Intervju: “Nagrade su obeležile moj život” – Olivera Marinković Intervju: “Nagrade su obeležile moj život” – Olivera Marinković
1.Mnoge muzičke nagrade Olivere Marinković su bile povod da razgovaramo sa njom. Za sam početak nam je rekla. Nagrade koje dobijate su veliki stimulans,... Intervju: “Nagrade su obeležile moj život” – Olivera Marinković

1.Mnoge muzičke nagrade Olivere Marinković su bile povod da razgovaramo sa njom. Za sam početak nam je rekla.

Nagrade koje dobijate su veliki stimulans, ali i razlog da se  potrudite da budete bolji nego što ste bili juče, a gori nego što ćete biti sutra. One i obavezuju da uvek date svoj maksimum i da vaš rad neko ceni, vrednuje i poštuje. Kada pesma izađe u etar, nikada ne znate do kojih meridijana će dosegnuti  i ko će je sve čuti.

2.Da li se sećate i razmišljate o svojim počecima?

Svako putovanje započinje prvim korakom koje vi svesno ili nesvesno napravite. Rado se sećam davnih osamdesetih, kada je bila popularna elektronska muzika

Jedan moj drug koji je danima pokusšavao da napravi sebi tekst za pesmu koju je iskomponovao zamolio me je  da mu pomognem. Ja sam mu promenila tematiku i gotovo napisala čitavu pesmu. On je bio oduševljen i tom pesmom je tada napravio ogroman uspeh. Onda me je sticaj okolnosti doveo do Miljka Vitezovića, (mada mislim da slučajnosti ne postoje) koji je  uzeo moja dva teksta jer su mu se neobično dopala i na neki način me proslavio kao tekstopisca.  U to vreme sam radila kao radio voditelj i gost mi je bio Sale Popović, hramonikaš i šef „Slatkog greha“ koji je videvši neke moje tekstove, rekao da su odlični da ću daleko dogurati, da moji tekstovi imaju pouku i poruku.  I zaista nikada ne pišem da bih pisala već samo kada me povuče ideja i kada imam šta da kažem.

3.Šta se onda dešavalo? Jedno vreme vas uopšte nije bilo na javnoj sceni?

Da, život me je odveo u inostranstvo. Tamo sam  živela i radila tako da muzici nije bilo mesta. Istovremeno sam se bavila i novinrstvom i radila za razne medije od Radio Stokholma do  raznih ilustrovanih časopisima.. Muzika mi je bila u ko zna kom planu, zapravo o tome tada nisam ni razmišljala.

4.Kako Vam se dogodio povratak na muzičku scenu?

Ponovo slučajnost. Pozvao me je direktor poznatog festivala narodne muzike na koga je moj rado ostavio odličan utisak.. Bila sam u Grčkoj i on me je zvao. Rekao mi je sprema festival i da ja verovatno imam neku sačuvanu pesmu iz prošlih dana i da bi voleo da ih vidi. Po povratku iz Grčke odnela sam mu svesku sa teksovima on je izdvojio jedan i taj je bio pobednički.

5.Od tada do sada izgleda da nižete samo uspehe.

Mada mislim da sam perfekcionista i trudim se da u javnost izbacim samo ono čega se nikada neću stideti i pitati se šta mi bi da ovo uradim. Ne pišem dok zaista ne dobijem inspiraciju i dok me nesto ne pokrene. Čak trpim i kritike svojih saradnike da bi trebala da budem aktivnija, ali meni dok sve ne sazri i dok ja stopostotno ne budem zadovoljna ne izlazi u javnost. Prednost uvek dajem kvalitetu a ne kvantitetu.

6.Pripremate svoj cd i  knjigu sa svojim pesmama.

Da očekujem da ovo sto nas je zadesilo prodje i da konačno sakupim sve na jednom mestu a bonus će biti CD.  Bavim se i multimedijom, jer je to definitvno moj fah. Mislim da novac nije presudan za ljudsku kreativnost i da on dodje kao posledica uradjeog posla. Mašta je ta koja može svašta i da je to divana mogućnost da svoju kreativnost iskažete na nabolji mogući način.

7.Tekstopisci i kompozitori nikada nisu u prvom planu. Medjutim vaše nagrade, himna sportistima nekako su vas izbacile u žižu dešavanja.

Ko je pisao i komponovao pesmu zna se tek kada na festivalima dobijete nagradu. Himna je nešto što je napisano iz srca i duše i time sam želela da pokažem sav svoj patriotizam i ljubav prema sopstvenom narodu. Sportisti su naši ambasadori u svetu koji našu zemlju predstavljaju u najlešem svetlu donoseći nam medalje. Kako da ne budemo ponosni na te divne ljude i kome ne uzlupa srce jače kada čuje našu himnu u raznim delovima sveta i raznim takmičenjima. kako ne pomenuti našeg Novaka Đokovića koji  je učinio da svi znaju za Srbiju. Ovo je moj mali doprinos i nadam se da kada budu dolazili naši sportisti da će ih ova himna dočekati na terasi Skupštine grada.

8.Znam iz iskustva da jako pomažete mladim ljudima koji tek započinju svoju karijeru.

Da. Najlepše je kada radite posao koji volite i kada ste u prilici da pomgnete nekome ko tek započinje svoju karijeru. Bilo da želi da otpeva svoju prvu pesmu, da želi da se predstavi na nekom festivalu ili je napisao svoju prvu knjigu. Činjenica da ste bili i mali deo nečijeg početka uvek će vas ispunjavati ponosom. Mladi ljudi me obično kontaktiraju preko drusštvenih mrežai ja im uvek izadjem u susret. Naravno onoliko koliko je to u mojoj mogućnosti.

Intervju obavila: Olgica Alimpijević

No comments so far.

Be first to leave comment below.

Your email address will not be published. Required fields are marked *