Naši utisci sa 66. Sajma knjiga. Ko je ljubitelj dobre knjige i voli čitanje i književnost razumeće kad mu kažem da sam bila preuzbuđena što sam ove subote posetila svoj PRVI sajam knjiga. Iako šezdeset i šesti sajam po redu, nekom je šesti, a nekom prvi. Verujem da svi knjigoljupci ovog sveta koji su bar jednom došli na ovaj sajam uvek mu se rado vraćaju sa istom onom euforijom u grudima, iskricama uzbuđenja u srcu i leptirićima koji igraju kolo u stomaku. Ja sam te iskrice i leptiriće ove godine osetila po prvi put.
Ranijih godina kada sam aktivno krenula da čitam bilo je doba kovida koji je harao zemljom pa je većina sajmova bila i otkazana, a pre toga nikad nisam imala priliku posetiti sajam. Prošle godine sve kao nešto danas ću, sutra ću, a nikako da stignem. Ove godine prilika mi se osmehnula i baš mi se posrećilo to da idem sa jednom jako bliskom prijateljicom sa kojom nas je bukstagram kao instagram platforna posvećena knjigoljupcima spojila i procunjam kroz dobro poznato mesto svih knjiških moljaca. Merkali smo knjige, birali naslove, mirisale one koje bismo kupile i vratile se kući punih cegera, bolnih ramena ali i koferom punim nezaboravnih uspomena koje smo tamo stvorile.
Naši utisci sa 66. Sajma knjiga
Imale smo priliku da razgledamo štandove. Na nekim bile neodlučne oko toga koji ćemo naslov uzeti, poklonile jedna drugoj knjigu koja će nas podsećati na zajednički sajam, upoznale autore kao što je neprikosnovena Tamara Kučan, mlada autorka koja je izdala čak petnaest romana za 15 godina svoje karijere i koja mi je dala jako dobre savete kao žena ženi, kao pisac piscu i kao afirmisana koleginica neafirmisanoj koleginici koja bi tek trebalo da izda svoju prvu zbirku.
Njene reči sam upijala, uživala u divnoj čašici razgovora i toplini zagrljaja, a reči napisane u knjizi u vidu posvete ostaće divna uspomena na ovaj sajam. Tamara je za nas izdvojila puno svog vremena i mogu odmah reći da mi je to hajlajt celog sajma iliti ona trešnjica na vrhu torte što svemu dodaje šmek, šarm i dodatnu slatkoću. Mogu reći da nam se posrećilo što za vreme našeg dolaska kod nje nije bilo gužve na štandu njene izdavačke kuće iako je uglavnom tamo ogroman red za potpisivanje te smo imale čak čitavih pola sata za ćaskanje.
Što se tiče njenih romana i asortimana na štandu sve pohvale, veliki je uspeh kada neki afirmisani pisac odluči da formira svoju izdavačku kuću, a što se tiče štanda njene izdavačke kuće, štand urban arta je definitivno bio najlepši. Sav u barbi, feminističkom stilu. Roza boja je dominirala i imali su čak tablu na kojoj su čitaoci mogli da joj ostave poruku.
Naši utisci sa 66. Sajma knjiga
Takođe par događaja koje bih izdvojila a koja su na mene ostavili veliki utisak jeste to što je jedan od autora na drugom štandu pobrkao naša imena zato što su mu bila preslatka te tako ona postade Nina, a ja postadoh Neda kao ona iz serije “Greh njene mame”.
Zatim smo obišle štand “Čarobno selo” koje rangiram kao drugo po redu od najlepših štandova ovogodišnjeg sajma na kojem dominiraju jesenje boje, dakle pretežno žuta i narandžasta, a knjige koje možete naći tamo pretežno su namenjene deci uzrasta od 7 do 12 godina. Srela sam vilu Bosiljčicu koja je zastupala Čarobno Selo na štandu toga dana i malo popričala s njom na temu važnosti pristupanja deci i ispravnog načina na koji bismo privoleli decu na čitanje s obzirom da moja sestra nije neki knjigoljubac te sam i dobila odgovore zašto deca ne vole čitanje. Na kraju dana naišle smo na jednu tablu na kojoj je stajalo pitanje i papirići na kojima su bili ispisani odgovori.
Pitanje je glasilo “Šta misliš zašto su Isusa razapeli” i iskrena da vam budem dugo nakon toga sam razmišljala o tom pitanju i kada sam pisala odgovor lomila sam se, vagala i dvoumila oko toga koji odgovor je ispravan. A odgovor je taj da nema ispravnog ni pogrešnog odgovora, pišeš onako kako osećaš u tom trenutku.
Nakon toga smo sišle u halu četiri i obišle Vulkanov štand sa oštećenim knjigama na kojem su oštećenja bila skoro minimalna ili su vidljiva u obliku promene boje na koricama a cene su se kretale od 200 do 300 dinara i nagovorila sam drugaricu da kupi jedan od naslova koji bi joj prijao.
Naši utisci sa 66. Sajma knjiga
Što se tiče saveta koje smo dobijale mi jeste taj da ne idemo prvog dana sajma, iliti na samom otvaranju ali ja sam baš tada htela da idemo, kada je najveći hajp i kada drma najveća euforija. Takođe generalno nam je rečeno da ne idemo vikendom zbog gužve, ali kada smo mi bile tamo gužve je bilo, mada ne toliko da ne može da se hoda, cunja i razgleda.
Što se tiče saveta koje bih ja mogla da vam dam, to su sledeći saveti: izbegavajte vikend, utorak i četvrtak od kojih je jedan školski a drugi porodični dan. Dakle poželjno je ići u ponedeljak, sredu i petak kako bi izbegli gužvu i naravno ponesite kofer na točkiće, jer verujte mi, cegeri nisu dovoljni, poštedećete sebe bola u kičmi i ramenima. Odštampajte mapu sajma kako se ne bi gubili i lutali satima i kako bi našli brže željenu halu.
Što se bukstagramera tiče, nismo imale tu sreću da upoznamo većinu ekipe, negde smo se mimoišle. A što se mene tiče, vratila sam se kući punog srca i bolnog ramena. Još samo nešto za kraj, priča se, da će nam ovaj sajam možda biti ujedno i poslednji zbog rušenja ovog kulturno-istorijskog objekta i zaista se nadam da nije tako. Ono što bih vas zamolila jeste to da potpišete peticiju na portalu krenipromeni kako bismo i dogodine u ovo vreme išli na sajam. Do sledećeg knjiškog izveštaja,
Srdačan knjiški pozdrav.
Autor: Nina Miletić
