Tatjanin svet knjiga vam jedan otkriva potpuno nov svet. O čemu smo pričale I na koji način su knjige uticale na njen svet, pročitajte u ovom intervjuu.
Kada ste počeli da čitate knjige i sećate li se prve?
Sećam se da sam još bila u vrtiću kada sam videla sestru kako čita “Dečake Pavlove ulice” i plače. Nije htela da mi kaže o čemu se radi jer sam bila osetljivo dete, a ja sam se tada zarekla da ću naučiti da čitam. Tako je i bilo. Čitala sam još pre škole — i ta ljubav traje već četrdeset godina.
Od kada datira ideja o pisanju na blogu i sećate li se momenta kada je nastala i prvog objavljenog prikaza?
Oduvek sam volela da preporučujem knjige svojim prijateljima. U početku je to bio krug od desetak ljudi. Pre sedam godina sam počela da pišem blog i otvorila naloge na društvenim mrežama pod nazivom “Tatjanin svet knjiga”. Taj broj se s godinama značajno uvećao i doneo mi mnogo poznanstava i prijateljstava.
Prvi prikaz koji sam napisala bio je za knjigu “Otmenost ježa” Mjuriel Barberi.
Tatjanin svet knjiga: “Uvek me je fasciniralo šta sve jedna knjiga može da učini čoveku
Na koji način birate dela i pisce koje ćete prikazati i teme koje su Vam značajne za njuzleter?
Dela biram pre svega prema svom senzibilitetu, a zatim i prateći preporuke dragih kolega i bukstagramera. Newsletter je za mene intimniji kanal — tamo često pišem o svakodnevnim, ličnim i životnim temama, onima koje nas povezuju i inspirišu.
Da li je postojala knjiga ili pisac koja Vas je usmerila na posao kojim se sada bavite?
Uvek me je fasciniralo šta sve jedna knjiga može da učini čoveku — kako može da ga podstakne da misli, menja se, raste. Ta magija reči me je i dovela do posla kojim se danas bavim: predavanja, edukacije i deljenje inspiracije kroz knjige.
Kako vidite ulogu knjiga u 21. veku i onih koji se njima bave?
U vremenu brzine i površnosti, knjige su postale utočište. One nas uče da zastanemo, razmislimo i vratimo se sebi. A oni koji se njima bave, i pisci, i čitaoci, čuvaju dragocenu kulturu pažnje, smisla i istinskog dijaloga.
Šta mislite o delima koja su popularna kod nas?
Popularnost ne znači uvek i kvalitet, ali često može biti dobar početak. Ako neko zahvaljujući jednoj popularnoj knjizi otkrije radost čitanja i kasnije poželi da istraži dublje slojeve književnosti — to je već velika pobeda. Svaka knjiga koja probudi ljubav prema čitanju ima svoju vrednost.
Da li Vam je bitno da Vas prati veliki broj ljudi ili samo odabrani ljubitelji čitanja?
Važno mi je da me prate ljudi kojima će moje preporuke značiti. Broj je potpuno nevažan. Ako uspem da inspirišem samo jednu osobu da pročita knjigu koja će joj promeniti pogled na život — uspela sam.
Koji drugi dar biste voleli da imate, sem spisateljskog?
Volela bih da sam vešt slikar. Često zamišljam kako bi bilo moćno slikom preneti ono što rečima pokušavam da opišem.
Šta po Vašem mišljenju čini dobrog pisca, jer knjiga je sekira za zaleđeno more u nama?
Dobrog pisca čini iskrenost. Ne tehnička savršenost, ne forma, već hrabrost da se ogoli, da piše iz onog najdubljeg mesta u sebi. Dobar pisac ume da nas pogodi tamo gde smo mislili da smo bezbedni — i da nas upravo tim udarcem probudi.
Po čemu biste voleli da Vas pamte: kao strastvenog čitaoca ili pisca koji bi svojim delom zainteresovao druge za čitanje putem objava, slikanja knjiga, pisanja prikaza i slično?
Volela bih da me pamte kao dobru ženu — iskrenu, radoznalu i posvećenu. Sve ostalo proizilazi iz toga.
Šta biste preporučili knjigoljupcima, ali i onima koji to nisu?
Knjigoljupcima bih poručila da ne jure broj pročitanih naslova, već da svaku knjigu dožive celim bićem.
A onima koji ne čitaju — da potraže onu jednu knjigu koja će ih pronaći. Jer prava knjiga uvek nađe put do čoveka, samo je pitanje trenutka.
Smatrate li da čovek koji voli da čita živi hiljadu života, a onaj koji ne voli još uvek nije pronašao štivo za sebe?
Apsolutno. Čitanje je najlepši način da pređemo granice stvarnosti, vremena i prostora. Onaj ko ne čita, nije lenj — samo još nije naišao na knjigu koja će ga razbuktati.
Koja Vam je omiljena knjiga i zašto, a koju ne biste čitali, uprkos popularnosti?
U različitim periodima života to su bile različite knjige: Tomas Man “Čarobni breg”, Džozef Marfi “Moć podsvesti”, Guzelj Jahina “Zulejha otvara oči”, Đorđe Lebović “Semper idem”, Haruki Murakami “Norveška šuma”…
Ne čitam knjige koje promovišu površnost, banalnost ili nasilje.
Onaj koji voli da piše trebalo bi i da čita što više i raznovrsnije. Koje kolege rado pratite i usvajate preporuke i savete?
Pratim mnogo kolega koji iskreno vole knjige. Volim one koji pišu iz duše, bez trke za lajkovima, one koji knjigu zaista žive. Cenim kolege koje znaju da naprave most između književnosti i stvarnog života — da knjige pretvore u iskustvo, a ne u obavezu.
Na čemu sada radite i da li ćete nastaviti da pišete utiske o pročitanom ili će se uskoro i vaši uvidi o književnosti naći između korica knjige, kao što je slučaj sa Vašom koleginicom, Anđelkom Petrović?
Trenutno radim na nekoliko edukativnih projekata i kurseva o pisanju i komunikaciji, ali knjige su i dalje u središtu svega što radim. Pišem prikaze, newslettere. A nikada se ne zna, možda se jednoga dana sve te priče, emocije i promišljanja nađu između korica knjige.
Intervju obavila: Katarina Matić
