Čitamo: “Bolničar” – Čarls Grejber. Čarls Kalen je uhapšen 2003. godine. Kalen je pre svog hapšenja radio kao bolničar 16 godina. Tokom svoje karijere usmrtio je više desetina, a možda i nekoliko stotina pacijenata. Ovo ime nisam čula dok nisam videla knjigu koju je objavila izdavačka kuća Stela i film koji je izašao na Netflixu.
Čitamo: “Bolničar” – Čarls Grejber
Priča mi je zvučala skoro neverovatno, tako da sam nekoliko puta proveravala da li je moguće da je zaista zasnovana na stvarnim događajima. Kalen je ubijao pacijente, ljude za koje je bolnica trebalo da bude jedno od najbezbednijih mesta. Njegove kolege i saradnici su ga doživljavali kao veoma vrednog, posvećenog poslu, spremnog da pomogne i pomalo neobičnog i stidljivog.
Nisu bili svesni da rade sa čovekom koji je svoje radne dane često započinjao ili završavao ubistvom. Kalen je pacijente ubijao različitim kombinacijama lekova, od kojih su najčešči bili insulin i digoksin. Radio je u čak devet bolnica i u svakoj od njih je usmrtio nekoga. Imao je brojne psihičke probleme, zbog kojih se čak i lečio u psihijatrijskoj ustanovi. Ipak, ni ovo nije demotivisalo medicinske ustanove da ga zapošljavaju i daju mu pristup pacijentima i lekovima.
Čitamo: “Bolničar” – Čarls Grejber
Sama knjiga je podeljena na dva dela. Prvi deo je većinski fokusiran na Kalena, njegov život i posao, dok se drugi deo više bavi policijskom istragom i detektivima koji su odigrali ključnu ulogu u njoj. Čarls Grejber nam je priču o Čarlsu Kalenu predstavio iz više uglova. Pisac je sproveo detaljno istraživanje.
Uključio je objavljene i neobjavljene dokumente iz policijske istrage, intervjue sa velikim brojem ljudi uključenim u istragu i sa pojedincima iz Kalenovog života, kao i sa samim Kalenom i bolničarkom koja je odigrala ključnu ulogu u njegovom hapšenju. Rekla bih da je sama knjiga kombinacija između dokumentarca i beletristike. Pisac ne unosi svoje lične stavove o onome o čemu piše, već sve predstavlja novinarski – detaljno, analitično i objektivno.
Autor nam kroz ovu priču ukazuje i na to kako funkcioniše zdravstveni sistem i koji sve propusti su u njemu bili mogući. Meni je bilo veoma teško da čitam o tome kako su u većini bolnica u kojima je Kalen radio sumnjali da on ne tretira pacijente kako bi trebalo i da je nekima od njih i naudio, ali da su na određeni način skinuli odgovornost sa sebe time što su ga otpustili.
Ono što mi je još šokantnije da su ga često i preporučivali kada bi njegov naredni poslodavac zvao da proveri njegove preporuke. Razumem da je jako teško optužiti nekoga za bilo šta kada nemamo konkretne dokaze, ali ne mogu da razumem bilo koga kome je ugled ili prestiž bolnice važniji od života pacijenata.
Čitamo: “Bolničar” – Čarls Grejber
Sve što je predstavljeno na stranicama ove knjige je za mene bilo dosta zastrašujuće i uznemirujuće, jer mi je uvek teško da poverujem kakav mentalni sklop imaju pojedinci koji su spremni da naude drugima. Isto tako gotovo mi je neverovatno da neko tolike godine može da izmiče pravdi, iako se to nažalost dešava prečesto. Verujem da je autor odradio i više nego sjajan posao u pričanju ove priče i da je bilo neophodno posvetiti godine istraživanju svih detalja i prikupljaju relevantnih informacija. Iz svakog pasusa je jasno da se Grejber bavi i novinarstvom i to je ono što dodaje težinu ovoj knjizi.
Kao što sam spomenula na početku teksta, na osnovu knjige snimljen je i film “The good nurse” koji je na Netflixu izašao prošle godine. Još uvek ga nisam pogledala, ali ga imam u skorijem planu. Jeste li čitali ili gledali „Bolničara“? Ako jeste, pišite nam svoje utiske.
Autor: Milica Barać
