DOTAKNI DNO! DOTAKNI DNO!
Ne boj se prijatelju,ako ti život gura glavu u vodu što se više budeš otimao možeš se udaviti. Opusti se i padni na dno.... DOTAKNI DNO!

Ne boj se prijatelju,ako ti život gura glavu u vodu što se više budeš otimao možeš se udaviti. Opusti se i padni na dno. Dotakni dno prijatelju,odgurni se od tla i voda će te sama povući nazad i izbaciti. Isti princip je i sa puškom i strelom. Vratiš strelu unazad ili metak isto kroz cev i onda pustiš. Šta se dešava? Strela juri ka meti,metak juri cilj. Ako remetimo i pružamo otpor ništa ne činimo,cimajući slamamo luk ili deo puške. Tako je isto i u životu. Vuče nas mukama,nemaština i bolešću na dno. Mi se opiremo,cimamo,nadvlačimo. Umorimo se,razbolimo i izgubimo snagu,volju i vreme koje se ne vraća više nikada. Nekad u životu je bitno da pustimo ljude,stvari i situacije. Ništa na silu,ništa cimanjem. Jednostavno pustiš,skloniš se i sačuvaš sebe sebi. Sačuvaš se i za drage osobe i za one što su i te kako vredni. Nije lako,život zna da svoje najbolje igrače najviše trenira. Vremenom postaneš trener,a do tada možeš biti odličan igrač. Kako moj sin reče: ,,Ne brini mama,možda si izgubila prvo i drugo poluvreme,ali znaš postoje i produžeci”.

Blagoslov je imati takvu decu. Zbog svojih ciljeva moramo da se odapnemo kao strele i znate šta,i nebo će pomoći da uspete,samo se pokrenite. Dotaknite dno ako vidite da je to neizbežno. Pustite sve nek ide svojim tokom,postoji razlog što je to tako. Postoji neko ko će ti pomoći,ali se ne odupiri njegovom planu da ne bi patio i gubio vreme uzalud. Promene i padovi su bolni i razorni. Plašimo se promena,ali kada shvatimo da strah ne postoji i da je to samo čista nepoznanica nečeg što dolazi,onda tek možemo da se opustimo i prepustimo. Svaki kraj je jedan novi početak. Hvala Bogu,univerzumu i ljudima oko mene što su moji treninzi preteški i bolni. Ulazim polako među najbolje igrače i čekam da prigrlim svoje produžetke. Znam,nebo moje i moj teški živote,koji ličiš na brzi ringišpil znam da ću vrlo brzo postati trener. Ponosna sam na sebe,na svoju prošlost,sadašnjost i budućnost ma kakva bila. Ponosna sam jer nisam ostala da ležim,obrisala sam suzu,kolena,zalepila srce i mozak i spakovala sebe kao slagalicu. Ja imam razlog zašto živim,i ja sam nečije dete,postoji neko ko mene sa neba čuva.

Autor: Sanja Đurđević

No comments so far.

Be first to leave comment below.

Your email address will not be published. Required fields are marked *