PREMIJERA DRUGE SEZONE MAX ORIGINAL SERIJE „I TEK TAKO…“ 22. JUNA NA HBO MAX-u. Druga sezona Max Original serije „I tek tako…“ (And Just Like That…) imaće premijeru 22. juna na HBO Max striming platformi, kada u ponudu dolaze prve dve epizode.
PREMIJERA DRUGE SEZONE MAX ORIGINAL SERIJE „I TEK TAKO…“ 22. JUNA NA HBO MAX-u.
PREMIJERA DRUGE SEZONE MAX ORIGINAL SERIJE „I TEK TAKO…“ 22. JUNA NA HBO MAX-u
PREMIJERA DRUGE SEZONE MAX ORIGINAL SERIJE „I TEK TAKO…“ 22. JUNA NA HBO MAX-u.
U seriji glume Sara Džesika Parker, Sintija Nikson, Kristin Dejvis, Sara Ramírez, Sarita Čoudhuri, Nikol Ari Parker, Karen Pitman, Mario Kanton, Dejvid Ajgenberg, Evan Hendler, Kristofer Džekson, Najl Kaningem, Keti Ang i Aleksa Svinton.
PREMIJERA DRUGE SEZONE MAX ORIGINAL SERIJE „I TEK TAKO…“ 22. JUNA NA HBO MAX-u
Izvršni producenti i kreatori serije su Majkl Patrik King, Džon Melfi, Džuli Rotenberg, Elisa Zuricki, Sara Džesika Parker, Kristin Dejvis i Sintija Nikson. Scenaristi su Majkl Patrik King, Samanta Irbi, Suzan Fejls-Hil, Lukas Frolih, Rejčel Palmer, Džuli Rotenberg i Elisa Zuricki, dok su reditelji Majkl Patrik King, Sintija Nikson, Raj Ruso-Jang i Džuli Rotenberg.
PREMIJERA DRUGE SEZONE MAX ORIGINAL SERIJE „I TEK TAKO…“ 22. JUNA NA HBO MAX-u
PREMIJERA DRUGE SEZONE MAX ORIGINAL SERIJE „I TEK TAKO…“ 22. JUNA NA HBO MAX-u.
Film „Kajmak“ Milča Mančevskog ponovo u bioskopima. Novi film Milča Mančevskog „Kajmak“ biće ponovo prikazan publici u Beogradu u Dvorani Kulturnog centra Beograda (od srede, 17. maja u 20 časova) i bioskopu Akademija 28 (od četvrtka, 18. maja u 19 časova).
Milčo Mančevski reditelj filma je o „Kajmaku“ rekao da je u pitanju jedna bezobrazna priča o bogatima i siromašnima, i naglasio:
„Znajući da je svaki film politički film, htео sam da ispričam ljubavnu priču za odrasle. Život je prebogat, prepun mogućnosti, ljudi vole na previše različitih načina da bismo prihvatili licemernu bajku o momku koji je upoznao devojku, momku koji je izgubio devojku, momku koji je dobio devojku, a zatim su živeli srećno do kraja života (u misionarskom položaju). Ko odlučuje šta je ispravno, a što pogrešno? Što je normalno? Je li to društvo, porodica, pojedinac? „Progresivni“ Zapad ili „primitivni“ Istok?”
Film „Kajmak“ Milča Mančevskog ponovo u bioskopima
Film „Kajmak“
„Kajmak“ priča priču dva ljubavna trougla u jednom komšiluku. Film je smešten u moderno Skoplje i to na mestu gde se nova staklena zgrada izdigla pored male, trošne kuće i na taj način besramno približila dva različita sveta. U novoj zgradi živi bogati bračni par bez dece koji smisle (i plate) svoj način da prošire porodicu. U staroj, malenoj kući, živi drugi bračni par, naizgled bez ljubavi. I jedne i druge put vodi do treće osobe.
Izvanrednu glumačku podelu čine Sara Klimoska (dobitnica nagrade Evropska zvezda u usponu u Berlinu 2021), Kamka Točinovski, Aleksandar Mikić, Simona Spirovska, Ana Stojanovska, Filip Trajković. Publika ovogodišnjeg 51. FEST-a je prepoznala lepotu njihove igre i nagradila ih je dirljivo izuzetno dugim aplauzom.
Svetska premijera filma održana je na Međunarodnom filmskom festivalu u Tokiju. Na premijeri u Makedoniji film je dočekan ovacijama i imao rekordno prikazivanje u 30 gradova. Film će tokom 2023. godine biti prikazan u 40 zemalja.
Film „Kajmak“ Milča Mančevskog ponovo u bioskopima
Milčo Mančevski
Milčo Mančevski režirao je sedam igranih filmova (Pre kiše, Prašina, Senke, Majke, Bikini Moon, Vrba i Kajmak), 50 kratkih filmova i epizodu serije Žica. Osvojio je preko 50 međunarodnih nagrada (Zlatni lav u Veneciji, nominacija za Oscara, Independent Spirit, FIPRESCI, Srebrna palma u Valenciji, Raindance…). New York Times uvrstio je „Pre kiše“ na listu 1000 najboljih filmova ikada snimljenih. Časopis Rolling Stone uvrstio je njegov spot za Arrested Development’s Tennessee na listu 100 najboljih muzičkih videa svih vremena. Njegovi filmovi su deo nastavnog plana i programa na brojnim univerzitetima. Uz svoj rediteljski rad, objavljivao je i prozu, eseje, kao i tri knjige fotografija.
Film „Kajmak“ Milča Mančevskog ponovo u bioskopima
Distributer novog ostvarenja Milča Mančevskog je VANS film poznat po produkciji i distribuciji filmova Tango Argentino, Bolje od bekstva, Vizantijsko plavo, Bure Baruta, Božićna pesma, Bumerang, Lavirint, Profesionalac, Nije kraj, 72 dana… Istovremeno, kao distributer domaćih filmova (Original falsifikata, Bulevar revolucije, Ni na nebu ni na zemlji, Spasitelj, Balkanska pravila, Tito i ja, Mi nismo anđeli, Underground, Tuđa Amerika, Belo odelo, Nebeska udica, Nataša, TT Sindrom…) VANS je u velikoj meri doprineo proboju ovih filmova na domaće i strano tržište, a takođe je bio i ekskluzivni distributer kompanija: Paramount, Universal, United Artist, DreamWorks, MGM i mnogih drugih.
Da bi nešto raslo potrebno je seme. „Za svađu su potrebne dve budale, nemoj nikad da budeš druga.“ Reče jednom moj mudri deda, no nije baš uvek moguće izbeći tu titulu budale.
Za mržnju je pak dovoljna samo jedna budala, pa tu možeš lakše da se „izvučeš“. Jer ne možeš da mrziš, ako seme mržnje nemaš u sebi.
Da bi nešto raslo potrebno je seme.
Da bi nešto raslo potrebno je seme
Kao što za sve drugo što raste mora da postoji neka klica, ne razlikuje se puno ni ovo sa mržnjom.
Kažu da svako ko je nasilan trpi neko nasilje, pa makar i ono kad „teroriše“ sam sebe. Nije se desilo da ljubav nešto pokvari, dok ljutnja, zanemarivanje i strah svakako to mogu.
Da bi nešto raslo potrebno je seme.
Klin se klinom izbija, al ostaje rupa, kao svedok da se ne popravlja na isti način na koji se oštetilo.
Ili na koji smo oštećeni. A kakve to rupe u sebi nismo zakrpili, uvidimo kada nas zaboli.
Šta nas u stvari boli? Boli nas upravo ono što izbija na površinu. Predugo je u nama klijalo to seme, samo mi nismo imali kapaciteta to da uvidimo.
Da bi nešto raslo potrebno je seme
Nismo krivi za sve ono što nosimo u sebi, jer većinu tih „klica“ odavno su nam neki drugi usadili. Ali smo odgovorni za sve ono što ćemo iz sebe pustiti van.
Da bi nešto raslo potrebno je seme.
A možda smo pomalo odgovorni i za razumevanje onih koje drugi nisu razumeli. Jer nisu oni krivi što im je bilo preteško da shvate sebe.
Tako smo nesavršeni i krhki, a tako puni gorčine. Jesmo li onda baš za sve sami krivi?
Istina je onoliko koliko i ćudi, a mi ne možemo znati sa čim se neko bori. Možda zbog toga i postoji ona čuvena: „Ne sudi“, da nas podseti da nismo ovde da se nadmećemo, već da naučimo da budemo ljudi.
Francuski tart od jabuka i banana. Tarte (tart) je desert koji Francuzi obožavaju i koji se vrlo često nalazi na njihovoj trpezi. Priprema se od sezonskog voća, ali isto tako može biti pripremljen i od čokolade, karamela ili u kombinaciji ova dva sastojka. Jako je poznat i tart od rhubarbe (rubarb), biljke koja je kod nas poznata kao rabarbara. Zeljasta biljka velikih širokih listova čije su stabljike zeleno crvene boje kiselkastog ukusa. Kao podlogu – koricu za tarte Francuzi koriste ili lisnato ili prhko testo. Mi smo ovog puta tart pripremili sa lisnatim testom.
Francuski tart od jabuka i banana
Francuski tart od jabuka i banana
Recept :
1 pakovanje lisnatog testa, okruglog oblika, prečnika 32cm
4 jabuke isečene na što tanje kolutove koje ćete iseći na pola,
4 banane isečene na kolutove srednje debljine
Za garniranje lisnatog testa trebaće vam: Francuski tart od jabuka i banana
540 gr kompota od jabuka, 92 gr mlevene plazme, 60 gr pečenih, mlevenih badema, 30 gr mlevenog lotus keksa, 30 gr mlevenog petit beurre keksa ili bilo kog drugig mlevenog keksa, 32 gr zaslađenog, koncentrovanog mleka, 1 kesica vanil šećera 3 kašičice prah šećera
Francuski tart od jabuka i banana
Za prelivanje tarta nakon serviranja odlično će poslužiti javorov sirup. Trebaće vam još i pleh sa pokretnim dnom, prečnika 28,5 cm.
Priprema:
Sve sastojke za garniranje stavite u dublju posudu i sjedinite mešajući. Lisnato testo stavite u pleh, tako da dobro prijanja po dnu pleha. Podignite ga u visini stranice pleha i blago pritisnite kako ne bi spalo prilikom pečenja. Testo po dnu izbodite viljuškom, da se ne bi podiglo prilikom pečenja i na taj način ostalo nepečeno.
Francuski tart od jabuka i banana
Poređati kolutove banana po dnu testa, stavite smesu za garniranje preko banana, poravnajte kašikom, odozgo poređajte kolutove jabuka tako da formirate latice velikog cveta. Posipajte jabuke odozgo prah šećerom. Pecite tart u već zagrejanoj rerni na 200° 20 minuta. Nakon toga, tarte pokrijte alu folijom i pecite još 10-15 minuta. Izvadite pleh iz rerne, ostavite da se tart ohladi, isecite, posipajte prah šećerom, prelijte sirupom i uživajte u njegovom ukusu.
IZABRANI NOVI ČLANOVI EVROPSKE FILMSKE AKADEMIJE U BERLINU: Iz Srbije čak 13 umetnika, među kojima su Branka Bešević Gajić i Miloš Biković.
Evropska filmska akademija je danas, 9. maja 2023. godine, objavila spisak na kome se nalaze imena 462 filmska profesionalca koji su postali njeni novi članovi, i koji će svi imati pravo glasa. Među novoizabranim članovima je i trinaest predstavnika Srbije, a to su:
IZABRANI NOVI ČLANOVI EVROPSKE FILMSKE AKADEMIJE U BERLINU: Iz Srbije čak 13 umetnika, među kojima su Branka Bešević Gajić i Miloš Biković.
1. rediteljka Branka Bešević Gajić,
2. glumac Miloš Biković,
3. glumac Adam Davenport,
4. glumac Slaven Došlo,
5. glumica Jasna Đuričić,
6. reditelj Danilo-Lola Ilić,
7. glumac Boris Isaković,
8. kritičarka/novinarka Tara Karajica,
9. montažer Nenad Pirnat,
10. producentkinja Iva Plemić Divjak,
11. rediteljka Marta Popivoda,
12. glumica Maja Šuša
13. producentkinja Čarna Vučinić.
IZABRANI NOVI ČLANOVI EVROPSKE FILMSKE AKADEMIJE U BERLINU: Iz Srbije čak 13 umetnika, među kojima su Branka Bešević Gajić i Miloš Biković.
Imena novih članova objavljena su u čast obeležavanja Dana Evrope, a u pitanju je rekordan broj evropskih filmskih stvaralaca čiji će glasovi, kako se navodi u zvančnom saopštenju, ojačati poziciju evropske kinematografije.
“Zimski vrt” – Kristin Hana. Do sada sam pročitala nekoliko knjiga Kristin Hane i svaka od njih je ostavila utisak na mene. Od „Zimskog vrta“ sam očekivala da bude još jedna priča o komplikovanim porodičnim odnosima. Međutim, od ove knjige sam dobila mnogo više.
Nina i Meredit su odmalena znale da je njihova majka rezervisana i da ne ume da iskaže svoja osećanja. Odrasle su u uverenju da ih majka čak ni ne voli, ali je otac uvek bio tu da nadomesti nedostatak majčine ljubavi. Svaka od njih se sa ovim nosila na svoj način. Meredit se udala za svoju prvu ljubav, rodila decu i preuzela porodični posao. Nina je postala fotografkinja koja u potrazi za pričama obilazi ceo svet i koju ne drži mesto. Dve sestre su postale sasvim različite i retko su se viđale sada kada su odrasle.
“Zimski vrt” – Kristin Hana
„Zimski vrt“- Kristin Hana
Sve će se promeniti kada se njihov otac razboli. Sestre se ponovo sreću u roditeljskoj kući i počinju da provode više vremena sa majkom. Na nagovor oca i Ninino navaljivanje, majka kreće da im priča bajku koja je obeležila njihovo detinjstvo. Bajku sa kojom je sve počelo. Ovog puta Meredit i Nina shvataju da bajka krije brojne istine i da slušaju pripovest o životu svoje majke. Anji nije lako da se otvori pred ćerkama, ali shvata da je to jedini način da one razumeju kako je postala takva kakva je danas.
Mi pratimo dve priče – onu o majci i ćerkama i onu koju majka priča ćerkama, a koja govori o njenom odrastanju i životu pre upoznavanja njihovog oca. Priča u priči držala mi je pažnju od prve do poslednje reči. Kako je bajka postajala stvarnija, tako su se i emocije kod mene smenjivale. Ovo je svakako Kristin Hana na koju sam navikla i čije knjige sam zavolela. Uspela je da me uvuče u život i istoriju jedne porodice. Jasno nam je pokazala kako u stvari nikada ne možemo poznavati u potpunosti čak ni svoje najbliže.
“Zimski vrt” – Kristin Hana
„Zimski vrt“- Kristin Hana
Uz Anjine opise Lenjingrada, nemoguće je ne osećati se kao da i sami koračamo po ovom gradu. U njenoj bajci naići ćemo na heroje, zlikovce, najsrećnije, najtužnije i najbolnije trenutke života koji je želela da zaboravi. Dosta onoga o čemu je ona pričala svojim ćerkama nisam mogla da predvidim. Iznenadilo me je koliko je autorka dobro povezala ključne trenutke njenog života. Osim toga, prošlost koju joj je dala izaziva brojne emocije i na trenutke je veoma teška za čitanje.
Tri žene će nakon završetka priče konačno moći da razumeju jedna drugu. Nijedna od njih nakon ove pripovesti neće biti ista. Isto važi i za nas. Ovaj roman govori o gubitku i drugim šansama, zalazi u dubine ljudske duše i definitivno je jedan od onih koji se dugo pamte. Svako poglavlje izmamiće vam drugačije emocije. Na neke lepe uspomene ćete se nasmejati i pomisliti kako život može da bude divan kada smo okruženi ljudima koji nam prijaju i koji su spremni da urade sve za nas. Neki drugi delovi Anjine priče će vas rastužiti i rasplakati, jer će nam pokazati koliko život može da bude strašan i okrutan prema onima koji to nisu ni najmanje zaslužili. Svakako verujem da je čitajući ovaj roman teško ostati indiferentan.
“Zimski vrt” – Kristin Hana
„Zimski vrt“- Kristin Hana
Ako ste čitali „Zimski vrt”, volele bismo da čujemo kakav utisak je ova knjiga ostavila na vas.
Kristin Hana je američka autorka. Iza sebe ima objavljeno preko 20 knjiga. Izdavačka kuća Stela objavila je do sada pet njenih knjiga na srpskom: „Slavuj“, „Zimski vrt“, „Velika usamljenost“, „Ulica svitaca“ i „Odleti“.
