Često se pitam koliko smo zaista svesni svoje jedinstvenosti? Da li zaista znamo sebe da vrednujemo? Ne u smislu da smo bolji od drugih već da nismo gori i da smo zaista posebni. Baš kao unikatni ručni rad. Mi smo Božijih ruku delo. I kao takvi imamo moć da ovom društvu damo najbolji deo sebe.

Ali veći nas to ne radi. Zašto?

Zato što dobar deo populacije živi život trčeći za tuđim, želeći tuđe sposobnosti, status, kola, posao…U narodu kažu: „Tuđe slađe!“ Ne bih se složila. Jer dokle god jurimo da ličimo na nekoga ili imamo to što neko ima, mi jednostavno ne živimo svoj potencijal. Mi ga gušimo pokušavajući stvoriti sliku lažnog sjaja. A kome je lažni sjaj potreban? Da se pokažemo pred drugima, da budemo još jedna isto upakovana čokoladica. Hm…A zar nije bolje da budemo unikatna čokoladica sa prepoznatljivim ukusom? Jedna koja ne liči ni na koju drugu, koja ima posebnu slast.

Ljubomora izjeda mnoge i čini ih nesrećnima. Misle da će naći radost i ispunjenost samo ako imali ovo ili ono. I baš to što ima neko drugi. A taj drugi bi ono što ima neko treći. I sve u krug. Ljubomora nam stavlja okove i ne dozvoljava da naš sjaj izroni i pokaže se već sjaj pretvara u sivi pepeo koji nas počinje gušiti i stvara još veći jaz između naša dva bića, ega i duše. Jer samo duša zna našu pravu suštinu.

Dok smo ljubomorni na druge gubimo sebe. Ne prepoznajemo svoje lične potencijale. Mi smo posebi po DNK, mislima, delima, osećanjima. Ne dozvolite da se vaš sjaj ugasi. Iskopajte to skriveno seme vaše jedinstvenosti i zasadite ga. Zalivajte ga radom, idejama, kreativnošću. Negujte ga. Osnažite sebe u prepoznavanju svojih mogućnosti. Sagledajte lepotu u sebi jer je imate u neograničenim količinama. Ono što vi imate kao talenat, nema više ni jedna osoba na svetu. Ima ljudi sa istim talentom ali svako od njih ima nešto posebno. Negujte to u sebi i slobodno izrazite. Pustite to seme iz vašeg srca da nikne i dozvolite mu da procveta. Kada dođete u fazu da prepoznajete sve ono po čemu se razlikujete i da to svesno izražavate, tada neće biti mesta ljubomori. Nećete želeti biti kao neko drugi i imati to što ta osoba ima. Neće vam biti važno jer ćete znati koliko bogatstvo leži u vama. I što je najbolje, to bogatstvo vam niko ne može oteti. Ono je zauvek samo vaše. Dato je vama da vam služi kako bi bili najbolji doprinos čovečanstvu.

Kada bi svako na ovoj planeti pronikao duboko u svoju suštinu i živeo istinski iz tog semena punog potencijala, ovaj svet bi bio čaroban. Boje bi bile jače i sjajnije, zvuci tananiji i svileniji, dodiri topliji i mekši a srca otvorenija. Lepota bi vladala, radost nas budila a mi živeli život kakav nam je namenjen. Ja iskreno verujem da će i taj dan doći a ja ću za početak dati svoj doprinos, svoje seme jedinstvenosti iz koje je i nastao ovaj tekst.

Autor: Tijana Mihajlović