Čitamo: „Komo“ – Srđan Valjarević Čitamo: „Komo“ – Srđan Valjarević
Da li je ljudima tišina, usamljenost ili mir? Sve zavisi šta tražimo, i da li smo prijatelji sami sa sobom. Tišina može biti nagrada... Čitamo: „Komo“ – Srđan Valjarević

Da li je ljudima tišina, usamljenost ili mir? Sve zavisi šta tražimo, i da li smo prijatelji sami sa sobom. Tišina može biti nagrada ili osuda, zavisi iz kog ugla gledamo.

Mladi pisac je dobio stranu stipendiju za odlazak na jezero Komo u Italiji, gde bi mesec dana mogao na miru da piše. Zašto mi je trebao mir baš na jezeru da piše? Ni sam nije mogao da odgovori na to pitanje, prvo mu je bilo toliko čudno kako je uopšte uspeo da je dobije. Kada je stigao na ovo poznato jezero, prvi utisak na njega je ostavila netaknuta priroda krajolika i jezera.

Prvih dana on ništa nije radio, samo je spavao, jeo i pio. U nekim momentima je pomišljao da sa njim nešto nije u redu. Imao je krevet i u Beogradu kao i hranu, nije živeo baš toliko loše. Ali u hotelu u kome su bili smešteni ponašao se kao na odmoru. Ostali posetioci su bili ljudi sa različitih strana sveta, svi su pisali, stvarali i pričali o najrazličitijim temama koje su ih tištile.

knjiga

Kada god bi dobio pitanje kako ide pisanje, on je pričao da sjajno napreduje i da će uskoro moći da objavi svoj roman. Istina je bila da nije napisao ni jednu reč, ma ni jedno slovo. Dani su mu prolazili u lutanju po okolini, uživao je u zalascima sunca, u šumu vode. Želeo je da upije svu dobru energiju tog mesta. Često je razmišljao o tome, zašto u njemu nema radosti kao kod drugih ljudi? On nije sve to povezivao sa lošim životom u Srbiji, već sa sobom koji je navikao na loše stvari, i koji više nije umeo da gleda na stvari drugačije sem iz one perspektive, šta će se loše sad desiti?

Po poglavljima pisac nas upoznaje sa različitim ljudima koji su bili u hotelu, onim najzanimljivijim posvećuje dosta pažnje. Prati njihove korake, osmehe, reči, opisuje ih kao likove a ne kao ljude od krvi i mesa. Opisuje ih sa tolikom pažnjom da možemo da zamislimo belinu obraza, osmeh, čak i glasan smeh pojedinih junaka.

Poseban deo u knjizi je posvećen alkoholu. Pošto su gosti hotela bili iz različitih delova sveta, svako je konzumirao drugu vrstu alkohola. Šta god da su radili, pričali, uvek su držali čašu u ruci. Pisac se pitao da li su i oni pobegli od sive svakodnevice kao i on? Da li su i njih tištile stvari na koje nisu mogli da promene?

knjiga

Čitajući ovaj roman na momente sam videla u njemu Čarobni breg Tomasa Mana, na momente Crnjanskog. Nežno napisan roman pun iskrenosti i potražnje za piscem u sebi.

Srđan Valjarević je domaći pisac koji je za ovaj roman dobio brojne nagrade, kako domaće tako i strane. Kritičari mu predviđaju sjajnu budućnost?

Šta se desilo piscu na jezeru? Šta će mu promeniti pogled na svet?

Autor: Dragana Milutinović

No comments so far.

Be first to leave comment below.

Your email address will not be published. Required fields are marked *