Nikola Drmončić, mlad i perspektivan glumac, koga možete gledati radnim danima u popularnoj seriji „Crveni mesec“, razgovarao je sa nama i predstavio sebe i u onom drugom svetlu.
1.Kada se ugase kamere i reflektori, ko je Nikola Drmončić?
Običan čovek, koji voli mačevanje salsu ,kafu u Hotelu Moskva uz zvuk klavira, putovanja i razgovore sa ženom i porodicom.
2.Recite nam nešto o svojim studentskim danima?
Lep period, svoje studentske dane sam najviše voleo, bili su naporni ali interesantni, nesvakidašnji bilo nas je 12 na klasi mnogo smo učili, radili, nismo ni bili svesni u šta samo se upustili, u jednu, po meni najlepšu profesiju na svetu.
3.Koji je to trenutak u kome ste shvatili da želite da se bavite glumom?
Još u osnovnoj školi gledajući predstavu “ Radovan Treći “ voleo sam da imitiram Zorana Radmilovića. I pre akademije sam krenuo da se bavim amaterski glumom kod Biljane Milošević u studiju “ Dečiji Osmeh “ i tada zavoleo glumu još više i odlučio da upišem Akademiju.
4.Kako izgleda jedan dan u kome snimate?
Dan kada snimam je meni uvek praznik. Šminka, kostim, preslišavanje tekstova, potpuno uranjanje u lik i vreme koje glumim. Posle uspešnog seta znamo da odemo u kafanu i tad čujem prelepe anegdote starijih glumaca.
5.Pored glume, šta je Vaša velika strast? (napišite nam nešto o tome)
Plešem salsu 12 godina, treniram borbeno i scensko mačevanje. Mačevanje treniram skoro ceo život i jako je interesanto. U budućnosti imam želju da završim visoku mačevalaču školu i da pored glume budem koreograf scenskih borbi.
6.Naši čitaoci mogu da Vas gledaju u popularnoj seriji „Crveni mesec“.Recite nam nešto više o toj ulozi.
Ja u seriji Crevni Mesec igram agenta Evidenc Biroa, odnosno Austrougaskog oficira koji radi za vojnu spoljnu obaveštajnun službu Monarhije. Radnja se dogadja pred Prvi Svetski Rat i opisuje odnose i špijunazu i kontra špijunažu izmedju Austougarske i Srbije.
Moj lik je mističan, u javnosti se predstavlja kao prevodilac poslasnstva Ka und Ka Monarhije. Najinteresantnije je što je 95 posto moje uloge na ozbiljnom Nemačkom jeziku. Što nije lak zadatak, ali je jako interesantan proces učenja teksta i glume na stranom jeziku.
7.Koliko vremena Vam je potrebno da uđete u lik koji igrate?
Nekad više nekad manje, zavisi od zadatka koji dobijem, ali potrebno je za svaku ulogu dati sve od sebe jer nema malih i velikih uloga .
Mnogo mi pomažu karakteri ljudi na ulici ili u gradskom prevozu, filmovi, predstave i dešavanja oko mene.
8.Koja je to uloga koju biste baš voleli da iznesete?
Ima ih mnogo „Ričard Treći“ od Šekspira, Beg Pintorović iz Hasanaginice, Geteovog Fausta ili dela Edvarda Olbija. Što se tiče filma voleo bih da to bude istorijska ličnost bilo koja. Volim tu tematiku pa bih to najviše voleo i da glumim.
9.Kakva atmosfera vlada na snimanju. Ispričajte našim čitaocima neku anegdotu sa snimanja.
Na ovom projektu ekipa je sjajna ljudi su pozitivni, a stariji glumci nas čuvaju. Mnogo lepih anegdota ima. Moj prvi dan na snimanju je u stvari bila noć gde smo cele noći uvežbavali tekst na Nemačkom, dok je ostatak ekipe bio u gradu. Svi su bili iznenađeni kada su nas u pola noći zatekli kako učimo tekst i taj snimak je obišao celu produkciju kao svedočanstvo tri ludaka koja daju sve za svoju ulogu.
10.Gde vidite sebe kroz pet godina?
Vidim sebe u inostranstvu kao čoveka koji radi mnogo projekata, radi i mnogo snima jer se tada osećam najsrećnije na svetu. Ta čarolija je neopisiva zato i volim ovaj posao i gluma je najlepša stvar na svetu koja postoji za mene i ja je najviše volim, jer me oplemenjuje i stalno mi daje zadatak da iznova istražujem i nove uloge i tera me da radim na sebi i nalazim nove načine da glumim i bavim se ovim poslom uspešno i kvalitetno.
Nama ostaje da našem sagovorniku, ovom mladom i perspektivnom glumcu, poželimo sreću i sve želje za ostvarenje njegovih snova.
Intervju obavila: Lidija Gajić
