Proleće je već uveliko u Beogradu, i u Srbiji, a to žnači više vremena napolju u prirodi, putovanja, zabave. Vodeči se ovim proveli smo jedan dan u opštini Grocka, koju inače nazivaju “mala Kalifornija”. Ovu turu organizuje organizacija “Srbija za mlade”.
Vinča (slika)
Prvo mesto na našoj mapi bilo je Arheološko nalazište “Belo Brdo” u Vinči. Dočekao je nas kustos Dragan Janković, koji je nas upoznao sa nastankom prve evropske civilizacije. Kroz njegovu priču smo saznali kako su se pojavljivali prvi gradovi i zašto je Vinča bila jako bitna tačka na ruti trgovaca. Imali smo priliku da vidimo oruđe koje su koristili u neolitu, a i posuđe, kao i predmete svakodnevne namene. Ono što bih ja izdvojila iz priče je saznanje da “pećinski ljudi” nisu živeli u pećinama, jer nisu znali šta i kako, nego baš suprotno. Imali su izbor da grade kuće van pećina i da se smrzavaju zbog ledenih temperatura ili da žive u pećinama gde mogu da imaju sve uslove za opstanak i razvoj. Istražen je jako mali deo Vinčanske kulture, tako da ima još dosta istorije koja se krije ispod površine zemlje.
Gročanska čaršija (slika)
Nakon upoznavanja sa istorijom neolita krenuli smo u samu Grocku, gde je nas čekala kustos Zorica Antić, koja je nam ispričala istoriju o Rančićevoj kući i Gročanske čaršije. Rančićeva kuća belezi postojanje više od dva veka. Ime je dobila po porodici Rančić kojoj je i pripadala. Kuća je nastala početkom 19.veka. Isprva je bila sazidana takozvana kosovska prizemljuša, dvodelna prizemna kuća zasebnih, međusobno nepovezanih prostorija. Sredinom 19.veka dobija izgled gročanske varoške kuće. Sa bočne strane odžaklije dograđen je stambeni deo sa ukopanim podrumom ispod. Građena je od materijala sa podneblja bez koriščenja eksera. Rančičeva kuća zadrzala je svoj prvobitni prostorni plan i izgled. Danas se ovde nalazi Centar za kulturu Grocka, koji priređuje razne edukativne i obrazovne programe. Gročanska čaršija je glavna uloca u Grockoj. , a ujedno i najstarija. Po značaju je u rangu sa Kosančićevim vencem u Beogradu i starim jezgrom Zemuna. Na početku ulice se nalazi Crkva Svete Trojice, kao i spomenik Iliji Garašaninu. Značajni objekti su Apostolovićeva kuća iz 18.veka, Nišlićeva kuća i Savića mehana s početka 19.veka. Na kraju ulice se nalazi spomenik “Gročanka” u narodnoj nošnji sa korpom voća. U biblioteci , koja se nalazi u ovoj ulici, imaćete priliku da se upoznate sa radom dr Aleksandra Kostića, koji je doprineo razvoju medicine, ali i arheologije. U ovom malom prostoru se čuva vilica Hipariona stara između 6 i 5.000.000 godine pre naše ere (Hiparion je predak savremenog konja).
Manastir Rajinovac (slika)
Nakon male pauze koju možete da provedete u kafiću na glavnoj ulici ili pored reke, krenuli smo u Manastir Rajinovac, koji se nalazi u naselju Begaljica. Postoji legenda o manastiru koja glasi:
Nekad davno u Begaljici ziveo je momak poi menu Raja, koji je sluzio kod jednog gazde Bugarčića. kada je odslužio svoje, Bugarčić mu je isplatio novac i Raja je krenuo svojoj kući, ali ga kod izvora sačekaju gazdini sinovi, ubiju ga, novac pokupe, a jadnog Raju zatrpaju kladama. Posle dve godine nađu ga čobani i prijave gazdi. Da bi okajao greh koji su njegovi sinovi počinili, Bugarčić za isto toliku sumu dukata, koliko je nekada isplatio Raji, podigao je malu drvenu crkvu nedaleko od izvora gde je bio ubujen Raja. U narodu se govorilo da je crkvu podigao RAJIN NOVAC, te se ona zato i zove danas RAJINOVAC.
Izvor postoji i dan danas, i smatra se da ima svetu vodu, koja može da isceli. Manastir je ženski. Pošto smo posetili manastir 20 aprila, imali smo mogučnost da prisutstvujemo i službi koja se održavala popodne.
Vinarija Plavinci (slika)
Nakon Manastira smo imali po planu jedan restoran, koji smo ostavili za sam kraj, a pre toga smo posetili jednu vinariju nedaleko od same Grocke-Vinarija Plavinci, gde smo imali priliku da probamo vina koja se dobijaju od organskog grožđa. Postoje 3 vrste vina koje pravi vinarija:
Indigo –crveno vino. Proizveden iz organskog grožđa sorte regent iz sopstvenog vinograda.
Ćilibar –belo vino. Proizveden iz organskog grožđa sorte panonia iz sopstvenog vinograda.
Mi smo imali mogučnost da probamo ova prva dva vina. Ukoliko Vam se dopadne vino, možete da kupite boce koje se čuvaju u podrumu Vinarije.
Ramonda –roze vino.
Vinarija može da primi do 15 gostiju unutra i do 60 napolju, ako dozvoljavaju uslovi. A takođe postoju mogučnost da se zakupi prostor radi nekog slavlja ili manifestacije.
Poseta Vinarije nije bila u prvobitnom planu, ali pošto je naša grupa bila mala, a vremena smo imali dosta, odlučili smo se za ovu posetu koja je nama svima prijala.
Restoran Vinogradi (slika)
A pošto se dan polako završavao mi smo krenuli ka restoranu Vinogradi na Aginom brdu gde smo mogli uz osveženje i večeru da uživamo u zaista magičnom pogledu na sam restoran, reku i celokupan ambijent. U svoje vreme ovaj čuveni restoran su posetili: predsednik Jugoslavije Tito i zvaničnici evropskih zemalja, ambasadori, Sofia Loren, umetnici, književnici. Pogled dopire do Pančeva i Fruške gore, smederevske tvrđave, rumunskih Karpata.
Ova tura je savršena kao jednodnevni izlet. Do svih lokacija se stiže brzo, ima dosta vremena da se prošeta i istraži svaka “tačka na mapi”. Daleko ste od gradske gužve, pored reke, prirode.
Autor: Kristina Jovičić
