Posle dužeg vremena u krevetu, koje smo sa sinom proveli zbog bolesti, odlučili smo da dva dana provedemo na Fruškoj Gori u Vrdniku. Odseli smo u novom hotelu što je sagrađen –Fruške Terme. Hotel se nalazi preko puta Etno naselja „Vrdnička kula“ i u blizini same kule. Sobe su i više nego luksuzne, dobro opremljene sa „touch“ senzorima u kupatilu i u sobi.

A ono zbog čega smo najviše hteli da dođemo baš ovde su bazeni sa termalnom toplom vodom. Pored zatvorenih bazena, ima par na otvorenom. Dok smo boravili, radio je jedan od tih i bio je prelep osečaj plivati u vrućoj vodi sa pogledon na Frušku goru, a još lepši osećaj plivati uveče, kada su se uključivali svetla u bazenima.  Međutim to nisu samo obični bazeni u kojima možete da plivate, ovde se uključuju s vremena na vreme podvodne masaže, ili mali „vodopadi“ što idu iz tuba pod pritiskom, pa ukoliko neko ima zatešena ramena, ovo je super za mišiće, ili pustite da vas voda nosi u krug, u jednom delu bazena (puštaju se jake struje vode, što duvaju pod raznim uglovima i bukvalno se vrtite u krug, a da pri tome ne morate da radite rukama ili nogama).  Za najmlađe napravljeni su dva posebna bazena sa toboganom, te da mališani mogu da se zabavljaju tokom cele godine (postoji tobogan spolja, ali nije radio sada tokom zime). Imali smo polupansion, i sva hrana je na bazi švedskog stola, i bio je baš veliki izbor hrane (kuvana, slatko, slano, pečeno).

Vreme nas je poslužilo, tako da smo pored kupanja u bazenima iskoristili  i prošetali po Fruškoj gori i Vrdniku. Posetili smo kulu Vrdnik i uživali u pogledu. Pored nje nalazi se i adrenaln park, koji će početi sa radom od marta/aprila meseca. Proveli smo vreme na dečijem igralištu (poštuju se želje svih, i onih najmlađih), uzeli malo osveženje u restoranu „Vrdnička kula“, prošetali stazom zdravlja kroz Frušku goru i uživali u tišini i prirodi. Posetili smo vodopad Lazin Vir, ali nažalost, pošto nismo imali zimu, bio je skoro presušen, ali baš to nas nije zaustavilo da se odmorimo pored njega.

Da bacamo kemenćiće u vodu, da gledamo visibabe, da se malo bavimo sportom na otvorenom i jednostavno napravimo pauzu za ručak u prirodi uz vodu. A posle toga smo otišli i do manastira Vrdnička Ravanica. On je sada u procesu restauracije, ali je otvoren, i možete da vidite deo u kapeli Svetog Save, i da sipate vodu sa njihovog izvora.

Kvalitetno provedeno vreme na samo sat vremena od Beograda.

Autor: Kristina Jovičić