U Zavičajnom muzeju Zemuna otvorena je izložba „Kulturni i zabavni život Zemuna između dva Svetska rata“. Autor izložbe je Ljiljana Aćimović, viši kustos muzeja grada Beograda.

Izložba otkriva bogat i zanimljiv život zemunaca, koji se odvijao u periodu između 1918. i 1941. godine.  Nakon završetka Prvog Svetskog rata, došlo je vreme da se zaboravi sav užas i strah koji su osećali tokom tih godina i da se prepuste zabavama. Bile su organizovane čajanke, maskenbali, slavlja povodom rođendana, slava, balovi. Ljudi su pokušavali da se vrate u život, koji su imali pre nego što je izbio rat. I dok se svet polako spremao za sledeći rat, Zemunci su uživali.

Na ovoj izložbi veliki akcenat stavljen je na sam Zemun i šta se dešavalo ovde, kao i pregled štampe tog vremena: „Sremski glasnik“, „Zemunski glasnik“, „Zemunski Vesnik“.

Kroz čitavu izložbu vodiće vas kustosi, koji će vam odgovoriti na vaša pitanja, ali sve informacije možete da vidite na plakatima, koji su postavljeni u prostorijama muzeja, a takođe imate mogućnost da vidite i neke predmete iz tog vremena, kao što su:

-pravila srpske zanatlijske pevačke i prosvetne zadruge u Zemunu (1921.g)

-članska knjižica Humanog društva „Siroče“ na ime zemunskog lekara Đorđa Čučkovića

-pozivnica Upravnog Odbora Oficirskog doma za svečanu zabavu povodom rođendana Petra II (6.septembar 1938.)

-pečat Sokolskog društva u Zemunu

Dok budete čitali informacije na plakatima, saznaćete kako i za šta su se koristile razne lokacije u Zemunu. Neke od njih postoje dan danas, a neke su nažalost bile srušene i nema nigde više i naznaka da su bile na tom mestu. Tako u gradskom parku bile su priređivane sokolske vežbe i smotre skauta.

Posle rata bilo je stvoreno dosta novih humanitarnih društava: „Dobra volja“, „Siroče“, „Dobrotvor“, Rusko žensko dobrotvorno društvo.

Sportska društva su takođe aktivno učestvovala u ovom vremenu, a bitan deo skoro svake zabave bio  je „kulturni program“- koncerti ili pozorišni komadi (obično jednočinka),  koje su izvodili članovi društva koje je organizovalo zabavu.

Osim pozorišta, zemunci su jako voleli da obilaze i bioskope, kojih je bilo u to vreme tri: „Gater“, „Central“, „Grand“. Svi su bili u Glavnoj ulici. Gledani su bili američki i nemački filmovi, a posle još ruski i mađarski.

Posle rata, pojavili su se i oglasi za izlete i letovanja, a kasnije i zimovanje. Bile su popularne i banje, naročito Slankamen.  Zemunska opština uredila je prvo besplatno javno kupalište tako što je ogradila prostor za decu i neplivače (na Velikom Ratnom Ostrvu).

Zemunci su imali prilike da čuju i brojna predavanja, a prvo predavanje u organizaciji novostvorenog Udruženja zemunskih studenata održao je 17.februara 1924.godine pesnik Sima Pandurović : “Život i rad Alekse Šantića“. Predavanje je bilo održano u sali hotela „Grand“, a cena je bila simbolična, dva dinara za đake i pet dinara za odrasle. Posle toga predavanja su se održavala i u novootvorenom Poljoprivredno-šumarskom fakultetu.

Deca su se najviše radovala porodičnim proslavama rođendana, Materica, Božića, a kasnije i Nova Godina, Vrbice, Uskrs, kada su i dobijali neke poklone (uglavnom obuća i odeća, retko slatkiše, knjige, igračke). Bioskopi su za njih nabavljali crtaće, ali u glavnom su ih puštali u večernjim terminima tako da su mogli da ih gledaju zajedno sa roditeljima.

Izložba traje do 5.februara 2019.godine. Ulaz je besplatan.

Radno vreme izložbe: utorak-subota: 10.00-17.00

                                    nedelja: 10.00-14.00

Takođe, ovo je prilika da vidite kao izgleda Zavičajni muzej Zemuna (Spirtina kuća) jer je on zatvoren za javnost već duži vremenski period.

Autor: Kristina Jovičić

Otrovi iz životinja obećavaju lečenje mnogih malignih oboljenja, pokazuje potpuna remisija tumorskih ćelija nakon tretmana molekulima izvedenih iz životnjskih otrova.  Kod stonoga su izrazito složeni. Mešavine su  biohemijskih i farmakološki aktivnih komponenti, kao što su proteini i peptidi. Vrlo se malo zna o  njihovoj primeni u farmaceutskoj industriji. U otrovu vrste Scolopendra subspinipes identifikovana su dva antimikrobna peptida, skolopendin 1 i 2. Oba pomenuta peptide pokazala su antimikrobno dejstvo kod testiranih mikroorganizama, kao što su gram-pozitivne i gram-negativne bakterije i gljive. Kojim mehanzmima deluju otrovi, nije sasvim poznato tako da se još uvek radi na ispitivanju ovih molekula. Ali sve je više pozitivnih rezultata tako da i istraživači i pacijenti imaju razloga da veruju da male materije koje se nalaze u prirodi mogu imati izvanredan uticaj.

Stonoge  prepisuju  za lečenje nervnih, respiratornih , kardiovaskularnih bolesti  i reumatskog artritisa u Koreji, Kini i drugim zemljama Istočne Azije, ali tačni detalji o njihovim fiziološkim akcijama vrlo malo su poznati. Pokazalo se da SS prah, tačnije prah nastao kao mešavina škorpije i skolopendre u proseku 1:1 značajno smanjuje upale i leči oštećena tkiva. SS prah ima blagotvorno dejstvo jer su T pomoćne ćelije tada u ravnoteži (to je grupa limfocita koji imaju posebnu važnost u imunskom sistemu).

Stonoga Scolopendra subspinipes multilans osim što se koristi pri tradicionalnoj kineskoj medicini, dovodi do mnogih biohemijskih i fizioloških efekata. Iz njihovog ekstrakta izolovani su neki enzimi, antibakterijski sastojci i toksini sa antikoagulantnim svojstvima. Iz otrova stonoga, vrste Scolopendra subspinipes, izolovan je antimikrobni peptid skolopin 1 molekulske mase 4.498 tri-četiri dana nakon izazvanog stresa ubrizgavanjem Ecsherichia coli K12D31. Skolopendin 1 sprečava izazivanje apoptoze i može se koristiti u budućnosti i kao antimikrobni, a i kao antikancerogeni agent.

Za stonoge se ne može  reći da su ubice ljudi, ali  se zasigurno može reći da su sposobne da ubiju relativno velike sisare. Ujed im je otrovan, ali ne i smrtonosan po ljude. Zabeležen je podatak da je vrsta  Ehtmostigmus rubripes dugačka 15cm ubila 4 godine starog bulterijera.

 Autor: JOVANA POPOVIĆ