Kada bi se svi na trenutak zapitali, šta je najveća sreća u životu, preplavilo bih nas mnogo odgovora,poput toga da završimo fakultet, da zauvek budemo okruženi svojim najmilijima, da budemo zdravi, doživimo onu istinsku ljubav za čitav život koju nazivamo pravom.
Među svim ovim razlozima za sreću, mislim da je najveća postati nečiji roditelj. Da nam neko sutra kaže: Mama volim te, da nam donese poklončiće koje napravi u školi za 8. mart, da na nekog prenesemo najbolje što znamo, najlepše i najiskrenije šta se krije u našim srcima.
Roditeljstvo, kao što možemo da vidimo, donosi mnoge lepe stvari, među kojima su i obaveze da od malenog bića napravimo hrabru osobu, sa pravim vrednostima, na koje ćemo sutra biti ponosni,ali ponosni na to ko je to dete postalo, a ne ono što smo mi hteli da postane.
Da ne postane najbolja balerina, fudbaler ili pevač jer je to ono što mi nismo ostvarili u mladosti, da bi nam naše dete sutra izlečilo kompleks koji nas je mučio u nekom periodu života. Ne dragi roditelji, to je velika greška koja verovatno može doneti negativne rezultate, bez obzira na Vašu dobru nameru. Niko u životu neće osporavati Vašu ulogu roditelja, ali u nekim životnim situacijama, Vaše dete mora samo da donosi odluke, koje će samo ono znati da proceni da li su ispravne.
Nažalost, imala sam priliku da mnogo puta čujem svoje vršnjake kako studiraju, treniraju ili rade nešto što ne žele jer se to kod kuće očekuje od njih. Mnogi roditelji zbog ovakvih i sličnih situacija žive u zabludi, da su njihova deca zadovoljna njihovim postupcima. Nisu, to Vaša deca rade da bi Vas učinili srećnim,ali zar ne mislite da ste Vi Vaše najbolje godine proživeli i da je sada red da njih, da je možda to što studiraju njihovo buduće zanimanje, koje će obavljati tokom života.
Zapitajte se da li želite da Vaše dete živi kao robot ili srećno ?! Nemojte dozvoliti da Vas ljubav roditelja zaslepi, da ne možete da uočite sta je dobro, a šta ne, da ste na strani Vašeg deteta i kada je krivo, da bi se dodvorili, obećavate raznorazne nagrade jer će onda čitavog života raditi za druge, očekujći nagradu. Život ne donosi uvek nagrade već nam donosi lekcije, iskušenja,pouke koje će Vaše dete morati samo da prebrodi, a to će zavisiti od toga kako ste ga Vi pripremili na život. Ovim rečenicama nisam htela da kažem da svoje dete ne treba nagraditi nego da dete ne treba navikavati na to jer će dovesti do toga da će raditi ispravne stvari radi nagrade, a ne zato jer smatra da je to ispravno.
Ne želite to, zar ne? Složićete se da to nije slika deteta koje ste hteli da vaspitate i učinite sebe ponosnima zbog tog dostignuća. Roditeljstvo je velika uloga i najveća titula, zato Vas savetujem da postupate ispravno jer će se to malo biće u većini situacija ugledati baš na Vas. Živimo u vremenu kada na našu decu utiču mnogi faktori kao što su mediji, vršnjaci i razne organizacije. Gledajte da gradite prijateljski odnos sa Vašim detetom, kako bi Vam ono uzvratilo poverenjem. Danas imate tu mogućnost da živite u vremenu kada postoje mnoge radionice, knjige koje Vam mogu pomoći u nekim domenima vaspitanja i to uopšte nije nešto zbog čega bi se trebalo stideti.Treba da težite da što više naučite kako bi vaše metode vaspitanja bile bolje i uticale na odnos sa Vašim detetom.
Zato otklonite sve zablude i suočite se sa Vašim slabostima i greškama,svesni da će i Vaše dete sutra biti roditelj i biti u obavezi da vaspita još jedno dete. Budite uvek realni i vidite Vaše dete pravim očima. Ne braneći ga onda kada nije u pravu, kako bi izbegli sopstvenu odgovornost. Svesna sam toga da danas naše najmlađe vaspitaju skupoceni telefoni, tableti, a ne roditelji. Da se što manje vremena posvećuje našoj deci, misleći da crtani na tabletu može da zameni igranje sa drugarima, lutke, igranje školice i pravljenje kolačica i kula od peska.Tužno je što nam je odlike srećnog detinjsta zamenila tehnologija.
Zašto? Plašite li se da Vaše dete neće znati da upali tablet, da pusti pesmu ili crtani preko interneta. Pa ste odlučili da im uskratite više slobodnog vremena sa vršnjacima. Obraćam Vam se kao studentkinja koja se još nije ostvarila u ulozi roditelja, ali koja je svesna da su iščezle prave vrednosti po kojima je moja generacija odrasla.
Ovim tekstom želim da apelujem na sve sadašnje i buduće roditelje da se zapitaju da li je potrebno da se kao društvo trudimo da što više vremena posvetimo našoj deci ili da ih prepustimo ulici i životu na asfaltu koji znamo šta donosi.
Autor: Katarina Grčić
