Bundeva kao superhrana ove jeseni. Bundeva se uzgaja od još od najranijeg perioda čovečanstva, o čemu svedoče razna arheološka  nalazišta u Meksiku, Severnoj Americi, i Istočnoj Aziji. Na naša područja (i podrućja Evrope)  bundeva je, najverovatnije, dospela iz Male Azije preko Grčke, sredinom šesnaestog veka.

Bundeva kao superhrana ove jeseni

Bundeva (lat. Curcubita pepo) je jednogodišnja biljka, puzavica, iz familije bundeva (Curcubitaceae), u koju takođe spadaju krastavci i dinje. Bundeva je odličan diuretik, a blagotvorna je i za sve sa artritisom i gihtom. Brojne su njene koristi za zdravlje i razlozi zašto je češće treba imati na jelovniku.

Bundeva je zdrava i puna vitamina. Beta karoten u bundevi je snažan antioksidans. Jača imunitet i sprečava razvoj malignih oboljenja. Bundeva obiluje vitaminima C,B1, B2,B3,B6, uz A. Takođe, folnom kiselinom i mineralimima (kalijumom, kalijumom, gvožđe, fosfor).

Bundeva kao superhrana ove jeseni

To su i oligoelementi, kao i materije značajne za bolje varenje. Ova namirnica je preporučljiva za one koji imaju probleme sa digestivnim traktom. Bundeva i njene semenke su bogate magnezijumom.

Bundeva kao superhrana ove jeseni

Ovaj mineral takođe pomaže u regulaciji krvnog pritiska i utiče na sprečavanje srčanog udara. Semenke budeve sadrže gvožđe, cink, bakar, mangan, kalijum i selen. Sadrže dosta proteina i masti. Kombinacija selena i provitamina A iz tela bundeve štiti organizam iz slobodnih radikala, i malignih oboljenja.

Autor: Lena Marković

Mentalno zdravlje je zaista važno. Svakodnevno treba voditi računa o zdravlju. Treba voditi računa o mentalnom zdravlju. Mentalno zdravlje je jednako važno. Po svetskoj zdrastvenoj organizaciji mentalno zdravlje je stanje dobrobiti u kojem pojedinac ostvaruje svoje potencijale, može se nositi s normalnim životnim stresovima, može raditi produktivno i plodno te je sposoban pridonositi svojoj zajednici.

Mentalno zdravlje je zaista važno

Mentalno zdravlje je  značajno povezano sa s našim subjektivnim osećajem dobrobiti našom emocionalnom, psihološkom, socijalnom (društvenom), duhovnom ali i telesnom dobrobiti i sastavni deo opšteg zdravlja. Osoba koja je dobrog mentalnog zdravlja zadovoljna je, pozitivna, sposobna biti srećna,prihvata druge ljude, sposobna je sklapati i održavati prijateljstva, produktivna je i dobro  se nosi sa životnim teškoćama i stresovima.

Mentalno zdravlje je stanje dobrobiti i temelj koji omogućava deci i mladima da ostvare vlastite potencijale. Za očuvanje mentalnog zdravlja je važno ulaganje u emocionalnu dobrobit (osećaji), psihološka dobrobit (pozitivno funkcionisanje), društvenu dobrobit (odnosi sa drugima i  prema društvu), telesnu dobrobit (telesno zdravlje). Sve to čini naše mentalno zdravlje.

Mentalno zdravlje je zaista važno

Mentalni poremećaj prema Svetskoj zdrastvenoj organizaciji definiše klinički značajan poremećaj na kognitivnom, emocionalnom ili ponašajnom nivou,a obuhvata niz stanja sa različitim simptomima. Psihosocijalni poremećaj opisuje uticaj društvenih faktora na um i ponašanje. Psihosocijalni invaliditet je izraz koji se koristi za označavanje svih osoba koje, bez obzira na njihovu samoidentifikaciju ili dijagnozu, doživljavaju diskriminaciju i društvene prepreke na temelju stvarne ili percipirane dijagnoze mentalnog zdravlja.

Depresija je jedan od najčešćih problema mentalnog zdravlja i često se razvija kroz anksioznost. Depresija može biti kratkotrajna i duga. Može se dogoditi kao reakcija na događaje poput zlostavljanja, nasilja u školi, smrti bliske osobe ili porodičnih problema. Depresija se kod dece i adolescenata može pojaviti kao produbljeno stanje tuge ili razdražljivosti. Česta je među starijom decom i tinejđerima.

Mentalno zdravlje je zaista važno

Deca i adolescenti koji pate od depresije izložena su većem riziku od samopovređivanja, takve reakcije uvek treba shvatiti ozbiljno. Anksioznost je osećaj zabrinutosti i straha zbog  nečega. Ponekad se zbog anksioznosti osećamo kao da su stvari gore nego što zapravo jesu i možemo se osećati preplavljeno strahom.

Autor: Lena Marković

Da li znate šta je Reumatoidni artritis? Povodom Svetskog dana borbe protiv artritisa nešto više o dijagnozi reumatoidnog artritisa. Artritis je naziv za grupu više od 100 oboljenja koja pogađaju zglobove. Artritis utiče na različite delove zglobova ili sve delove zglobova. Reumatoidni artritis je klasifikovana autoimuna bolest. Imuni sistem počinje da napada sopstvena zdrava tkiva.

Da li znate šta je Reumatoidni artritis?

Kod reumatoidnog artritisa imuni sistem napada ivice zglobova („sinovljeve membrane“) i dovode do upala i zadebljanja. To podstiče organizam daproizvodi veću količinu tečnosti u zglobovima („sinovijalna tečnost“) što dovodi do otoka, bola i ukočenosti. Tri najćešća oblika artritisa su: osteroartritis, reumatoidni artritis, giht.

Najčešći simptomi reumatoidnog artritisa su: bol i osetljivost zglobova,jutarnja ukočenost zglobova, oticanje zglobova, iste zglobove sa iste strane. Artritis napada sitne zglobove najčešće šaka. Lečenje reumatoidnog artritisa postoje razni lekovi. Da ublaže bol i simptome artritisa, smanjenje upale i otok, uspore oštećenja zglobova kod nekih vrsta artritisa, lekove protiv bolova (brufen, nalgesin S, diklofenak Duo, nimulid…), kreme i masti, ne-steroidne anti-inflamatorne lekove, kortikosteroide i injekcije u zglobove, anti-reumatske lekove.

Da li znate šta je Reumatoidni artritis?

Neki od lekova su: pronizon, rezohin, sulfasalazin (salazopirin), chloroquine forte, diprophos, lemod solu, citostatici ( MTX, metoject), uz metotreksat i metoject se uzima i folna kiselina, biološka terapija (2015.), obavezan je Alfa D3. Nekada je pacijentima sa reumatoidnim artritisom potrebna stručna pomoć. Kada se uspostavi dijagnoza, pacijenti su najčešće frustrirani, ljuti,uplašeni, čak i depresivni kada se suoče sa dijagnozom.

Da li znate šta je Reumatoidni artritis?

Pacijenti se često osećaju iziritirano što je normalna reakcija. Ponekad su pacijenti nervozni usled jakih reumatskih bolova. Najčešće se javljaju stres, depresija, osećaj bespomoćnosti, disfunkcionalnost. Tehnike koje mogu pomoći kako se nositi sa bolom: verovanje u reumatologa i propisanu terapiju, preuzeti kontrolu nad svojim telom, korišćenje toplih i hladnih tretmana radi ublažavanja bola, pronalaženje tehnika koje odvlače pažnju, tehnike opuštanja, masaža i akumpuktura pomažu pri kontrolisanju bola, fizička aktivnost. Bez obzira na simptome bolesti, možemo imati kvalitetan život.

Autor: Lena Marković