Bezgrešni ne bacaju kamen. Kako smo u nedelji pred velike praznike, na društvenim mrežama vrvi od citata i lepih misli. Posebno mi je zapalo za oko sledeće: „Uvek će postojati jedan Petar da te se odrekne, jedan Juda da te izda i jedan Pilat da te osudi. Nastavi da hodaš, Bog će te Vaskrsnuti.“
Bezgrešni ne bacaju kamen
„Ko je bez greha, neka prvi baci kamen“, rekao je Isus, svestan da niko od nas nije potpuno čist ni pred drugima, ni pred sobom. A mi se često ponašamo kao da smo samo mi ispravni i kao da je samo naše najbolje, a naše odluke najpametnije.
Bezgrešni ne bacaju kamen
Neretko smo skloni da osudimo druge, obično one čije nas je kamenje najviše zabolelo, protiv njih smo najglasniji. A isti smo zapravo, naše kamenice to i pokazuju. Jer dokle god držimo kamenje u rukama, spremni da ga bacimo na druge, nećemo postati bolji ljudi.
Bezgrešni ne bacaju kamen
Naravno, u ovo naše vreme emancipacije, niko se ne kamenuje, to je ipak primitivna metoda, zar ne? Ali, dokle god radimo nešto da povredimo drugog čoveka, ništa manje primitivni nismo ni mi.
Bezgrešni ne bacaju kamen
Pa ipak, ima nade za nas. Ako se svaki put setimo da je onaj ispred nas došao nešto da nas nauči, spustićemo kamen. Ako samo pomislimo da taj neko nema lošu nameru, već nam daje još jednu životnu lekciju, spustićemo i drugi kamen. A onda, tako razoružani, otvoreniji smo da čujemo i da naučimo.
Svaki kamen, kojim ste pogođeni, došao je od nekog isto tako povređenog. Al’ ne mora svaki kamen da se vrati. Nemojte da vaš kamen druge boli. Nemojte, ispustite taj teret iz ruku. I oprostite onima koji su ih bacali na vas, možda ni oni nisu znali šta čine.
Autor: Ana Milovanović
