Koračajući kroz život, milion puta sam se uverila da je sačinjen od bezbroj vrata. Kada nam se jedna zatvore druga nam se otvore ili, kao što sam negde čula, ako nam se sva vrata zatvore, otvoriće se bar jedan prozor. I to je tačno. Odavno sam prihvatila da se sve u životu dešava za neko veće dobro. Pa čak i ako u datom trenutku ja to „veće dobro“ ne mogu da vidim, sigurna sam da ću u pravo vreme to spoznati. I tako i bude.
Ali postavlja se pitanje…Ko nam zatvara i otvara ta vrata? I zbog čega?
Da li ste se ikada to zapitali?
Pa evo odgovora…MI!
Sve naše odluke proistekle su iz naših uverenja koja smo godinama unazad negovali. Svaka naša odluka okrenula nas je u određenom pravcu na našem putu koji zovemo život. Mi smo kormilari koji svesno ili nesvesno biraju odredište. I možda ćemo ponekad zalutati, nećemo biti zadovoljni izborom, ali je važno da na tom putu spoznamo i naučimo sve ono što će nas voditi ka ekspanziji. Uz sve te naše izbore, vrlo često se i neke više sile upetljaju. Univerzum, kosmos, Bog…kako god mi to zvali. Neko tamo „gore“ vidi širu sliku i pomaže da iz svojih izbora izvučemo ono najbolje. A duša u nama upija sve ono što nam se nađe na putu. Ona uči i raste.
Zato, dopustite sebi „greške“ jer iz njih ćete izvući pouku. Dozvolite da vam se ispred nosa zatvori jedna etapa života. Otplačite, tugujte. Ali onda podignite visoko pogled i zahvalite se jer vas čeka nešto mnogo veće, mnogo bolje. Samo verujte da je tako i biće. Ne dopustite da vas demotiviše jedan krah, jedna „bezizlazna situacija“…Krenite dalje jer svetlo je uvek na kraju tunela. Nemojte stati na sredini.
Ne plašite se jer strah vam ne donosi ništa dobro. On vam ne pomaže da živite srećan i ispunjen život. Ne gajite gorčinu i bes jer vas oni koče da raširite krila i udahnete duboko. Dopustite sebi da dišete snažno jer samo punih pluća možete leteti. Dozvolite procesu da teče za vaše najveće dobro. Imajte poverenja. Jer ako ste u grču i stalno se fokusirate na vrata koja su vam se zatvorila, večito ćete ih vući kao svoj teret. A na taj način nećete ni primetiti vrata koja su vam širom otvorena pa makar pored njih i prošli. Nećete prepoznati mogućnost koja vam se smeši. Samo ako udahnete duboko, zahvalite se prošlosti i s mirom krenete dalje, vrata vašeg potencijala će se otvoriti.
Bezbroj puta sam se našla u, kako mi se tada činilo, bezizlaznoj situaciji. I dok sam se grčevito držala prošlosti i svim silama pokušavala zadržati ono što mi je uveliko curilo kroz prste, nisam se maknula dalje. Osećala sam se ukopano, isceđeno, skršeno. Kada sam spoznala, da život može biti čaroban ako mu se prepustim, moj život je zaista postao simfonija.
I zato pevajte, smešite se i dopustite da neke stvari prosto odu. A kada dođete do svojih čudotvornih vrata, samo recite: „Sezame, otvori se!“
I tu magija počinje!
Autor: Tijana Mihajlović
