Ja sam osetila pravo samopouzdanje tek na početku četrdesetih. Tek kad me je počelo biti sramota vlastite dece, da ne živim ono čemu njih učim. Nisam bila dobar primjer žene koja ceni sebe. Odlučila sam da izađem iz zone komfora, iz uloge žrtve i preuzmem život u svoje ruke. Naravno to nije išlo tako jednostavno od danas do sutra. Trebalo je puno truda i rada na sebi, ali uspela sam .Na početku je to bilo jer sam htela da moja deca izrastu u jake ličnosti. Kasnije sam shvatila da je to bilo jedino ispravno za mene. Ipak još uvek se desi da zbog neke greške počnem sumnjati u sebe i svoje sposobnosti. Nakon toga se sve brže uspijem vratiti na put na kojem sam sigurna.
Dok sam ja rasla nikad mi niko nije rekao da treba sebe da stavim na prvo mijesto. Učili su me da budem poslušna, da radim onako kako drugi očekuju od mene i ni po čemu se ne izdvajati od drugih. Nikad nisam čula da su moji osećaji bitni, da slušam svoj unautarnji glas, niti da radim onako kako ja mislim da je najbolje za mene. Zato sam radila uvek šta su drugi očekivali i svoje osećaje sam ignorisala. Bilo mi je bitno da su drugi zadovoljni. Majka mi nije govorila da vjerujem u sebe, da mogu postići sve što želim. Govorila mi je uvek da trebam biti poslušna supruga i poštovati starije. Od oca sam slušala da je muškarac taj koji donosi odluke u životu. On je uvek u pravu. Pa i ako se ne slažem s tim, kao dobra supruga ne smijem to dovoditi u pitanje. I tako sam godinama živela njihova uverenja sa kojima se nisam slagala. Ali nisam radila ništa na tome da to promenim.
Naravno da me majka nije znala učiti da imam samopouzdanje, kad ga ni ona nije imala. Ni nju niko nije učio. Bila je dobra majka i iz dobrih namera mi je prenosila svoje vrednosti u životu. Nikad se nije usudila misliti na sebe. Uvek je bilo važno šta će drugi reći i misliti. Znam da mi je htela samo najbolje, ali ono što je za nju bilo važno u mojim očima nije bilo bitno. Trebalo mi je puno vremena da odbacim te obrazce i napokon počnem živeti po svojim pravilima. Zato danas moja ćerka sebe uvek stavlja na prvo mesto i ima svoj stav. Po svaku cenu. Pa čak i ako je mnogi ne vole zbog toga. Neće odstupiti ni milimetar od svog mišljenja.
Brutalno je iskrena i direktna a prije svega voli sebe. Ne znaju se svi nositi s tim i često se osećaju povređeno s njene strane. Ona ne bi uvredila nikog namjerno, nego jednostavno ne razmišlja o tome kako drugi vide neke stvari. Njeno samopouzdanje je toliko veliko da se ne plaši ničega što je čeka u životu. Radije će biti sama nego s nekim ko je ne ceni dovoljno. Ne radi nikad stvari da bi se svidjela drugima i nije je briga šta će neko o njoj misliti. Čista je suprotnost od mene u njenim godinama i jako sam ponosna na nju. Istina je da joj to nekad može stajati na putu, ali isto tako verujem da će sve prepreke prevazići sa puno manje truda nego ja. Sad znam da je svaka žena u stanju sve probleme rešiti sama i iz svake bitke može izaći kao pobednik. Puno bi mi mirnije protekao život da sam u to ranije verovala. Divim se ženama koje zrače samopouzdanjem i ne sumnjaju u svoje sposobnosti. Koje nemaju grižnju savest, ako misle na sebe i svoje potrebe. Samopouzdanje je nešto što sam teško stekla i ne bih ga se odrekla ni po koju cenu. Drago mi je da ga nove generacije imaju na pretek i nadam se da će znati da ga koriste.
Autor: S.M.
