Ona je etička veganka, napisala je i objavila knjigu o veganskim receptima: “Presno gurmanski”- specijalno kuhinjsko izdanje . Ona je borac za prava svih životinja, kao i ljubitelj života na selu. Ona živi u jednom predivnom selu na Dunavu u blizini Novog Sada, u Čortanovcima. Njeno ime je Olivera Rosić i sada ćemo je upoznati malo više.

1.Olivera, kada ste počeli da se hranite na veganski način?

Vegansku ishranu počela sam da upražnjavam postepeno, od 2003. godine, pre svega, poštujući sve pravoslavne postove; Pravoslavni post je izvrstan način da otpočnete da koristite hranu bez sastojaka životinjskog porekla, ovde, naravno mislim i na isključivanje ribe i morskih plodova. Primarno, moji motivi su, od samog početka, isključivo etički – snažno se protivim eksploataciji i ubijanju životinja, i od tog stava nisam nikada odustala, aktivista sam i pobornik oslobodjenja životinja od svakog vida ropstva i zloupotrebe.

2.Koji su razlozi da počnete da se hranite na ovaj način i da širite ovu priču?

Kao što sam rekla, razlozi su pre svega etičke prirode. Zdravstveni benefiti veganske ishrane mogu se uočiti za veoma kratko vreme, to znaju svi koji su krenuli ovim putem – vrlo brzo su osetili opšte poboljšanje zdravlja. U to vreme nije bilo puno literature u smislu ideja i recepata, glavna je bila knjiga “Živeti bez bolesti” koja je zagovarala vegetarijansku ishranu presnim namirnicama. Kasnije se, sa prvim izdanjem Knjige “The China Study” Collin-a Kempbell-a 2005 godine u Americi,( a koja je postala moja lična biblija), u Americi razvio i pokret veganske presne hrane, koji me je odmah osvojio zbog izuzetnih dobrobiti po zdravlje. Tu je kreneo i moj eksperiment sa pripremanjem sirove hrane. mada se ja hranim kombinovano: kuvanom kao i sirovom veganskom hranom.

3.Da li je Vaša kuhinja striktno sirovo veganska ili samo veganska( sa korišćenjem kuvane veganske hrane)?

Pod veganskom hranom generalno podrazumeva se hrana isključivo biljnog porekla, nevezano za to da li je presna ili kuvana. Dakle, presnu vegansku ishranu možemo samo da izdvojimo kao jedan segment Veganske ishrane. Van ovog razjašnjenja, odgovor je da, moja kuhinja je isključivo Veganska, bez ikakvih namirnica životinjskog porekla a u kuću je zabranjen unos mesa ili bilo kakve hrane životinjskog porekla – I to je pravilo koje važi za sve goste koji me posete. A odgovor na vaše pitanje je da se hranim kombinovano: kuvanom kao i sirovom veganskom hranom.

4.Mnogi ne znaju u čemu je razlika između vegeterijanske i veganske hrane. Možete li nam to objasniti?

Vegetarijanska hrana, osim namirnica biljnog porekla, može da sadrži i mlečne proizvode kao i jaja, odnosno, postoje vegetarijanci koji konzumiraju i jaja i mlečne proizvode, i takav oblik ishrane naziva se lakto-ovo-vegetarijanstvo, dok postoje vegetarijanci koji konzumiraju samo mlečne proizvode, ali ne i jaja , lakto-vegetarijanci, i ovaj tip vegetarijanske ishrane uglavnom se vezuje za praktikovanje ajurvedske tradicionalne ishrane.

Veganska hrana pak ne uključuje niti jednu namirnicu životinjskog porekla, i uglavnom se vezuje za Veganski način života, koji je puno više od pukog izbora hrane, – podrazumeva izbegavanje nošenja kožne obuće i odeće, krzna, vune, perja, dakle upotrebu svih proizvoda koji su na neki način povezani sa ubijanjem, mučenjem, ili zloupotrebom životinja.

S tim u vezi, toplo preporučujem da pogledate dokumentarni film “Earthlings” (“Zemljni”) u čijem prevodu i titlovanju na srpski jezik sam i sama učestvovala pre mnogo godina, da biste razumeli 5 glavnih načina na koje čovečanstvo izrabljuje životinje, ta osećajna , inteligentna i svesna bića. Veganski životni stil nije samo puka briga o sopstvenom zdravlju, već jedna mini revolucija, jedina promena koju čovek može i treba samostalno da preduzme za bolji svet. Revolucija počinje zapravo u tanjiru, i zato obratite pažnju da li viljuškom nabadate nečiji deo tela pre nego što sledeći put progovorite o raznim nepravdama kojima su ljudi izloženi.

5.Imate li u planu još neku knjigu sa veganskim receptima?

Da, pripremam novu zbirku veganskih bezglutenskih recepata, pišem i fotografišem, poslednjih godina mi zaista prija da izbegavam gluten u obrocima.

6.Da li i dalje održavate radionice sirove hrane i gde? Št? Šta se dešava sa Čortanovcima, hoćete li imati neke aktivnosti tamo?

Prestala sam sa radionicama, posebno sada, kada smo svi izolovani u svojim domovima; Do skora je u Čortanovcima radio i prvi zvanični veganski hostel u Srbiji, u kom smo takodje organizovali nekoliko druženja u sklopu svih aktivnosti koje smo preduzimali.

Pojavili su novi mladi ljudi – nove snage koje podučavaju pripremi veganske hrane, neki su zaista originalni i maštoviti a neki nažalost i ne baš…. U svakom slučaju, puno je veći izbor takvih dogadjanja sa pripremom hrane.

U medjuvremenu, kako vreme prolazi, ja više uživam u društvu svojih prijatelja; I dalje živim u Čortanovcima a nastojim takodje, da tople letnje mesece provedem u Grčkoj, na ostrvu Evija, gde ponekad uradim po koju mini radionicu mediteranskih ukusa na vegan način.

7.Kakvu su Vam planovi za dalje?

Nema posebnih planova Uživam u svakom danu, radim stvari koje volim, počela sam da pišem i svoj lični blog na domenu oliverarosic.com, fotografišem, učim, kreiram….Sve moje aktivnosti, i sadašnje i buduće, uglavnom su usmerene na on line aktivnosti, jer je Internet doneo mnoge dobrobiti u smislu olakšane i brze komunikacije i specifične forme za izražavanje, kako kroz drušvene mreže, tako kroz osnovnu formu interaktivnih sajtova.

8.Kako započinjete jutro? Imate li neke jutarnje rituale, možda neki jutarnji napitak koji volite i koji bi preporučili drugim ljudima za zdrav i uspešan početak dana?

Ujutru volim da popijem cedjeni sok: nekada je to sok od šargarepe, sok od celera, u sezoni cedim i citruse, kao grejp narandže…U ovo vreme kada smo izloženi mogućoj virusnoj infekciji, pripremam svoju “ljutu limunadu” a to je limunada sa izblendanim komadom svežeg djumbira a često uz dodatak belog luka i ekstra ljute tinkture od halapenjo papričica.

Osim toga, omiljni doručak mi je sveže sezonsko voće.

9.Kako izgleda Vaš jelovnik?

Obično uzimam dva obroka dnevno, uveče izbegavam da jedem, osim u izuzetnim situacijama. Kasni doručak je obično voće ili salata, zimi mi prija miso supa, a ručak je uglavnom kuvani obrok, povrće, ponekad uz dodatak neke žitarice ili bezglutenske testenine; u specijalnim prilikama gurmanski veganski obroci sa gostima, gozbe dakle.

10.Vaša poruka čitaocima?

Budite ljubazni prema svim živim bićima, predjite na vegansku ishranu i radujte se dobrobitima koje će vam ova važna životna odluka doneti – rečju, budite promena koju želite da vidite u svetu!

Divno, hvala Vam Olivera na novim saznanjima. Želimo Vam uspeha u daljem radu i u životu.

Upravo, Olivera i jeste promena koju želi videti u svetu i svaka joj čast na tome, a takođe, hvala joj što širi tako pozitivnu priču.

Intervju obavila: Sanela Dimitrijević

1.Mnoge muzičke nagrade Olivere Marinković su bile povod da razgovaramo sa njom. Za sam početak nam je rekla.

Nagrade koje dobijate su veliki stimulans, ali i razlog da se  potrudite da budete bolji nego što ste bili juče, a gori nego što ćete biti sutra. One i obavezuju da uvek date svoj maksimum i da vaš rad neko ceni, vrednuje i poštuje. Kada pesma izađe u etar, nikada ne znate do kojih meridijana će dosegnuti  i ko će je sve čuti.

2.Da li se sećate i razmišljate o svojim počecima?

Svako putovanje započinje prvim korakom koje vi svesno ili nesvesno napravite. Rado se sećam davnih osamdesetih, kada je bila popularna elektronska muzika

Jedan moj drug koji je danima pokusšavao da napravi sebi tekst za pesmu koju je iskomponovao zamolio me je  da mu pomognem. Ja sam mu promenila tematiku i gotovo napisala čitavu pesmu. On je bio oduševljen i tom pesmom je tada napravio ogroman uspeh. Onda me je sticaj okolnosti doveo do Miljka Vitezovića, (mada mislim da slučajnosti ne postoje) koji je  uzeo moja dva teksta jer su mu se neobično dopala i na neki način me proslavio kao tekstopisca.  U to vreme sam radila kao radio voditelj i gost mi je bio Sale Popović, hramonikaš i šef „Slatkog greha“ koji je videvši neke moje tekstove, rekao da su odlični da ću daleko dogurati, da moji tekstovi imaju pouku i poruku.  I zaista nikada ne pišem da bih pisala već samo kada me povuče ideja i kada imam šta da kažem.

3.Šta se onda dešavalo? Jedno vreme vas uopšte nije bilo na javnoj sceni?

Da, život me je odveo u inostranstvo. Tamo sam  živela i radila tako da muzici nije bilo mesta. Istovremeno sam se bavila i novinrstvom i radila za razne medije od Radio Stokholma do  raznih ilustrovanih časopisima.. Muzika mi je bila u ko zna kom planu, zapravo o tome tada nisam ni razmišljala.

4.Kako Vam se dogodio povratak na muzičku scenu?

Ponovo slučajnost. Pozvao me je direktor poznatog festivala narodne muzike na koga je moj rado ostavio odličan utisak.. Bila sam u Grčkoj i on me je zvao. Rekao mi je sprema festival i da ja verovatno imam neku sačuvanu pesmu iz prošlih dana i da bi voleo da ih vidi. Po povratku iz Grčke odnela sam mu svesku sa teksovima on je izdvojio jedan i taj je bio pobednički.

5.Od tada do sada izgleda da nižete samo uspehe.

Mada mislim da sam perfekcionista i trudim se da u javnost izbacim samo ono čega se nikada neću stideti i pitati se šta mi bi da ovo uradim. Ne pišem dok zaista ne dobijem inspiraciju i dok me nesto ne pokrene. Čak trpim i kritike svojih saradnike da bi trebala da budem aktivnija, ali meni dok sve ne sazri i dok ja stopostotno ne budem zadovoljna ne izlazi u javnost. Prednost uvek dajem kvalitetu a ne kvantitetu.

6.Pripremate svoj cd i  knjigu sa svojim pesmama.

Da očekujem da ovo sto nas je zadesilo prodje i da konačno sakupim sve na jednom mestu a bonus će biti CD.  Bavim se i multimedijom, jer je to definitvno moj fah. Mislim da novac nije presudan za ljudsku kreativnost i da on dodje kao posledica uradjeog posla. Mašta je ta koja može svašta i da je to divana mogućnost da svoju kreativnost iskažete na nabolji mogući način.

7.Tekstopisci i kompozitori nikada nisu u prvom planu. Medjutim vaše nagrade, himna sportistima nekako su vas izbacile u žižu dešavanja.

Ko je pisao i komponovao pesmu zna se tek kada na festivalima dobijete nagradu. Himna je nešto što je napisano iz srca i duše i time sam želela da pokažem sav svoj patriotizam i ljubav prema sopstvenom narodu. Sportisti su naši ambasadori u svetu koji našu zemlju predstavljaju u najlešem svetlu donoseći nam medalje. Kako da ne budemo ponosni na te divne ljude i kome ne uzlupa srce jače kada čuje našu himnu u raznim delovima sveta i raznim takmičenjima. kako ne pomenuti našeg Novaka Đokovića koji  je učinio da svi znaju za Srbiju. Ovo je moj mali doprinos i nadam se da kada budu dolazili naši sportisti da će ih ova himna dočekati na terasi Skupštine grada.

8.Znam iz iskustva da jako pomažete mladim ljudima koji tek započinju svoju karijeru.

Da. Najlepše je kada radite posao koji volite i kada ste u prilici da pomgnete nekome ko tek započinje svoju karijeru. Bilo da želi da otpeva svoju prvu pesmu, da želi da se predstavi na nekom festivalu ili je napisao svoju prvu knjigu. Činjenica da ste bili i mali deo nečijeg početka uvek će vas ispunjavati ponosom. Mladi ljudi me obično kontaktiraju preko drusštvenih mrežai ja im uvek izadjem u susret. Naravno onoliko koliko je to u mojoj mogućnosti.

Intervju obavila: Olgica Alimpijević