Majka i beba – dan majke sa invaliditetom. Zdravo svima. Evo me opet sa vama nakon nekoliko meseci. Imam „opravdanje“ što me nije bilo. Postala sam mama. Rodila sam prelepu devojčicu. Zahvalna sam Bogu na tome.
Sada je vreme da sa vama podelim svoje iskustvo. Često me pitaju, kako izgleda tvoj dan sa ćerkicom, s obzirom da imaš invaliditet? Kako si se snašla, da li je teško? Imaš li pomoć? Da li želiš još dece? Kako ti je prošao porođaj? Ovo je nekolicina od mnogobrojnih pitanja koja mi se postavljaju. Pa, evo da odgovorim…
Majka i beba – dan majke sa invaliditetom
Presrećna sam. Moja devojčica mi je život ulepšala. Trudnoća je lepo prošla, porođaj još bolje. Mogu vam, ukoliko želite, pisati svoje iskustvo i sa trudnoćom, ali i sa porođajem. Kada sam se porodila, pitali su me lekari da li ću im ponovo doći. Rekla sam da hoću, sa zadovoljstvom. I da, zaista hoću. Definitivno želim još dece. Ali, moraću pričekati malo na to. No, da ne skrećem s teme..
Kada sam se tek porodila, imala sam veliku pomoć, imam je i sada, ali već sada mi ona nije toliko potrebna, kao s početka. Moram priznati da sam u porodilištu imala veliki strah da sama uzmem i držim bebu, iako mi to ne bi bio prvi put da držim i uzimam male bebe. Ćerku nisam sama uzela u naručje, sve do poslednjeg dana u porodilištu. Ali, više tog straha nema. Odavno vreme provodimo same i uživamo u našem zajedničkom vremenu.
Majka i beba – dan majke sa invaliditetom
Od kada sam saznala da ću postati mama, motala su mi se mnoga pitanja po glavi, ali se nikada nisam zapitala kako ću sama. Verovala sam u sebe, znala sam da mogu. I da, mogu. Naravno, bude trenutaka kada sam lošijeg raspoloženja, ali kada uzmem u naručje svoju ćerku, sve zaboravim.
Biti majka malom anđelu je zaista veliki blagoslov. Iako mi je s početka sve bilo strano, već sada mogu reći da ne postoji stvar koju ne mogu uraditi. Moja volja i želja su jače od mog invaliditeta. Uvek je tako i uvek će tako biti. Moja najveća želja je bila da postanem majka, Bog mi je to omogućio i zašto da ne uspem? Nemam razloga da ne uspem uprkos invaliditetu. Moj invaliditet nije moja prepreka. Možda vam je već poznato da ja sebe ne smatram osobom sa invaliditetom, iako to jesam.
Majka i beba – dan majke sa invaliditetom
Moj dan se ne razlikuje od dana jedne majke koja nema invaliditet.
Kada dođu u posetu, svi me pitaju kako se snalazim. Ja se samo osmehnem i kažem: Savršeno i opet ću ostati trudna.
U nekim trenucima je teško, naravno, ali ne odustajem. Moj dan počinje sa ćerkicinim osmehom i to nikada ne može zameniti ništa. Najlepši osećaj, definitivno. Nisam ranije preterano volela jutra, ali otkako se Dorotea rodila, zavolela sam jutro i našu rutinu. Njen osmeh mi uvek popravi dan. Njen pogled, želja da uvek budem pored nje i da se igramo mi daju snagu.
Obožavam ove trenutke koji su mi omogućeni. Jedna malena lepotica mi je poklonila svoje poverenje i došla u moje naručje. Zahvalna sam Bogu na tome. I da, definitivno želim još dece. Ali, kao što rekoh, na to ću morati malo pričekati.
Autor: Darija Petrović
