ovog načina ishrane:
- stabilniji i ujednačeniji nivo šećera u krvi,
- nestanak ili značajno ublaženje alergija,
- izbalansirana energija,
- lakše postizanje i održavanje fizičke kondicije,
- efikasnije sagorevanje nataloženih masnoća,
- izrazito pozitivno dejstvo na kožu i zube,
- nestanak ili značajno smanjenje intenziteta glavobolje,
- smirivanje upalnih procesa u organizmu,
- kvalitetniji san.
Naši preci su do hrane dolazili uglavnom ili lovom ili sakupljanjem. Tako se na njihovoj trpezi uglavnom nalazilo meso i riba, voće i povrće, jezgrasto plodovi i semenke. U modernim vremenima, pred nas su servirane nove namirnice – žitarice, mlečni proizvodi i razne prerađevine, čije je varenje u našem organizmu malo komplikovanije i traži više uložene energije. Hrana koju unosimo u organizam paleoishranom trebalo bi da nas snabde većom količinom energije, a da pritom kazaljka na vagi ne pokaže veću brojku.
Zagovornici ove vrste ishrane napominju da ona ne zahteva preteranu promenu načina života, i da je lako prilagoditi joj se. Raznobojno voće i povrće, životinjsko meso (po mogućstvu iz slobodnog uzgoja), riba i plodovi mora, jajam kokosovo i maslinovo ulje, avokado, brojni jezgrasti plodovi i semenke, biljni dodaci i začini…samo su deo palete namirnica koje su preporučljive kod ovog načina ishrane.
Sa druge strane, preporučuje se izbegavanje svih vrsta žitarica, pasterizovanih mlečnih proizvoda, soje i ostalih mahunarki, rafinisanog šećera, alkohola i uopšte svih vrsta prerađenih namirnica. Paleoishrana ne isključuje upotrebu soli, ukoliko se obroci umereno sole, po mogućstvu himalajskom ili morskom solju. Kao zaslađivač možete koristiti steviu, pošto čista stevia ne sadrži karolije iako je nekoliko stotina puta slađa od običnog šećera.
Zanimljivo je znati da, prema kineskim stručnjacim-a, koji su koristili stevia i placebo preparate u svojim istraživanjima, stevia obara visok krvni pritisak za 8-14%, dok na normalan ili blago povišen pritisak nema nikakvog uticaja.
Kao i svaki novi način ishrane, i paleoishrana zahteva određeno vreme da se telo i organizam prilagode. U ovom slučaju, olakšavajuća okolnost je to, što se ne insistira na unosu manjih količna hrane, nekim komplikovanim receptima, retkim sastojcima i sl. Savet stručnjaka je da osluškujemo svoje telo, jer ono najbolje prepoznaje šta mu odgovara.
S obzirom na to da smo genetski identični svojim precima i da prema rezultatima dosadašnjih istraživanja oni nisu imali problema sa viškom kilograma – ovo ne bi trebalo da bude previše teško. Uostalom, ako su mogli pećinski ljudi, zašto ne bismo mogli i mi.
Autor: Danica Žunjanin
