Mekano testo preliveno slatkim sirupom. Kineski brioš sa vanil kremom i suvim grožđem. Nedavno smo sa vama podelili recept za francuski lisnati brioche a danas vam donosimo recept za još jedan i to kineski brioche. Mekano testo preliveno slatkim sirupom, bogato garnirano vanil kremom i suvim grožđem.
Mekano testo preliveno slatkim sirupom
Recept za pripremu testa:
350 gr brašna T450 , 4 gr suvog kvasca, 12 gr šećera od šećerne trske ,
120 ml mlakog mleka,
30 gr otopljenog maslaca,
2 jaja, 20 gr šećera od šećerne trske
Mekano testo preliveno slatkim sirupom
Za kremu kojom ćete filovati testo će vam trebati:
262 ml mleka, 120 ml neutralne pavlake, 38 gr pudinga, 2 kašike šećera od šećerne trske, 3 šake suvog grožđa.
Sirup za premazivanje pečenog brioche -a ćete pripremiti od:
100 ml vode + 38 gr kristal šećera. Trebaće vam i okrugli pleh, prečnika 24cm, koji ste premazati sa malo maslaca.
Mekano testo preliveno slatkim sirupom
Priprema testa:
Staviti brašna u dublju posudu. Napraviti udubljenje, dodati kvasca, šećera i mleka, razmutiti žicom za mućenje i ostaviti da kvasac nadođe. Nakon toga dodati jaja, maslaca i šećera i zamesiti testo. Zamešeno testo pokriti krpom i ostaviti da nadođe na sobnoj temperaturi.
Mekano testo preliveno slatkim sirupom
Priprema kreme:
Sipati mleka u šerpi, dodati šećera i pudinga, sve dobro razmutiti žicom za mućenje i staviti šerpu na tihu vatru da provri uz povremeno mešanje. Kada provri kuvati kremu da se zgusne uz neprestano mešanje. Kuvanu kremu skloniti od šporeta, dodati suvog grožđa, sjediniti mešajući i pokriti providnom folijom.
Mekano testo preliveno slatkim sirupom
Priprema sirupa:
Sipati vodu u šerpicu, dodati šećera i staviti na šporet na srednjoj temperaturi da provri. Nakon proviranja kuvajte još 5 minuta uz povremeno mešanje. Postupak izrade brioche -a. Naraslo testo istresite na ležerno pobrašnjenom stolu, istanjite ga oklagijom, premažite ravnomerno kremom, urolajte, isecite na manje rolnice. Poređajte ih u pleh i ostavite da brioche naraste. Naraslo testo premažite prelivom od žumanaca i pecite u već zagrejanoj rerni sa ventilatorom na 225°, 25 minuta. Pečeni brioche izvadite iz rerne i premažite ga sirupom.
Mekano testo preliveno slatkim sirupom
Savet više:
U testo smo stavili malu količinu šećera, jer se brioche kasnije premazuje sirupom, ako volite slađe testo, povećajte količinu šećera. Umesto šećera od šećerne trske možete koristiti i običan kristal šećer. Suvo grožđe ne morate potapati u vodi ili rumu jer će omekšati i nabubreti u toploj vanil kremi. Do sledećeg recepta uživajte u fantastičnom ukusu Kineskog brioche testa.
“Ne čitajte poruke koje vam poručuju, slušajte svoje srce” -Tamara Kučan. Ona je mlada spisateljica u žiži interesovanja, ambiciozna, talentovana ali i vrlo hrabra. Za svoje romane crpi neverovatne ideje i ne libi se da ponekad stavi glavu u torbu i svoj život dovede u rizik kako bi neka priča izašla na videlo, ali upravo zbog toga je publika i voli.
“Ne čitajte poruke koje vam poručuju, slušajte svoje srce” –Tamara Kučan
Do mnogih čitalaca došla je putem njenih romana, mnoga srca su osvojile knjige kao što su „Profajler“,“Bivirgata,“11:12“, neki su je pak zavoleli zbog serijala „Oflajn“ i „Onlajn“, a veliku većinu čitalaca zadobila je svojim autobiografskim romanom „Između redova“.
“Ne čitajte poruke koje vam poručuju, slušajte svoje srce” -Tamara Kučan
Ove godine u oktobru izlaze njena dva romana „Nadir“ kao i „Tajni dnevnik Džona Kembela“ u kojima se spominju neki od junaka koje ste upoznali u njenim prethodnim knjigama. Sa njom smo imali priliku da porazgovaramo i prošle godine, a u ovom intervjuu, Tamara Kučan nam otkriva kakav je put do njenog uspeha kao i neke činjenice o svojim novim romanima. Uživajte.
– Tamara, recite mi, šta Vas je navelo da napišete knjigu “NADIR”, koje misli su se rojile po glavi da bi nastala takva ideja? Verujem da je reč o terorizmu pa bih volela nešto malo opširnije da mi kažete kako biste mi dočarali Vašu novu knjigu?
Nadir je roman sačinjen iz nekoliko lejera, donosi priču o radikalizaciji devojaka sa naših prostora, koje su zavedene, opčinjenje ili pak namamljene ekstremnim idejama, otišle u Siriju ili Irak i priključile se teroristima. Ne možete pisati o tome, bez konteksta, a rekla bih da se i sam kontekst romana može gledati kao jedna od tema. Iako će reč terorizam biti ta koja najpre prati roman Nadir, ne bih robovala senzacionalističkim etiketama.Pisala sam o terorizmu svakako, ali i o ekstremima, slobodi izbora, o islamofobiji koja često biva kao tema zapostavljena, o prijateljstvu, roditeljstvu i ljubavi.
– Verujem da ste sa prethodnim knjigama postigli veliki uspeh na domaćem tržištu i da su utisci čitalaca bili samo pozitivni. Da li isto očekujete i od ove ili puštate da sama nađe put do srca ljudi pa kako bude?
Utisci čitalaca nikada nisu samo pozitivni, ne možete se svima dopasti, ali ja biram da pozitivnim utiscima dajem značajnije mesto u svom životu. Moje je da napišem dobru priču, da dam sve od sebe, ne i da utičem na mišljenje koje ljudi imaju o meni, niti da povlađujem čitaocima, u silnoj želji da se svima dopadnem.
Verujem u svoju priču, u sav trud, predanost i dobru nameru, najpre borbu da ova knjiga izađe, ali svesna sam da ovo nije knjiga koja će prijati svakome. Mada i izraz prijati, pomalo je komičan kada govorimo o mojim knjigama. Za mene, kao autora, važnije je da knjiga dotakne čoveka, da ga natera na razmišljanje, preispitivanje, sticanje novih znanja, da ga uznemiri ili pak umiri, da nešto u njemu pokrene…
“Ne čitajte poruke koje vam poručuju, slušajte svoje srce” -Tamara Kučan
– Mnogi ljudi zapravo izbegavaju teške teme, ne vole niti da pišu niti da čitaju o tome jer je život sam po sebi težak. Pa me zanima, šta Vas je navelo da se baš Vi bavite tako teškim temama, to je baš veliki zalogaj, pogotovo za jednu mladu spisateljicu kao što ste Vi?
Prvo, hvala za ovo „mlada“ ali ja sam jedna stara duša, makar u svetu književnosti. Volela bih da imam odgovor na pitanje kako nalazim teme. Meni sve teme koje sam do sada obradila, a poprilično su mračne, dolaze same.
“Ne čitajte poruke koje vam poručuju, slušajte svoje srce” –Tamara Kučan
Ne sedim i ne biram teme, ne vagam, ideja se sama javi, a ja osetim da je to tema koju želim i treba da obradim u knjigama. Verujem da neko mnogo jači i veći od čoveka, odlučuje o takvim stvarima, u pravim trenucima. Neko će reći da je to život, kosmos, sudbina, sveti duh, u mom slučaju verujem da je to Bog. Drugo objašnjenje nemam, zašto baš ta tema, zašto baš tada.
-Pored knjige “NADIR”, ako se ne varam, uskoro izlazi i “Tajni dnevnik Džona Kemebla” koji je ujedno nastavak romana “Indigo” i uvid u život glavnog negativca. Šta Vas je navelo na to da nam ga približite?
Ne bih novelu-roman “Tajni dnevnik Džona Kembela”, posmatrala kao nastavak “Indiga” jer zapravo govori o periodu pre “Indiga” i prati radnju pre radnje koja je u “Indigu” opisana. Ovaj roman-novela (teško je klasifikovati) pisan je kao roman u epizodama, na jednoj od platformi za čitanje e knjiga. Bilo je izvesno da će doći dan kada će se epizode pretvoriti u novelu.
“Ne čitajte poruke koje vam poručuju, slušajte svoje srce” -Tamara Kučan
Džon je jedan od najvećih negativaca koje sam stvorila, uprkos tome, privukao je pažnju mnogih čitalaca i smatram da čitaoci zaslužuju da upoznaju i njegov pogled na sve što se dešavalo u romanu “Indigo”, ali i nekoliko finesa o njemu samom, detinjstvu, odrastanju. “Indigo” je otvorio mnoga pitanja, a ova novela donosi odgovore, tako da će cela misterija zvana Džon, konačno biti rešena i zatvorena. Zauvek.
“Ne čitajte poruke koje vam poručuju, slušajte svoje srce” -Tamara Kučan
–Iza Vas su mnoge promocije, mnogi sajmovi. Sami ste više puta govorili na svojim mrežama da ne stignete da se odmorite od posećenosti na sajmu, a jedan je pred nama, tako da, recite mi kakva su Vaša očekivanja i od ovogodišnjeg sajma?
S obzirom na to da se pored pisanja, bavim i izdavaštvom, ukoliko krenem da iznosim sve predikcije, mogao bi ovaj intervju da potraje. Činjenice kažu da je nekolicina starih izdanja tek sada, godinama kasnije u jeku popularnosti, zatim da godinama nisam imala novi roman (autobiografiju ne računam u romane), da roman izlazi nekoliko dana pre Sajma knjiga, a drugi baš za Sajam… Očekujemo veliku gužvu, spremni smo za sve napore i srećni zbog prilike da sretnemo i upoznamo ljude koji prate rad izdavačke kuće „Urban art“.
–Da li postoji mesto, grad, u koji biste voleli da dođete i napravite književno veče ali niste do sada imali prilike?
Ne postoji taj jedan grad, striktno. Uvek se radujem novom gradu i susretu sa čitalačkom publikom iz tog grada. Takođe, radujem se i povratku u neke od gradova koje sam već posetila i poznatim licima, koja su ostala u lepim sećanjima.
–S obzirom na to da ste sada napisali dve knjige, koje izlaze relativno skoro, nešto uoči sajma, da li planirate da se malo odmorite od pisanja i ako da, koliko bi trajala ta pauza ili možda neke nove ideje već kreću da se krčkaju u vašoj glavi?
Postoje nove ideje, nova tema, ali morala bih da zastanem. Teška, mračna i iscrpna tema romana Nadir, potom vraćanje jednom od najkompleksnijih junaka iz celokupne spisateljske karijere, u noveli, koja izlazi posle Nadira… Plan je bio pobediti sebe ove godine, testirati sopstvene granice. Uspela sam u tome, sada je vreme da odmorim i da uživam u uloženom trudu, novom znanju koje sam stekla, ali i u utiscima čitalaca, vremenu sa njima na sajmovima, književnim večerima…
“Ne čitajte poruke koje vam poručuju, slušajte svoje srce” -Tamara Kučan
–Kada bi mala Tamara srela veliku Tamaru šta bi joj rekla, i da li je ponosna na nju?
Kada? Kod nas se to često dešava. Mala i velika Tamara se često sreću. Imale smo momente u kojima smo se sukobile, ali nas dve se istinski volimo i bodrimo. Jedna od druge učimo. Ponosne jedna na drugu jesmo, celim bićem. Ja na nju – devojčicu sa snovima, ona na mene – ženu koja te snove ostvaruje.
–Kakav je bio put do Vašeg uspeha i kakav bi generalno trebao on da bude?
Ne mislim da put do uspeha treba da bude generalan, opšti i isti za svakoga. Svako od nas dobija na tom putu prepreke, testove koje treba da savlada, ali činjenica je da mladim ljudima put ka uspehu treba olakšati, ne sabotirati ih, biti im vetar u leđa, podrška. Moj put je bio strm, težak, sa ove vremenske distance – bio je poučan, ali svakako verujem da može biti lakši i da svakom čoveku sa snovima treba pružiti ruku da se popne uz liticu, umesto ga gurati da s iste padne.
– I za kraj, ako imate neku poruku za Vaše čitaoce, moto ili slično, bilo bi nam drago da je podelimo na našem portalu.
Kao i uvek, moja poruka je ista. Ne čitajte poruke koje vam poručuju, slušajte svoje srce. U najtežim odlukama, upravo ono treba da prevagne.
Šta čitati ove jeseni? Kada sam bila mlađa jesen je uvek bilo moje najdraže godišnje doba za čitanje. Sada, nažalost možda nemam toliko vremena, ali to ne znači da mi manjka preporuka. Danas sa vama delim preporuke nekoliko naslova koji su, po mom mišljenju, baš dobar odabir za čitanje ove jeseni.
Novi Majićev roman izlazi uskoro, tako da je sada pravi trenutak da se podsetimo prethodnog. “Rudnik” je priča o svemu onome što se prenosi s generacije na generaciju, o našim skrivenim razmišljanjima i ćutanjima koja se samo gomilaju. Ako tražite roman posle kojeg ćete dugo razmišljati i preispitivati svoju stvarnost, nema boljeg od “Rudnika”.
Klasik koji s razlogom nosi tu titulu i koji je savršen izbor za čitanje tokom jeseni. Misteriozna i čudna atmosfera, junaci kojima lako (ne) verujemo i jedno malo zabačeno mesto u kojem se sva radnja dešava. Može li atmosfera biti više jesenja?
Priča o odrastanju, o porodici, o nedosanjanim snovima i izborima koji život znače. Đorđe Lebović je u svojoj autobiografiji obuhvatio toliko važnih segmenata da je veoma teško izdvojiti najbolji. „Semper idem” je za mene pre svega priča o jednoj porodici, želja da se njeni članovi sačuvaju od zaborava i presele se u domove širom Srbije, a i dalje, kad već u svojima nisu mogli da ostanu bezbedni i zaštićeni. Upravo zato ova priča treba da živi i da se čita što više.
Bajka za odrasle koja će nas podsetiti na to koje su prave vrednosti koje nikada ne bi trebalo da ispustimo iz vida. King nas lako i brzo uvlači u priču, a onda nam pokazuje da su priče koje deluju jednostavno u stvari često one koje kriju najbolje poruke i iz kojih se najviše uči.
Priča o porodici, o ženama koje su mogle i morale sve, čak i onda kada im je jedina želja bila da zadrže svoj mir. Ovo je priča o crnim ovcama, o trulim jabukama, o onim jedinstvenim i najhrabrijim među nama. Autorkin jedinstven stil pisanja i magijski realizam koji se provlači kroz stranice ove knjige, povešće vas na posebno putovanje koje ćete teško zaboraviti.
Da li znate razliku između pravog i lažnog samopouzdanja? Svakome od nas se nekada dogodi da nam opadne samopouzdanje. U nekim situacijama ne verujemo u svoje vrline, sposobnosti, kvalitete. Kao što sam pojam kaže radi se o pouzdanju u samoga sebe – o verovanju u sebe, u svoje sposobnosti, vrline, znanje, kvalitete, pozitivno vrednovanje sopstvenog bića i ličnosti koliko cenimo sebe.
Da li znate razliku između pravog i lažnog samopouzdanja?
Lažno samopouzdanje je koncept kome veruje većina ljudi, a bazira se na ideji vrednovanja sebe u odnosu na druge. Gradeći sebe, poredeći se sa drugima, ove osobe su često nezadovoljne i svoje potencijale i snagu često pokazuju kroz potrebu da ponize druge, da budu bolji od drugih. Umeju da budu agresivni, veoma im je važno da su upravu, trude se da omalovažavanjem drugih uzdignu sebe.
Da li znate razliku između pravog i lažnog samopouzdanja?
Takvim osobama su važne pozicije i titule. Njihov život je neprestana borba za poziciju u društvu, na poslu u porodici. Često im je sve to naporno, ali se plaše da pokažu svoju ranjivost.
Da li znate razliku između pravog i lažnog samopouzdanja?
Pravo samopouzdanje je lična stvar. Ne bazira se na tome šta drugi misli o vama i kako vas doživljavaju. Već prvenstveno na tome kako doživljavate sami sebe! Ono je odraz vašeg odnosa prema samom sebi, ne zavisi od drugih ili ljudi i okolnosti, ne temelji se na iluzijama o iluziornosti i sopstvenoj inferiornosti ili superiornosti u odnosu na druge.
Da li znate razliku između pravog i lažnog samopouzdanja?
Pravo samopouzdanje nije stvar osećaja, već stava, a osobe koje ga poseduju nemaju strah od tuđeg mišljenja, javnog nastupa, kritike od strane drugih, osude, ne strahuju da će biti ponižene ili odbačene.
Da li znate razliku između pravog i lažnog samopouzdanja?
Osobe koje zaista veruju u sebe, osećaju se ispunjeno, spokojno, celovito, ne teže fasciniranju drugih i nisu u konfliktu sa sobom. Uklapajući se u društvene obrasce, poštujući društvene norme i učeći društvene uloge, gubimo deo sebe, svoju autentičnost, svoje pravo samopouzdanje, ispunjavamo tuđa očekivanja i gledamo sebe tuđim očima.
Da li znate razliku između pravog i lažnog samopouzdanja?
Kako postati najbolji prijatelj sebi. U moru dnevnih obaveza i izazova, često zaboravljamo na najvažniju osobu sebe. Negovanje unutrašnjeg bića i briga o sopstvenim potrebama često se shvataju kao sebičnost, ali su zapravo neophodni za naše emotivno i fizičko zdravlje. Tretiranje sebe sa pažnjom i ljubavlju nije samo čin, već način života koji može doneti duboke promene.
Kako postati najbolji prijatelj sebi
Kada odlučimo da uzmemo vremena za sebe, ne samo da obnavljamo svoj duh, već i postajemo sposobniji da se brinemo o drugima. U ovom tekstu ćemo istražiti različite strategije koje nam mogu pomoći da izgradimo aktivnu praksu samo-tretiranja, čime ćemo stvoriti temelje za srećniji i ispunjeniji život.
Kako postati najbolji prijatelj sebi
Tretiranje sebe bolje konkretno znači da se posvećujete nezi svog fizičkog, mentalnog i emocionalnog blagostanja. To može podrazumevati različite stvari za različite ljude, ali u suštini se odnosi na donošenje odluka koje pridodaju vrednost i sreću vašem životu.
Neki primeri tretiranja sebe bolje mogu uključivati:
Fizičko zdravlje: Održavanje zdrave ishrane, redovno vežbanje, pridržavanje adekvatnog sna i pravilan unos vode.
Emocionalno blagostanje: Posvetite vreme aktivnostima koje vas ispunjavaju i čine srećnima, kao što su hobiji, vreme provedeno sa voljenim osobama ili samoća za refleksiju. Praktikujte samoprihvatanje i samilost.
Kako postati najbolji prijatelj sebi
Mentalno zdravlje: Negujte svoj um kroz učenje novih stvari, čitanje, meditaciju ili druge tehnike umirivanja uma. Brinite o mentalnom zdravlju tako što donosite održive odluke i postavljate granice.
Kako postati najbolji prijatelj sebi
Samopouzdanje: Koristite afirmacije i pozitivno samopričanje kako biste razvili osećaj sopstvene vrednosti i samopouzdanja. Praktikujte samokritiku umesto samoprezira.
Kako postati najbolji prijatelj sebi
Odnosi: Negujte zdrave odnose sa osobama koje vam prijaju i podržavaju vas, ali takođe postavljate granice prema onima koji vam čine štetu ili donose negativnost.
Slobodno vreme i radost: Uzimajte vreme za radosti i uživanje u stvarima koje volite, bez osećaja krivice.
Važno je prepoznati da ste vi vredni brige i ljubavi, te da je nužno napravite prostor za sebe i tretirate sebe na način koji će vam doneti blagostanje i sreću.
Kako postati najbolji prijatelj sebi
Bolji tretman prema sebi nije samo želja, već potreba za svakog od nas. Kroz male, svakodnevne korake, možemo stvoriti okruženje u kojem ćemo rasti i cvetati. Neka postane naša praksa, možda čak i ritual, da se brinemo o sebi sa istom pažnjom kakvu pružamo drugima.
Kako postati najbolji prijatelj sebi
Zapamtite, jer srećniji i ispunjeniji život počinje kada naučimo da cenimo i volimo sebe. U tom procesu, ne zaboravimo da slavimo svaku sitnicu, svaki napredak i svaki trenutak koji posvetimo sebi. Pustite da vaša priča bude priča o ljubavi prema sebi, jer zapravo, nikada nije prekasno da postanete najbolja verzija sebe.
„Trudim se da pamtim ono što je plemenito“ – Ana Atanasković. Spisateljica iza koje stoje romani koji se čitaju u dahu. Ponosna Kruševljanka koja je zaljubljena u Beograd i u istoriju svog naroda.
„Trudim se da pamtim ono što je plemenito“ – Ana Atanasković
Kada ste zapravo otkrili pisca u Vama?
Još od ranog detinjstva. Tata me je učio čitam i pišem svojim posebnim metodama, koje bi se mogle sada izučavati na kursevima kreativnog pisanja, a on je to znao intiutivno sam. Kao i u Mocartovom životu (sada je aktuelno pronalaženje njegovog novog dela, bez namere da se poredim sa njim po važnosti, već po uticaju roditelja), otac je bio taj koji je u svom detetu prepoznao potencijal.
„Trudim se da pamtim ono što je plemenito“ – Ana Atanasković
Na primer, zadavao mi je sastave, donosio knjige o pisanju i isekao bi na reči ispisanu rečenicu iz dela Dobrice Ćosića, te bi mi rekao da pomešane listiće sastavim u što lepšu stilski napisanu rečenicu, ponovo. To se ne zaboravlja, jer je u skladu sa misijom moje duše – pisati.
Rođeni ste u Kruševcu. Kakva Vas sećanja vezuju za taj period?
Imala sam teško detinjstvo zbog strašne bolesti moje sestre koja ju je zadesila od rođenja. Živela sam u Jasici, a Kruševac je bio baza za mnogo toga – biblioteku, Radnički univerzitet, prijatelje…Kruševac je moj grad, a detinjstvo je uvek lepo, čak i kada je teško. Trudim se da pamtim ono što je plemenito, a toga je bilo mnogo. Uvek sa ponosom kažem odakle sam.
„Trudim se da pamtim ono što je plemenito“ – Ana Atanasković
Veliki broj umetnika upravo je poreklom iz Kruševca. Da li ste u svom rodnom gradu nalazili inspiraciju za pisanje?
Da, u novom romanu „Zmajeva žena“ jedan deo radnje je smešten u Kruševcu, a ako sve bude u redu, još ću objavljivati o njemu.
O Vašim knjigama se dosta priča. Našu pažnju sada okupira Vaša nova knjiga „Zmajeva žena“. Zašto ste baš odabrali ovu tematiku?
Na to pitanje se ne može lako odgovoriti jer mislim da teme biraju mene, iako se nekad čini da ih biram ja. Jelena Gatiluzio, žena despota Stefana Lazarevića, došla je u moj život preko meni bliske osobe koja je o despotu često govorila.
„Trudim se da pamtim ono što je plemenito“ – Ana Atanasković
Onda sam se zapitala – kako je bilo jednoj ženi da živi sa njim i avantura je krenula. Višegodišnja. Kao što to uvek biva, sinhronicitetima i povezanošću sa jonosferom, svojim emocijama, složim priču onako kako je potrebno da bude – sve teme su se spojile u jedan tok, a ponešto kao da je i sama Jelena ispisivala. Bilo je zaista čudesno stvarati je, i opisivati despota i despotovo vreme.
„Trudim se da pamtim ono što je plemenito“ – Ana Atanasković
Šta je to što je po Vama specifično za ovaj roman?
Bez lažne skromnosti kažem, jer je istina, niko do sada nije opisao despota Stefana Lazarevića na ovaj način – psihološki. Činjenice su proverene u literaturi, njegov istorijski deo je sasvim tačan, a dat je i prikaz njegovog složenog karaktera. Dalje, u ovom romanu sam izmaštala kako bi Jelenin život izgledao, jer se o njoj posle veridbe skoro ništa ne zna.
„Trudim se da pamtim ono što je plemenito“ – Ana Atanasković
