Najbolja Nova godina kao i repriza biće u hotelu Princess Bar u Crnoj Gori! Izaberi docek 2024 po svojoj meri! Najbolja Nova godina kao i repriza biće u hotelu Princess Bar u Crnoj Gori! Nova godina pored mora garantuje dobar mediteranski provod. U hotelu Princess u Baru 31.12.2023 i 01.01.2024 goste zabavljaju pevači Srećko Savović i Jelena Boljević.
Turistička organizacija (TO) Bar, pod pokroviteljstvom Opštine Bar organizuje Novogodišnji Happening koji će početi 27. decembra i trajati do 2. januara 2024.
Najbolja Nova godina kao i repriza biće u hotelu Princess Bar u Crnoj Gori!
Najbolja Nova godina kao i repriza biće u hotelu Princess Bar u Crnoj Gori!
Kako je saoptšeno iz TO Bar tokom sedam dana programa nastupiće svi lokalni bendovi, renomirane muzičke zvezde iz Crne Gore i regiona, a preko dana će se održavati mnogobrojni programi za najmlađe. Doček Nove godine planiran je uz Lepu Brenu. Koncert će se održati na platou ispred Sportske dvorane Topolica, a pre nastupa Lepe Brene nastupiće rok-bend Akademia. Nakon koncerta Lepe Brene, planiran je after-party sa DJ Mr. Jools.
Kako bi vam ugodjaj bio što prijatniji tu je HOTEL PRINCESS u Baru (4 zvezdice) smešten je unajatraktivnijem delu grada Bara, uz šetalište pored mora, okružen zelenilom, muzejskim kompleksom i sportskim terenima. Sobe i apartmani su udobni i moderno dizajnirani, sa izvanrednim pogledom na Marinu, plažu i morsku pučinu, na dvorski kompleks ili na planine u zaleđu grada.
Najbolja Nova godina kao i repriza biće u hotelu Princess Bar u Crnoj Gori!
Hotel raspolaže sa 135 soba u kojima su vam na raspolaganju: mini bar, klima uređaj, satelitski i kablovski TV program, sef, potreban accesoar i room service. Možete izabrati sobu sa kupatilom po želji: sa kadom i tuš-kabinom, ili kupatilo samo sa kadom ili samo sa tuš-kabinom. Hotel „Princess“ svake godine investira u enterijer kako bi pružio bolju uslugu gostima.
Najbolja Nova godina kao i repriza biće u hotelu Princess Bar u Crnoj Gori!
U njihovim restoranima nude crnogorske i internacionalne specijalitete, kvalitetna pića, uz dobru uslugu. Lobby i Piano bar su prijatna mesta za odmor uz piće i razgovor sa poslovnim partnerima, a u Pool baru, iz kojeg se izlazi na bazen i prostranu terasu hotela, možete uživati u napicima i poslasticama.
Izdvaja ih to što su jedini hotel resort u Bar-u, sadrži i spa centar, konferencijske sadržaje, svi bitni dogadjaji ne mogu da prodju mimo njih koji se održavaju u gradu. Nalaze se na samoj obali mora a opet blizu centra na šetalištu koje je pešačka zona. Hrana je visokog kvaliteta, mediteranska, morski plodovi, lokalna, međunarodna, evropska, velnes centar sa hidromasažnom kadom, saunama i teretanom. Ono što turistima znači jeste i parking koji ovaj hotel poseduje za svoje goste.
Najbolja Nova godina kao i repriza biće u hotelu Princess Bar u Crnoj Gori!
Nova godina je zagarantovana u prijatnom ambijentu pored mora, uz razne gastronomske užitke, vrhunskoj usluzi i odličnoj muzici.
Najbolja Nova godina kao i repriza biće u hotelu Princess Bar u Crnoj Gori!
4 predloga za doručak za poneti. Doručak je obrok koji je najteže organizovati, a da ne biste opet posegnuli za nezdravim „grickalicama“ evo neke ideje doručka koje se brzo spremaju. Takođe ukoliko niste jutarnji tip i nemate vremena za priptemu, možete ih pripremiti dan ranije i poneti na posao.
4 predloga za doručak za poneti
4 predloga za doručak za poneti
FITT mafini
3 jaja (2 cela + 1 belance) 100 ml mleka 1 šaka spanaća 2 kašike ovsenog brašna (može i speltino, heljdino, ražano…) 2-3 pečurke (može i bez njih, po želji) 10-20 gr žutog sira (3 supene kašike izrendanog) so
Priprema:
Sve sastojke pomešajte i izlijte u kalup za mafine ili možete ispeći na tiganju kao omlet. Možete jesti uz bilo koju salatu.
4 predloga za doručak za poneti
Mafin sa brokolijem i sunkom
1/2 glavice brokolija
1 čen belog luka
6 jaja
4 kašike ovsenih pahuljica
50g šunke po ukusu
100g paprike
40g rendanog parmezana
Priprema: 4 predloga za doručak za poneti
Brokoli iseckati sitno ili izrendati. Beli luk izgnječiti ili sitno iseckati. Dodati seckanu papriku i rendani parmezan. Jaja umutiti odvojeno sa ovsenim pahuljicama i dodati u smesu. Potom sve izliti u kalup za mafine ili običnu tepsiju. Peći na 180 stepeni oko 15 minuta. Možete jesti uz salatu ili uz šolju jogurta. Od ove smese ispadnu 6 mafina.
4 predloga za doručak za poneti
4 predloga za doručak za poneti
Omlet tortilja sa Ella sirom:
Umutiti 2 jaja i na maslinovom ulju (1 kašičica) i ispržiti jednostrano kao palačinku. Dok još nije gotovo preko staviti jednu manju tortilju (40g), malo ostaviti pa okrenuti da se tortilja zagreje i izvaditi iz tiganja. Zatim odozgo naređati kašičice Ella sira (ukupno 30g), kriške cherry paradajza (150g), list zelene salate i iseckanu svežu papriku (150g), pa uviti kao palačinku i preseći na pola.
4 predloga za doručak za poneti
Fit tortilja:
1 integralna tortilja (40 g)
50 g pilećih prsa
½ avokada (oko 60 g sa malo limunovog soka i soli) ili po ukusu umesto avokada 1 kašika humusa.
Zelena salata
Paprika
Priprema:
Sastojcima napuniti tortilju. Preklopite tortilju i po ukusu tortilju možete zapeći na tiganju ili tosteru kako bi bila hrskavija.
Najbolje knjige koje smo pročitali u 2023. godini. Svaka knjiga koju pročitamo ostavi utisak na nas. Nekada je taj utisak pozitivan, nekad negativan, a nekada čak ni ne umemo da ga opišemo. Svakako, složićete se, neke knjige jednostavno više utiču na nas, duže ih pamtimo, a veoma lako i ušetaju na listu najboljih. Danas vam predstavljamo baš jednu takvu listu, sa naslovima koji su nama bili među najboljima u ovoj godini.
Odupirite se normama, kodeksima i svemu onome što se „mora” jer što bi rekle bake čovek samo mora da se rodi i da umre. Mislite svojom glavom i vodite se svojim srcem, tragajte, maštajte, borite se, ali ne prihvatajte kalupe. Ni ista cipela ne odgovara svima, a kamoli životne norme. „Zaire” je ljubav i roman koji ću sasvim sigurno poklanjati svim dragim osobama sa željom da spoznaju kako život može biti neprestana borba ka boljem i višem cilju. Dokle god mislite da može bolje, tragajte. Možda pronađete sebe kao što je to Zaire uradila.
Na prvi pogled bi se reklo kako su naslov i pozadina u malom neskladu, ali ovaj roman će Vam u isto vreme i slomiti i ugrejati srce. Moje je otkriće u godini koja će uskoro biti iza nas i čvrsto stoji na tronu najbolje knjige koju sam pročitala u 2023. godini. Radnja se odvija u srednjovekovnoj Barseloni i prati životni put Arnaua Estanjola, sina odbeglog kmeta. Na tom putu će ga sačekati mnoštvo izazova, borba za slobodu, izdaja, siromaštvo, gubici najmilijih, ali on tim putem korača sa neverovatnom hrabrošću i verom. Dešava se u istorijski zanimljivom periodu, u doba raznih političkih i religijskih previranja, pa verujem da će ljubiteljima istorijskih romana biti prava poslastica.
„Šagi Bejn” je knjiga koju sam pročitala u dahu i koja će ući u spisak 5 najboljih knjiga koje sam pročitala ove godine. Daglas Stjuart je ovo delo pisao 13 godina, a Šagijeva priča je vanvremenska. Naracija je bogata, a autor je posresdstvom psihološke i drušvene motivacije uspeo da stvori živopisne likove sa kojima se povezujete na dubljem nivou. Dok je Glazgov 80-ih godina mirisao na otkaze i zatvaranje brodogradilišta, na preklinjanje za posao u rudnicima kao da od tog posla u plućima niče cveće, Šagi je rastao, maleni mršavi dečak sa starijim bratom i sestrom, sa Likom i Ketrin.
Najbolje knjige koje smo pročitali u 2023. godini
U njegove pore usadio se opori i, na momente, prijatan miris uglja, koji bi posle gušio i terao na kašalj. Isparavao je taj miris iz zemlje tamo gde su se preselili i pretvarao se u bledu izmaglicu pedalj iznad tla, a odatle u gusto belilo koje je išlo u vazduh. Tu su se doselili tragajući za boljim životom.
A da li su ga našli? U ovom romanu pokreću se teme kao što su homoseksualnost i alkoholizam, odnos sina i majke, ćerke i oca. Atmosfera je sjajno dočarana, a sve je obojeno sivom bojom, od reči, preko rečenica do predivnih opisa. Vi ovu knjigu osećate. Ne ostavlja vas na miru ni pošto je pročitate. Ako volite upečatljive likove i priču koja će snažno zaokupiti vaše misli, onda je „Šagi Bejn” knjiga koju u 2024. ne smete propustiti.
Ako ti je potrebna knjiga koja će te ugrejati na mnogo nivoa u ovim hladnim danima, tvoja potraga je završena jer ovo je upravo ta! Bez obzira da li si ljubitelj fantastike, obećavam da će te Zaire i njena voljena Masika pridobiti na prvo čitanje. Priča o samospoznaji, otkrivanju sebe i sveta, prihvatanju, prijateljstvu i lutanjima od životnog značaja, koja jasno šalje poruke:
DOVOLJAN/DOVOLJNA SI
VREDIŠ
VOLJEN/A SI
Najbolje knjige koje smo pročitali u 2023. godini
Tijana (@taste_column) – ,,Sve što me podseća na njega”
Postoje neke knjige koje ostaju sa nama dugo nakon čitanja. Izazivaju nam brdo emocija, dotiču nas do same srži – toliko da saživimo sa napisanim. ,,Sve što me podseća na njega” Kolin Huver je za mene baš taj naslov. Pročitana u originalu pre godinu dana, a nedavno i na srpskom, pokazala mi je kako oprostiti, kako naučiti na greškama i nadasve – kako se boriti za svoj srećan kraj. Priča se tiče izvesne Kene, a kako autorka kaže, Kena obitava u gradu bez imena jer svaki grad na svetu, nažalost, ima svoju Kenu, i njenog teškog puta ka upoznavanju svoje uskoro petogodišnje kćeri.
Najbolje knjige koje smo pročitali u 2023. godini
Na tom putu će naići na brojne prepreke i životne lekcije, a tu će se naći i šansa za ljubav. Majčinstvo je dragocena tema, a ovakva priča na temu je meni posebno teška. Postoje rečenice koje su me tokom oba čitanja sekle kao mač i neću ih nikada zaboraviti. Ponajviše čuvam u sećanju opisano požrtvovanje i Kenine najteže dane.
Tu ćete pronaći sjajne životne lekcije. Huverova važi za osporavanu autorku i znam da joj mnogi sude na osnovu ,,one” knjige. Međutim, ona je moj comfort autor koji mi svakim svojim naslovom pruža osećaj zagrljaja, a upravo ova knjiga je moj prvi izbor. Najbolja knjiga koju sam pročitala u prethodnih godinu dana. Knjiga koja će uvek imati posebno mesto u mom srcu. Čitajte Kolin.
Sasvim zasluženo, najbolja knjiga koju sam pročitala ove godine je autobiografija našeg dramaturga i scenariste, tj. hronika jednog detinjstva, kako sam Lebović kaže. „Semper idem” iliti „Uvek isto” je latinski naziv na crkvi u Somboru, gradiću u blizini mesta gde je autor proveo najveći deo svog detinjstva, a odnosi se upravo na zlo; zlo je uvek isto i nama je predstavljeno na snažan i dubok način, direktno, ali opet i veoma suptilno tako da za sobom ostavlja gorak ukus.
Autor me je sasvim razoružao svojim sećanjima o odrastanju uoči Drugog svetskog rata u Kraljevini Jugoslaviji i o svojoj Jevrejskoj multikulturalnoj porodici. Pored toga, divno i verodostojno je opisana moja liberalna vojvođanska sredina što je na mene ostavilo poseban utisak. Mogu vam samo preporučiti da pročitate ovo delo koje potresa, nasmejava, dodiruje najosetljivije delove duše do bola i, u isto vreme, grli.
Ako ste do sada imali ikakve predrasude o domaćim piscima i njihovim delima onda će vam „Deca zla” razbiti sve dileme koje ste do sada imali. Jedan za mene jako neobičan triler sa velikom dozom misterije. Knjiga koja će vam držati pažnju od prve do poslednje stranice. Uzbuđenje će rasti, a vi ćete se pitate kakav ce biti krajnji ishod ove priče.
Likovi su takođe sjajno razrađeni, pogotovo glavni likovi koju su predstavljeni sa svim njihovim manama i vrlinama, što je za mene bilo jako važno. Kao neko kome pravosuđe nije strano, Majić je uspeo da nam na maestralan način barem približno prenese kako izgleda pravosuđe u Srbiji, gde je stopa korupcije i kriminala nezamisliva, a upravo to će vam promeniti način na koji posmatrate ovo delo, koje će vam postavljati jedno možda čak i najvažnije pitanje: „U kakvom zaista ja sistemu živim?”
Teška i nemilosrdna životna priča. Čarli Gordon je sinonim za tužnu sudbinu i život prepun osude, odbacivanja i podsmeha. Želja da se ne razlikuje od drugih bila je jača od svega! Neko dobije sve, neko ne dobije ni ono malo. Život je lutrija! Čitajte „Cveće za Aldžernona”!
U ovom romanu prevashodno će se pronaći svi oni koji su svoju sreću okušali izvan granica svoje rodne zemlje, svi oni koji odgajaju dvojezičnu decu, svi oni nostalgični kojima će Srbija zauvek mirisati na raspust. Svi ostali beskrajno će uživati, smejati se sigurno, a možda koji put i zaplakati, jer „Mika” nije samo roman o dečaku koji odrasta u dijaspori, ovo je roman o porodici i prijateljstvu, upornosti i snazi, traganju za identitetom, pronicanju u samog sebe, samospoznaji.
Najbolje knjige koje smo pročitali u 2023. godini
Ovo je roman o ljubavi prema rodnoj zemlji i osećaju pripadnosti. Ovo je priča o tome kako biti prihvaćen i uklopiti se u okruženje, a pritom ostati svoj. Kroz priču nas vodi Mika Antić, ali ne onaj čuveni za koga ste već svi čuli, već jedan osnovac o kome će se tek pričati. Mika živi u Švajcarskoj i pohađa tamošnju školu, ali pored toga ide i u srpsku školu i azbuka je njegova supermoć. Autorka je kroz ovaj prvenac pronikla u dušu iseljenika i na nenametljiv i duhovit način predstavila odrastanje dvojezičnog deteta. Roman je namenjen uzrastu 7+ ali će u njegovim redovima svakako uživati i odrasli čitaoci.
Nikada nisam bila pobornik toga da se knjige grle, jer mi je to vid huljenja. Zagrljaj za mene predstavlja jedan intiman čin, visoki naboj emocija koji se ne daje tako lako. Međutim, kako sam pročitala „Godinu magijskog mišljenja” Džoun Didion, po prvi put sam poželela da jedna knjiga poprimi svoj ljudski oblik kako bih zagrljajem otklonila sve duboko potiskivane emocije. „Godina magijskog mišljenja” ne pripada samo Džoun Didion.
Ona pripada i meni i svima koji su izgubili nekoga. Znate, kada ste žena, ceo život vas pripremaju na to kako ćete se odseliti iz roditeljske kuće, pozavršavati škole, osnovati svoju porodicu. Ali niko vas ne pripremi na gubitak voljene osobe. Za to nema pripreme. Nakon što sam pročitala ovaj roman shvatila sam da mi je on bio potreban da mi pokaže da nisam sama. I baš zbog toga mi ne spada samo u najbolju knjigu ove čitalačke godine, već i generalno. Sve one koji su ovu knjigu doživeli želim da zagrlim, one koji srećom nisu, da podsetim da svakog dana grle svoje voljene.
Skarlet O’Hara je heroina koja predstavlja ogromnu inspiraciju za čitaoce. Verna svom domu, neustrašiva i ludo zaljubljena, sa njom su 1200 stranica proletele za tren. Životna priča koja će vas dotaći i koju ćete pročitati sigurno još koji put.
Dugo sam razmišljala koja je to najbolja knjiga koju sam pročitala ove godine. Prvo, s obzirom na to da ne volim da rangiram i ocenjujem naslove koje čitam, ova odluka je bila poprilično teška. Drugo, zaključila sam da nema jedne najbolje, tu su (za sada) tri. Svakako, danas sa vama delim svoje oduševljenje knjigom koju sam pročitala u januaru, a o kojoj još uvek razmišljam i čije radnje se sećam jasno kao da sam juče zaklopila korice.
„Velika usamljenost” je priča o surovoj i hladnoj Aljasci i o jednoj porodici koja će u takvoj Aljasci pokušati da pronađe svoju sreću. Koliko god zima bila okrutna, ne može se ni porediti sa time koliko nekada najbliži mogu biti nemilosrdni jedni prema drugima. Prvo što me osvojilo jeste način na koji priča teče. Sve je tako prirodno i realno, a opet stalno postoji neka napetost i neizvesnost. Posle toga sam se zaljubila u Aljsku i pojedine likove, tako da je bilo očekivano da će me knjiga oduševiti. U ovom romanu ćete naići na teške priče, ali neki delovi će vam sigurno ulepšati dan i podsetiti vas da su čuda moguća ukoliko verujete u njih.
Ne bavim se tuđim otrovom, bavim se onim kako da sebe ili nekoga ne otrujem-Tamara Kučan. U današnjem članku nećemo govoriti o knjigama već o ljudima koji stvaraju iste. Ovo je članak u kome ćete moći da saznate kako je to kada kreirate likove od papira, pravite zaplete,rasplete i koliko je odricanja i žrtve potrebno da biste postal jedan uspešan pisac. O svemu tome sa nama je govorila jedna mlada domaća spisateljica, autorka u usponu, čiji su romani godinama unazad postali poznatiji kao bukstagram i buktok senzacije i koji zaista zbog svog kvaliteta opravdano postaju poput nekog najlepšeg virusa koji se širi među knjigoljupcima.
U današnjem intervjuu, imali smo tu čast da ugostimo jednu divnu, mladu ženu koja je megatalenat za pisanje. Ženu koja je za čak šesnaest godina svoje karijere napisala petnaest romana od kojih bi svaki naredni postajao još veći hit. Ženu koja se isključivo godinama unazad takmiči samo sa sobom i trudi se da nadmaši sebe od prošlog puta, koja neumorno radi na kvalitetu svakog novog romana.
Ne bavim se tuđim otrovom, bavim se onim kako da sebe ili nekoga ne otrujem-Tamara Kučan
Ženu koja je pisala o mnogim društveno-aktuelnim temama kao što su: sekte, elitna prostitucija, život tinejdžera u Beogradu, toksični odnosi – odnos žrtve i manipulatora kao i mnogih drugih tema koje je obradila i koje nas tek očekuju. Ona je Tamara Kučan, a mene je, njena izuzetno jaka knjiga, knjiga u kojoj je nama kao čitaocima ostavila svoju dušu i svoju priču na dlanu, nagnala da joj postavim nekoliko zanimljivih pitanja. Ta knjiga se zove “Između redova” I ona je autobiografskog sadržaja.
Ne bavim se tuđim otrovom, bavim se onim kako da sebe ili nekoga ne otrujem-Tamara Kučan
Draga Tamara, u svom autobiografskom romanu “Između redova” rekla si da si jako volela da čitaš kao mala, pa bi nas zanimalo koja je tvoja omiljena knjiga iz tog doba koje se sećaš i dan danas?
Mnogo je dragih knjiga iz mladog-tinejdž perioda, ali one najdraže su Pisma Indiri, Mali Princ, Dnevnik Adrijana Mola i Hari Poter. Kao tinejdžerka, čitala sam zaista sve, iako su ovi naslovi žanrovski različiti, svaki od njih ima posebno mesto u mom srcu.
Kako si sada već, da kažem megapopularna spisateljica u jeku slave čiji romani su postali bukstagram i buktok senzacija, i kako verujem da je potrebno jako puno odricanja da bi jedna knjiga nastala, verujem i da se predano baviš pisanjem da li i sada, godinama kasnije, kao pisac imaš ponekad vremena za knjige i da li im se rado vratiš onda kada ti to prilike dozvoljavaju?
Uvek imam vremena za knjige. Ne koliko bih volela, ali čitanje je sastavni deo pisanja. Zamislite pisca koji ne čita – prva ne bih ništa njegovo čitala.
Koliko je potrebno žrtve i odricanja kako bi jedan roman nastao i na šta treba mnogi mladi pisci da se pripreme pre no što uplove u te vode, šta je ono što ti nisi znala a što bi im savetovala?
Na to da borba počinje tek kad knjiga izađe i da je zapravo najlepše kod izlaska knjige upravo njeno stvaranje. Ne volim da dajem savete, najpre zato što mislim da ne postoji univerzalni savet za sve pisce, niti smo karakterno svi isti, niti isto pišemo, niti težimo istom, no… Volela bih da sam znala da svet pisane reči nije ružičasto mesto.
Ne bavim se tuđim otrovom, bavim se onim kako da sebe ili nekoga ne otrujem-Tamara Kučan
Ne bavim se tuđim otrovom, bavim se onim kako da sebe ili nekoga ne otrujem-Tamara Kučan
Kada si uplovila u taj svet književnosti i pisane reči da li si se razočarala kada si videla da nije sve onako kako izgleda i da su mnogi ljudi drugačiji no što se predstavljaju?
Jesam, naravno, ali… Gledam na to kao na buđenje. Treba biti svestan stvarnosti, prihvatiti je, dozvoliti sopstvenim iluzijama da se razbiju. To što je neko sjajan pisac, ne znači da je dobar čovek. To što je neko dobar čovek, ne znači da je sjajan pisac.
Šta misliš generalno o sujeti među piscima i da li misliš da sujeta nekad može da iznedri nešto dobro?
Nisam sigurna koliko sujeta može da iznedri nešto dobro, ali ako čovek nauči kako sa svojom sujetom, ako porazmisli o svom egu i nesigurnostima, možda nešto dobro iz toga može proizaći. Sujeta je otrov, a najviše truje onog ko joj robuje. Zato, umesto da razmišljam o tuđem otrovu, bavim se onim kako da nekoga ili sebe ne otrujem.
Kako gledaš na starije kolege koje u svetu pisaca umesto da podrže mlade talente i budu vetar u leđa predstavljaju za njih kamen spoticanja?
Kako gledam? Ne gledam, okrenem leđa i okružim se onima koji imaju dobre namere prema svakom čoveku. Šalu na stranu. Svako od nas ima svoj obraz, svako od nas bira kako će spavati i da li će s uspravnom glavom i pogledom hodati. Biram da spavam mirno i da se ljudima koji mirno spavaju okružujem.
Ne bavim se tuđim otrovom, bavim se onim kako da sebe ili nekoga ne otrujem-Tamara Kučan
Ne bavim se tuđim otrovom, bavim se onim kako da sebe ili nekoga ne otrujem-Tamara Kučan
Zanimalo bi me tvoje iskustvo koje si opisala kao susret sa jednim stranim piscem P i njegove reči koje je uputio tebi, koliko reči nekog afirmisanog pisca mogu da pomognu jednom, da kažem, neafirmisanom autoru, piscu početniku koji tek piše romane u nastajanju? Da li se slažeš da jedna lepa reč može ohrabriti osobu da i planine pomeri?
Slažem se. Lepa reč i podrška mladim autorima je važna. P. je bio veliki vetar u leđa, podrška koja je od njega došla dogodila se u trenutku kada istinski nisam verovala da ću ikada držati svoj roman u rukama, ali zbog njegovih reči, osetila sam snagu, prigrlila sam svoj san i čvrsto obećala sebi da ću drugima biti ono što je meni P.
Koliko je teško u isto vreme biti pisac i baviti se pisanjem sopstvenih romana i biti vlasnik sopstvenih izdavačke kuće i šta je od toga teže, posao pisca ili posao izdavača?
Ne mogu reći da je teško ni pisanje, ni izdavaštvo. Volim to, ispunjavaju me oba, ali čovek je biće koje nekada treba i da spava, pa umem da dovedem sebe do velike iscrpljenosti – bilo zbog pisanja, bilo zbog posla – izdavaštva. Često mi govore da ne treba da se dajem toliko, ali ne umem drugačije i onog trenutka kada prestanem u nečemu od ta dva da budem sto posto tu – prisutna, neću se više time baviti. Izazovno – da, teško – ne.
Svedoci smo, mnogi od nas bukstagramera da za vreme sajma knjiga a i generalno, daješ celu sebe u to, dušu svoju ostaviš tamo što bi se reklo kako bi svo vreme svih tih nedelju dana izdvojila za svoje čitaoce.
Koliko je to naporno i koliko odmora ti je nakon istog potrebno kako bi ponovo mogla da se vratiš normalnom funkcionisanju jer verujem da nespavanje, rad i umor uzimaju svoj danak?
Nakon Sajma mi treba oko mesec dana da bi se moj život vratio u normalni tok. Čitaoci nekada izgube iz vida da smo i mi pisci/izdavači samo ljudi. I mi peremo sudove, veš, peglamo, usisavamo, odlazimo u nabavku, kasnimo s računom za struju. Svakodnevica trpi tokom sajma, posao koji se obavlja mimo sajma – takođe. Odmor nakon sajma je samo zamisao, zapravo ni ne pamtim da sam posle nekog sajma zastala i odmorila. Čak i kada sam promenila geografsku tačku – radila sam.
Da li si bila na sajmu kao čitaoc i šta je lepše od toga: posetiti sajam kao čitalac koji upija miris knjige i merka naslove ili kao pisac koji potpisuje drugima svoje sopstvene romane?
Beše to davno. Sada naslove merkam samo na putu do toaleta. Ove godine – nisam ništa ulovila, ali slala sam svoje drage ljude u lov naslova za mene. Nedostaje mi taj deo sajma, ali bilo bi nezahvalno da se žalim.
Ne bavim se tuđim otrovom, bavim se onim kako da sebe ili nekoga ne otrujem-Tamara Kučan
Osvrnućemo se, naime na to da si par puta napisala u knjizi da kada si pisac puno puta stavljaš glavu u torbu i da je to jako težak podvig i izazov, da si sebe dovela donekle par puta u opasnost sve u svrhu istraživanja zbog svojih romana u nastajanju, i onako okvirno da li bi mogla da se osvrneš na sav taj istraživački proces i kažeš nam koji ti je bio najteži podvig do sada, zbog istraživanja koje knjige si najviše sebe dovela u neki rizik?
Istraživanje je sastavni deo mog pisanja. S obzirom na teme koje biram, rizik postoji, ali naučila sam koja je to granica do koje idem. Ta granica je – niko ne sme biti povređen. Ako govorimo o ugrožavanju sopstvene bezbednosti zbog priče, definitivno bi to bila istraživanja za roman Indigo i roman Kapija. Nisam sigurna da bih se sada, s ovom pameću i godinama, na tako nešto usudila. Ok, lažem. Zaista lažem. Nadir – nova knjiga koju pišem zapravo testira moju smelost, znatno više nego sve prethodne.
Svi smo svesni toga da je godinama unazad štand “Urban Arta” kao tvoje izdavačke kuće na sajmu bio najuređeniji. Ono što mene zanima jeste zašto baš roze? I otkad se rodila ta želja za širenjem feminizma i osvešćivanjem žena da mogu mnogo toga pa čak i “muške poslove da rade”?
Naš URBAN ART logo sadrži dve boje, roze i crnu boju. Roza predstavlja sve ono nežno, svetlo lepršavo i sve ono što je često predmet predrasuda. Crna boja predstavlja teme o kojima su knjige koje objavljujemo. Dakle, ideja je bila spojiti nespojivo i prekinuti začaran krug ili-ili, mišljenja u opozitima i biranja isključivo jednog foldera.
Apsolutno je okej biti i nežan, i grub, i svetlo, i mrak, i dečak, i devojčica, i devojčica koja je dečak, i dečak koji je devojčica. Ne trudim se tendeciozno da širim feminizam iako nekada žalim što feminizam nije ,,virus“ koji će sve da nas ,,razboli“. Feminizam je deo mene, mog stvaralaštva, moje priče, mog života. Ne namećem ga, ne bijem ljude da na silu shvate važnost istog, ali da… Kad god mogu tu sam da svojim rečima, pisanjem, pre svega ličnim primerom podsetim na važnost istog.
Ne bavim se tuđim otrovom, bavim se onim kako da sebe ili nekoga ne otrujem-Tamara Kučan
I za sam kraj, verovatno bi se većina bukstagramera sa mnom složila da bi tvoji romani bili odlična podloga za neku ekranizaciju istih i da bi to ispalo maestralno kada bi u to srcem ušao ceo kvalitetan tim od režije, do glumačke postave i kada bi za tako nešto postojalo visokobudžetno pokriće. Verovatno su i mnogi naglasili šta bi voleli da vide u ekranizovanoj verziji, ja bih volela da se jednog dana realizuje serija po motivima romana “oflajn” i “onlajn” ali ono što mene zanima, koje bi ti romane kao autorka istih volela da vidiš kao ekranizovanu verziju?
Mislim da su ,,najfilmičniji“ romani Profajler ili 11:12. Ne znam zašto to mislim, ali od svih romana – verujem da oni nose najveće pouke prijemčive i televizijskoj publici.
Hvala ti puno, Tamara, što si izdvojila svoje slobodno vreme i dala odgovore na neka naša pitanja, želimo ti puno uspeha u daljem radu i da dosegneš nove visine. Hvala ti što si bila deo ovog intervjua.
Majka i beba – dan majke sa invaliditetom. Zdravo svima. Evo me opet sa vama nakon nekoliko meseci. Imam „opravdanje“ što me nije bilo. Postala sam mama. Rodila sam prelepu devojčicu. Zahvalna sam Bogu na tome.
Sada je vreme da sa vama podelim svoje iskustvo. Često me pitaju, kako izgleda tvoj dan sa ćerkicom, s obzirom da imaš invaliditet? Kako si se snašla, da li je teško? Imaš li pomoć? Da li želiš još dece? Kako ti je prošao porođaj? Ovo je nekolicina od mnogobrojnih pitanja koja mi se postavljaju. Pa, evo da odgovorim…
Presrećna sam. Moja devojčica mi je život ulepšala. Trudnoća je lepo prošla, porođaj još bolje. Mogu vam, ukoliko želite, pisati svoje iskustvo i sa trudnoćom, ali i sa porođajem. Kada sam se porodila, pitali su me lekari da li ću im ponovo doći. Rekla sam da hoću, sa zadovoljstvom. I da, zaista hoću. Definitivno želim još dece. Ali, moraću pričekati malo na to. No, da ne skrećem s teme..
Majka i beba – dan majke sa invaliditetom
Kada sam se tek porodila, imala sam veliku pomoć, imam je i sada, ali već sada mi ona nije toliko potrebna, kao s početka. Moram priznati da sam u porodilištu imala veliki strah da sama uzmem i držim bebu, iako mi to ne bi bio prvi put da držim i uzimam male bebe. Ćerku nisam sama uzela u naručje, sve do poslednjeg dana u porodilištu. Ali, više tog straha nema. Odavno vreme provodimo same i uživamo u našem zajedničkom vremenu.
Majka i beba – dan majke sa invaliditetom
Od kada sam saznala da ću postati mama, motala su mi se mnoga pitanja po glavi, ali se nikada nisam zapitala kako ću sama. Verovala sam u sebe, znala sam da mogu. I da, mogu. Naravno, bude trenutaka kada sam lošijeg raspoloženja, ali kada uzmem u naručje svoju ćerku, sve zaboravim.
Biti majka malom anđelu je zaista veliki blagoslov. Iako mi je s početka sve bilo strano, već sada mogu reći da ne postoji stvar koju ne mogu uraditi. Moja volja i želja su jače od mog invaliditeta. Uvek je tako i uvek će tako biti. Moja najveća želja je bila da postanem majka, Bog mi je to omogućio i zašto da ne uspem? Nemam razloga da ne uspem uprkos invaliditetu. Moj invaliditet nije moja prepreka. Možda vam je već poznato da ja sebe ne smatram osobom sa invaliditetom, iako to jesam.
Majka i beba – dan majke sa invaliditetom
Majka i beba – dan majke sa invaliditetom
Moj dan se ne razlikuje od dana jedne majke koja nema invaliditet.
Kada dođu u posetu, svi me pitaju kako se snalazim. Ja se samo osmehnem i kažem: Savršeno i opet ću ostati trudna.
U nekim trenucima je teško, naravno, ali ne odustajem. Moj dan počinje sa ćerkicinim osmehom i to nikada ne može zameniti ništa. Najlepši osećaj, definitivno. Nisam ranije preterano volela jutra, ali otkako se Dorotea rodila, zavolela sam jutro i našu rutinu. Njen osmeh mi uvek popravi dan. Njen pogled, želja da uvek budem pored nje i da se igramo mi daju snagu.
Obožavam ove trenutke koji su mi omogućeni. Jedna malena lepotica mi je poklonila svoje poverenje i došla u moje naručje. Zahvalna sam Bogu na tome. I da, definitivno želim još dece. Ali, kao što rekoh, na to ću morati malo pričekati.
Priznanja Naj Žena i Naj Muškarac godine otišli u prave ruke. Udruženje najuspešniji privrednik 21. veka, dvadeset treću godinu zaredom izabralo je najbolje u svojoj delatnosti u Srbiji i regionu. Priznanje Najžena i Najmuškarac XXI veka koje se dodeljuje u dvadeset kategorija za najuspešnija poslovanja našlo se u rukama izvanrednih pojedinaca, vrhunskih profesionalaca u svom poslu i zasijalo punim sjajem na predstavljanju u Beogradu.
Prema glasanju javnosti vršila se nominacija, zatim se formirao stručni žiri za svaku delatnost. Nagrade se dodeljuju za svoj rad, doprinos i stvaralaštvo, na našim prostorima i regionu. Među dobitnicima su bile javne ličnosti: Bilja Krstić, Branislav Lečić, Branka Bešević Gajić, Dušan Savić.
Priznanja Naj Žena i Naj Muškarac godine otišli u prave ruke
Proglašenje pobednika bilo je na ceremoniji nagrada 15.12. ove godine u Beogradu. Kako ističu organizatori cilj je između ostalog promovisati žene i muškarce, koje postaju značajan faktor u ekonomsko-privrednom životu Balkana. Vrši se promocija profesija kojima se oni bave, tu je ujedno i prilika za promociju umetnosti, sporta, preduzetništva, stvaralašta i međusobne saradnje, koje je sve više.
Branka Bešević-Gajić i Branislav Lečić
Priznanje iz oblasti glume uručeno je Branislavu Lečiću, obrazloženje stručnog žirija, Branislav Lečić je u svojim glumačkim kreacijama pokazao briljantno znanje, posvećenost i predanost svom zvanju, koje je stekao na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, glumac koji sa lakoćom ostvaruje urođene talente i koji svojom upečatljivom vizuelnom ekspresijom može da igra i heroje i antiheroje. Nagrada mu se dodeljuje za celokupan doprinos u dramskoj umetnosti iz oblasti glume.
Branka Bešević-Gajić, Bilja Krstić, Dule Savić i Branislav Lečić
Bilja Krstić osvaja nagradu iz tradicionalne izvorne muzike, uz obrazloženje za jedan posebno izvrstan vokal, koja je svojim briljantnim talentom, lepotom, mladošću, obrazovanjem i besprekornim radom zadivila ceo svet, našu etno muziku otrgla je od zaborava iznedrila poseban žanr i aktuelizovala ga, kako kod nas tako i na Svetskoj sceni, gde je priznata i uvažena kao unikatni dragulj, poseban brend, poštovana i voljena. Ogromna nam je čast da najavim naše nacionalno blago, Svetsku a našu Zvezdu.
Priznanja Naj Žena i Naj Muškarac godine otišli u prave ruke
Branka Bešević-Gajić
Nagrada iz oblasti filmske režije za interaktivni dugometražni igrani film na temu partnerskog nasilja dodeljuje se Branki Bešević Gajić, za inovativan i hrabar izraz u naraciji kao i izuzetan i originalni doprinos dramskoj i audiovizuelnoj umetnosti iz oblasti Filmske i televizijske režije. Branka Bešević Gajić je poštovan i veoma priznat reditelj na prostorima bivše Jugoslavije.
Koji se usudio da u svojim filmovima obradi teme o kojima niko nikada ni šapatom nije smeo da progovori i zato joj se dodeljuje nagrada za igrani dugometražni film “Odluka” o partnerskom nasilju, kojim se zauzela za prava svih žrtvi nasilja. Sa svakim svojim novim filmom pokazala je svoju rediteljsku zrelost za stepenik više. Reditelj Branka Bešević Gajić se zahvalila i obratila prisutnim kolegama: Izuzetna mi je čast na ovom priznanju, koje mi je ulilo dodatno samopouzdanje, ali i odgovornost da svako svoje naredno delo radim barem za nijansu bolje od prethodnog! Hvala stručnom žiriju kao i svima koji su prepoznali moj rad!
Branka Bešević-Gajić, Dule Savić i Branislav Lečić
Priznanja Naj Žena i Naj Muškarac godine otišli u prave ruke
Sledeća nagrada se dodeljuje iz oblasti sporta. Fudbal je kolektivni sport koji se igra između dve ekipe, sastavljene od po 11 igrača. Fudbal je trenutno najpopularniji sport na svetu a večeras sa nama je isto tako popularni sportista.
Koji je dao gol u devedesetom minutu u Arsenalu! Učinio je moguće nemogućim što to i jeste životni ideal! Legenda jugoslovenskog i srpskog fudbala, koji je bio inspiracija mnogim našim rediteljima i koji je najzastupljeniji sportista u našim filmovima i kojem je čitava Jugoslavija skandirala ime Duleeee Savić!!!
Priznanja Naj Žena i Naj Muškarac godine otišli u prave ruke
DOBITNICI NAGRADE:
OLJA LOPUŠANSKI iz Amsterdama -Menadžer
BILJANA KARAMANOLEVSKA iz Makedonije-Predškolska ustanova
DRAGANA MIHAJLOVIĆ sa Kosova- autorska emisija KORAK
