Da li je ljudima tišina, usamljenost ili mir? Sve zavisi šta tražimo, i da li smo prijatelji sami sa sobom. Tišina može biti nagrada ili osuda, zavisi iz kog ugla gledamo.

Mladi pisac je dobio stranu stipendiju za odlazak na jezero Komo u Italiji, gde bi mesec dana mogao na miru da piše. Zašto mi je trebao mir baš na jezeru da piše? Ni sam nije mogao da odgovori na to pitanje, prvo mu je bilo toliko čudno kako je uopšte uspeo da je dobije. Kada je stigao na ovo poznato jezero, prvi utisak na njega je ostavila netaknuta priroda krajolika i jezera.

Prvih dana on ništa nije radio, samo je spavao, jeo i pio. U nekim momentima je pomišljao da sa njim nešto nije u redu. Imao je krevet i u Beogradu kao i hranu, nije živeo baš toliko loše. Ali u hotelu u kome su bili smešteni ponašao se kao na odmoru. Ostali posetioci su bili ljudi sa različitih strana sveta, svi su pisali, stvarali i pričali o najrazličitijim temama koje su ih tištile.

Kada god bi dobio pitanje kako ide pisanje, on je pričao da sjajno napreduje i da će uskoro moći da objavi svoj roman. Istina je bila da nije napisao ni jednu reč, ma ni jedno slovo. Dani su mu prolazili u lutanju po okolini, uživao je u zalascima sunca, u šumu vode. Želeo je da upije svu dobru energiju tog mesta. Često je razmišljao o tome, zašto u njemu nema radosti kao kod drugih ljudi? On nije sve to povezivao sa lošim životom u Srbiji, već sa sobom koji je navikao na loše stvari, i koji više nije umeo da gleda na stvari drugačije sem iz one perspektive, šta će se loše sad desiti?

Po poglavljima pisac nas upoznaje sa različitim ljudima koji su bili u hotelu, onim najzanimljivijim posvećuje dosta pažnje. Prati njihove korake, osmehe, reči, opisuje ih kao likove a ne kao ljude od krvi i mesa. Opisuje ih sa tolikom pažnjom da možemo da zamislimo belinu obraza, osmeh, čak i glasan smeh pojedinih junaka.

Poseban deo u knjizi je posvećen alkoholu. Pošto su gosti hotela bili iz različitih delova sveta, svako je konzumirao drugu vrstu alkohola. Šta god da su radili, pričali, uvek su držali čašu u ruci. Pisac se pitao da li su i oni pobegli od sive svakodnevice kao i on? Da li su i njih tištile stvari na koje nisu mogli da promene?

Čitajući ovaj roman na momente sam videla u njemu Čarobni breg Tomasa Mana, na momente Crnjanskog. Nežno napisan roman pun iskrenosti i potražnje za piscem u sebi.

Srđan Valjarević je domaći pisac koji je za ovaj roman dobio brojne nagrade, kako domaće tako i strane. Kritičari mu predviđaju sjajnu budućnost?

Šta se desilo piscu na jezeru? Šta će mu promeniti pogled na svet?

Autor: Dragana Milutinović

Kratko upozorenje pre čitanja ovog osvrta

Ukoliko ne volite zbirke priča i pesama u kojima se dešavaju sve moguće i nemoguće situacije, u kojima postoje divni i užasni likovi, u kojima niko ne mari gde se radnja odvija i koje će vas nasmejati, uplašiti i navesti na razmišljanje, sada je pravi trenutak da prestanete da čitate ovaj osvrt.

Kod knjiga koje piše Nil Gejmen obožavam to što se on pre prvog poglavlja uvek obrati nama, čitaocima. U predgovoru knjige „Upozorenje o sadržaju“ on sa nama deli svoje razmišljanje o svim stvarima na koje nas u poslednje vreme upozoravaju i (ne)opravdanosti tolikog upozoravanja.

Osim toga, ukratko nam objašnjava kako je nastala svaka pesma i priča u ovoj knjizi. Mene su već ova objašnjenja zainteresovala za sadržaj knjige i nisam mogla da dočekam da dođem do prvog poglavlja. Svaka priča i pesma koja se nalazi u ovoj zbirci je jedinstvena i apsolutno nepovezana sa ostalima. Svaka ima svoj svet, svoje likove i poruku koju sa sobom nosi. Neke su smešne, neke su tužne, neke čudne, neke su zastrašujuće, ali sve su fantastične. Nisam mogla da predvidim šta nam je sve Gejmen spremio ovog puta, ali pretpostavila sam da ću uživati u čitanju ove knjige.

Sve priče i pesme su pisane za različite zbirke, sajtove i časopise, u čast različitim ljudima i događajima, osim poslednje koja je napisana samo za ovu knjigu. Najdraža priča mi je ona koja govori o popularnom televizijskom junaku Doktoru Who. Osim Doktora u knjizi se pojavljuju još neki poznati stvarni i nestvarni junaci. Uživala sam svaki put kada bih ugledala njihova imena, a posle i prateći ih u novim i neočekivanim pustolovinama.

Čitajući ovu knjigu, lako sam se prebacivala iz sveta u svet, iz bajki u poeziju, iz misterija u istoriju. Ovo je knjiga koju bih preporučila onima koji se ne boje neobičnog, onima koji vole da maštaju i onima koji ne mogu da zamisle dan bez kreativnosti. Ne mogu vam obećati da će vam se dopasti sve pesme i priče, ali vam mogu reći da ćete sigurno uživati u celokupnoj avanturi i putovanju kroz Gejmenove svetove.

* Pre čitanja ove knjige posavetujte se sa svojim bibliotekarom, prodavcem u knjižari ili drugim knjigoljupcima.

Autor: Milica Barać