Koliko puta ste se našli u situaciji gde vam je nepažnja i nesnalažljivost pojedinaca zadala ozbiljne poteškoće? Ta nesnalažljivost može se sresti u različitim oblicima. Od one u kojoj se specifični momenti rešavaju vrlo brzim akcijama, do onih gde Vam postaje krajnje nerazumno kako je moguće da neko ne ume da proceni neke situacije i samu okolinu. Odličan primer za ovo je velika gužva na nekom javnom mestu. Koliki kolaps može nastati ako bi samo jedna osoba krenula pokretnim stepenicama u suprotnom smeru? Koliki zastoj može nastati ukoliko je gužva u prevozu i putnici koji stoje najbliže vratima ne uvide da je neophodno da na kratko napuste vozilo kako bi drugi putnici lagodno izašli; ili kada grupa na stanici bez tolerancije pohita u prevoz da bi zauzela mesto, a putnici još uvek nisu izašli.

Pitate se kakve ovo sada veze ima sa decom?

Da je ova grupa ljudi koja planira da uđe u pun autobus, na vreme razvijala svoju motoriku, percepciju i koordinaciju, zaista verujem da do ovakvih kolapsa ne bi dolazilo. Nasmejaćete se kada Vam kažem da se ovo uči u 2. godini života. Kada detetu hoćete da priuštite igračke, po kakvom kriterijumu ih birate?
Sasvim sam sigurna da danas taj asortiman roditelji biraju po modelima koji nalaže većina, ili koje diktiraju mediji. Funkcionalnost igračke trebalo bi da bude prvo na listi, a nakon toga atraktivnost.

Dete od 1 godine nema izgrađen sistem interesovanja, ono ga gradi na osnovu potreba, a njegove potrebe u najužoj vezi su sa ispitivanjem okoline čulima. Što više čula podstaknete nekim sredstvom, to je dete zadovoljnije.

Sada bih volela da se prisetite onih igračaka sa proreza određenog oblika kroz koje dete treba da ubaci modlu tačno određene forme. Da li ste ikada posmatrali osamnaestomesečnu bebu kako savladava ove korake? U početku to su jednostavnije forme koje mogu proći kroz određeni prorez kako god da ga okrenete – kružni oblik, zatim se savladavanjem tog stepena prelazi na sledeći i tako sve dok dete ne postane svesno prostora i njegovih mogućnosti. Kasnije dete će ovo susretati kada bude trebalo da obuje patofne ili patike, koja patika ide na koju nogu i zašto nije sve jedno. Kada dete stekne svest o pojmovima prostornih relacija i nauči, za početak, šta je levo, desno, gore i dole, tada će početi sebe da prepoznaje u prostoru. Upravo sa ovim percepcijama deca rešavaju razne prstorne situacije u kojima se nalaze svakodnevno.

Važno je da shvatimo koliko je ovo bitno. Posmatrajte svoje dete, koliko god da ima godina. Ustanovite koliko je njegova procena prostora i koordinacije razvijena. Ukoliko primetite da se ne snalazi najbolje, nemojte ga osporavati i omalovažavati, već u njegovu svakodnevnicu uključite aktivnosti koje će ga podsticati da razvija ode sposobnosti. Sport je odličan način da se koordinacija poboljša. Dakle, sama fizička aktivnost i pokretnost navodiće dete da se poveže sa okolinom. Često statično dete koje mnogo vremena provodi za računarom ili televizorom, može pokazivati znake slabije koordinacije. Ukoliko to primetite, reagujte na vreme. Maknite fokus sa lošije procene i okrenite se ka mogućim rešenjima kako se to kod Vašeg deteta može poboljšati. Mlađoj deci priuštite kvalitetna didaktička sredstva- igračke, koje će im pomoći da razviju osećaj za fini prostor. Kasnije će lakše prihvatiti i sami sebe u okruženju.

Na kraju, vraćam se scene sa samog početka ovog teksta. Kada vidite osobu od 20-30 godina koja se jednostavno zaglavi u situaciji i ne uviđa da li treba da se pomeri levo ili desno da bi neko drugi mogao da pređe kraj njega ili osobu koja u avionu pokušava poveći kofer da uglavi u prostor za mali prtljag, vi 
se zapitajte koliko je kod te osobe razvijena sama koordinacija i percepcija prostora. Pa postavite sebe u takvu situaciju, da li biste umeli da rešite to na pravi način? I na samom kraju pitanje, da li mislite da bi Vaše dete uspelo da se snađe u ovakvim okolnostima? Ukoliko je vaš odgvor – ne ili – ne znam, savetujem Vam da napravite mali test sa njim i priredite situaciju kroz koju ćete ovo proveriti. Kakvi god da su rezultati provere, moj topao savet je da razmislite o mogućim načinima kako biste mogli da pomognete detetu da poboljša svoju koordinaciju u prostoru i učvrsti samu percepciju. To je Vaša dužnost, a  Vaše dete će Vam biti zahvalno na tome jednog dana.

Autor: Marijana Gavrilović, dipl. vaspitač