Tokom radne nedelje maštamo o vikendu u prirodi, daleko od gradske buke, zagađenog vazduha i sirena automobila. Cela Srbija bogata je očaravajućim pejzažima koje je priroda kreirala: planinskim stazama, vidikovcima, jezerima, kamenim reljefima, vodopadima. Na nekim od tih mesta nalaze se i ljudskih ruku dela koja upotpunjuju čaroliju predela. Ovaj put ćemo kroz priču saznati koja su to najatraktivnija mesta za izlete u Zapadnoj Srbiji i zašto bi trebalo da ih obiđete.
Specijalni rezervat prirode Uvac – neverovatni meandri i beloglavi supovi
U najatraktivnija mesta za izlete u Zapadnoj Srbiji definitivno spada specijalni rezervat prirode „Uvac“, čije 2/3 pripadaju opštini Nova Varoš, a 1/3 opštini Sjenica. Glavnu atrakciju predstavlja kanjon reke Uvac i pogled na čuvene meandre sa nekog od vidikovaca (Molitva, Ledeni vidikovac, Mali krš). Možete krstariti jezerom (stanište je 24 vrsta ribe), kupati se i posetiti Ledenu pećinu, u kojoj je tokom cele godine temperatura 8 stepeni. Kako biste shvatili da se nalazite u gnezdu beloglavih supova, morate od lokalnog vodiča čuti priču o ovim dobroćudnim lešinarima. Jedući mišiće i iznutrice uginulih životinja ovi orlovi vrše „prirodnu reciklažu“ i prekidaju tok zaraznih bolesti. Sve vreme boravka na Uvcu iznad vaših glava leteće oko 450-500 jedinki beloglavog supa.
Spektakularni vidikovci Tare – najatraktivnija mesta za izlete u Zapadnoj Srbiji
Tara je jedan od pet nacionalnih parkova u Srbiji. Prepoznatljiva je po prostranim livadama, listopadnim šumama, bajkovitim jezerima i spektakularnim vidikovcima. Na Tari živi oko 50 jedinki mrkog medveda. Nemojte se plašiti, jer oni ne napadaju ljude. Postoje vođene ture u trajanju oko 4-5 sati na kojima možete pratiti njihovo ponašanje. Imaju istančan njuh i odličan sluh, pa je bitno da nemate parfem i šuškavu garderobu. Tara je planina u koju ćete se zaljubiti, naročito kada vidite jezera Perućačko i Zaovinsko, kao i vidikovce Banjska stena, Bilješka Stena, Sjenič, Janjač, Crnjeskovo, Osluša i Skolarica.
Banjska stena je jedan od najpopularnijih vidikovaca ne samo na Tari, već u čitavoj Srbiji. Do njega možete stići makadamskim putem ili šetnjom kroz dve pešačke staze. Ime je dobila po Banjskom vrelu u podnožju vidikovca koje je nestalo sa izgradnjom jezera Perućac. Sa 1.065 metara nadmorske visine videćete upravo ovo veštačko jezero, kanjon reke Drine i obronke planine Tare.
Bilješka stena nalazi se na 1.225 metara visine sa kojeg možete videti preostala stabla Pančićeve omorike, reku Drinu i Osat sa bosanske strane. Ovde se nalazi kućica proslavljena u domaćoj drami „Ptice koje ne polete“.
Sjenič je vidikovac koji, zahvaljujući ljudskoj dosetljivosti, deluje kao portal u drugu dimenziju. Na Crnom vrhu (na 1.444 metara) dominira drvena osmatračnica sa koje se pruža pogled na bujnu vegetaciju Tare.
Janjač je jedan od najviših vrhova nacionalnog parka Tara. Nalazi se iznad mesta Gornje Karaklije, u Zaovinama. Ako je vedro, možete da vidite i legendarni most Mehmed-paše Sokolovića iz romana „Na Drini ćuprija“.
„Život je čudo“ – etno-selo Drvengrad
Drvengrad, Kustendorf ili Mećavnik je etno-selo sagrađeno za potrebe snimanja filma Emira Kusturice „Život je čudo“. Mećavnik se nalazi na Mokroj gori, a visinski je na istom nivou sa železničkom stanicom „Jatare“ kroz koju prolazi čuvena pruga „Šarganska osmica“. Etno-selo čine drvena crkva posvećena Svetom Savi, hotel Mećavnik, galerija slika Macola, bioskop „Underground“, poslastičarnica „Anica“, restoran „Lotika“ (većina namirnica je iz Kusturičinog gazdinstva) i prodavnica narodne radinosti. Glavna ulica nosi naziv po jedinom srpskom nobelovcu Ivi Andriću. Ostale ulice nose imena Če Gevare, Maradone, Čkalje, Felinija, ali i Novaka Đokovića. Drvengrad je dobio status grad-hotel sa četiri zvezdice poput Svetog Stefana u Crnoj Gori. U njemu se svake godine održava internacionalni filmski i muzički festival „Kustendorf“.
Kućica na Drini – slika sa razglednica Srbije
Ako vas put odvede ka Bajinoj Bašti, nemojte preskočiti prizor sa razglednica Srbije – Kućicu na Drini ili Kućicu na steni. Nasred reke, na usamljenoj steni, jedna kućica prkosi prirodi. Prva kućica na ovom mestu nastala je tokom leta 1968. godine, ali ju je reka odnela iste jeseni. Međutim, ideja je ostala da živi. Sedmi put obnovljena 2011. godine, kućica je opstala sve do danas. Fotografija Kućice na Drini pobedila je na takmičenju časopisa „National Geographic“ za fotografiju meseca avgusta 2012. godine. Nakon toga stekla je svetsku slavu. Američki časopis „Business Insider“ svrstao ju je u 16 najčudnijih kuća na svetu. Ukoliko učestvujete na manifestaciji Drinska regata, proći ćete rekom pored Kućice na steni. Kako sigurno nećete ovde provesti ceo dan, predlog je da posetite memorijalni centar Kadinjača. Ispod spomenika-piramide nalazi se kosturnica u kojoj su smešteni posmrtni ostaci većine boraca izginulih na Kadinjači 1941. godine.
Kanjon reke Gradac, najčistije reke u našoj zemlji
Najčistija reka u Srbiji i jedna od najčistijih reka u Evropi koju često nazivaju „smaragdnim biserom Zapadne Srbije“ idealno je mesto za beg iz grada. Reka Gradac izvire u podnožju planine Povlen, nakon nekoliko kilometara toka ponire, pa opet izbija na površinu. U njenom toku od 28 km nalazi se veliki broj pećina, a najpoznatija je Degurićka pećina. Svratite na ručak u neki od restorana i naručite sveže ulovljenu pastrmku na žaru, specijalitet ovog kraja. Na samoj obali reke Gradac, na oko 5 km od centra Valjeva, nalazi se manastir Ćelije, zadužbina kralja Dragutina iz 13. veka. Nešto dalje je manastir Lelić, zadužbina vladike Nikolaja Velimirovića. U njemu se čuvaju i mošti čuvenog duhovnika. Ako ste se uputili na izlet do reke Gradac, obiđite i jezero Rovni. Pogled sa vidikovca Velika stena (Lazareva stena) jedan je od najlepših u Srbiji. Osim toga, možete svratiti i u centar Valjeva i obići Trešnjar, staru četvrt na desnoj obali Kolubare. U pitanju je jedna od retkih orijentalnih celina sačuvanih u Srbiji u kojoj je većina kuća sagrađena u 19. veku.
Dolina jorgovana – priča o ljubavi kralja Uroša i Jelene Anžujske
Dolina jorgovana ne samo da spada u najatraktivnija mesta za izlete u Zapadnoj Srbiji već i u najromantičnije krajeve naše zemlje. Priča nas vodi u 13. vek kada je kralj Uroš I Nemanjić želeo svojoj budućoj supruzi, francuskoj princezi Jeleni Anžujskoj, priredi iznenađenje dobrodošlice u Srbiju. On je naredio da se duž reke Ibar posade jorgovani kako bi princezu podsećali na rodnu Provansu. Hiljade cvetova jorgovana od sivih do tamnoljubičastih zamirisali su 1250. godine. Jelena Anžujska podigla je mnoge manastire i doprinela kulturnom razvitku srednjovekovne Srbije. Na dvoru je imala prvu biblioteku, a osnovala je i školu za siromašne devojke. Zamonašila se 1280. godine u Crkvi Svetog Nikole u Skadru. Sahranjena je u manastiru Gradac, a crkva ju je kanonizovala u sveticu. U njenu čast, svake godine početkom maja održava se manifestacija „Dani jorgovana“. Kada idete na izlet u ovaj kraj, a nije vreme jorgovana, možete posetiti srednjovekovni grad Maglič koji se uzdiže na strmoj litici iznad Ibra, manastir Žiču u kome je krunisano pet srpskih kraljeva ili planinu Stolovi. Za uspon na Stolove potrebno vam je oko 4 sata, a šetajući stazom dugom 21 km imaćete priliku da vidite i slobodne poludivlje konje kako trče oko vas. Najlepši period je u maju, kada cvetaju narcisi.
Ovo su samo neki od predloga gde možete provesti zabavan vikend daleko od gradske vreve. Zapadna Srbija bogata je neverovatnim prirodnim lepotama, zato nemojte gubiti vreme nego iskoristite vikende za istraživanje i uživanje.
Autor: Ljiljana Bugarin
