KOLUMNA – NEKI TO VOLE VRUĆE: “MAGIJA NE PRESTAJE U PONOĆ” KOLUMNA – NEKI TO VOLE VRUĆE: “MAGIJA NE PRESTAJE U PONOĆ”
Dragi moji, srpska Keri Bredšo je ponovo sa vama 🙂 Vratila sam se sa odmora i „kao“ napunila sam baterije. Ma daj… to je... KOLUMNA – NEKI TO VOLE VRUĆE: “MAGIJA NE PRESTAJE U PONOĆ”

Dragi moji, srpska Keri Bredšo je ponovo sa vama 🙂 Vratila sam se sa odmora i „kao“ napunila sam baterije. Ma daj… to je totalna laž. Kada to čujem pomislim „lažeš sebe ili mene“?

Na odmoru jeste bilo preeeleeepooo… nauživala sam se, naodmarala, svaki dan druga plaža, nema kuvanja, uživanje u Grčkoj hrani i piću, na plaži kafa, limunada, mladi konobari…. ma mozak na otavu što bi rekli naši stari.

Eee, sad se valja vratiti na staro. Na ovaj tempo života. Na kuvanje, pranje, peglanje, čišćenje.. i sve što uz to ide. Pa ko normalan to može, pitam ja vas? Do juče sam se izležavala na suncu i razmišljala u kom ću restoranu i šta ručati, a šta večerati, a sada ponovo moram da se vratim u ulogu Pepeljuge. Prošla je „moja ponoć“ i magija je nestala.

E BAŠ NEĆU! I čik me naterajte.

Neću odmah da uskočim u ovu bezliču rutinu! gde je svaki dan isti. Neću!

Hoću još malo da se sećam svih onih čari sa odmora. Suprug i ja smo se ponovo zaljubili jedno u drugo. Uživali smo i vi to sada hoćete da mi sve odjednom oduzmete. Kako ko? Pa vi koji pišete te neke kodekse, neka pravila po kojima ja kao žena moram, recimo, sav taj veš i svu garderobu koju smo poneli na more (a ja sam ponela 2 kofera, Bože me sačuvaj) momentalno da operem jer to je sveeee prljavooooo…. Znate šta? Baš me briga.

Danas ionako nisam planirala nigde da idem. Sedećemo zajedno kući i bićemo ceo dan u pidžami tako da nam čista odeća još uvek ne treba. Ha ha ha…

Gledaćemo slike i snimke sa odmora i još jedan dan ćemo uživati. Ručaćemo šta stignemo. Ma napraviću nam sendviče, kao u studentskim danima. Šta nam je tada falilo. Skuvaću nam kafu u onim velikim termo šoljama da je pijuckamo ceo dan.

Večeraćemo čips i poljupce. Bićemo slani kao na moru. Grlićemo se kao što su nas talasi grlili. Uživaćemo u zagrljajima kao na suncu. Eto vam… Mhm…

I dalje pokušavam da shvatim kako to „napunite baterije na odmoru i odmah ste orni za rad“. Meni te baterije trebaju bar još deset dana nakon odmora pa tek onda mogu da ih trošim na rad.

A kako nam je bilo lepooo… Šta? Dosadna sam? Pa baš me briga.

Bilo nam je lepo… šetali smo uveče kao da je ceo svet naš. Pili smo razna pića i otkrivali nova mesta. Jeli smo izvrsnu hranu, slušali najbolju grčku muziku i igrali.

I vi sad hoćete da ja to preko noći izbrišem iz sećanja i da stavim kecelju. Eee, neće moći. Ova Pepeljuga ne pristaje na magiju samo do ponoći. Ova Pepeljuga piše svoju bajku, sa svojim pravilima.

Uživaću sve dok mislim da mi je to potrebno.

Dobro, da radim to moram. Pisaću tekstove u pauzama od uživanja. Ipak je to moja velika ljubav 🙂

U hodniku su mi četiri velika kofera prepuna. Da li da ih raspakujem sada ili da čekam onaj magičan trenutak? Hm…

Srpska Keri Bredšo se odjavljuje i ide da popije jednu kafu onako sa merakom.

Autor kolumne: Lidija Gajić

No comments so far.

Be first to leave comment below.

Your email address will not be published. Required fields are marked *