OBRATI PAŽNJU!

Šetajući gradom srela sam ljude koji fotografišu lepote moga grada. Tačno se vidi ko je meštanin a ko sa strane. Moji sugrađani uglavnom prolaze užurbano, s pogledom na dole, sa gomilom svojih tegobnih misli u glavi. Ne primećuju ništa, ne primećuju nikoga. Samo retki bace pogled oko sebe, pogledaju u sunčano nebo, ptice koje sleću pored fontane čekajući da im neko baci neku mrvicu. Samo nekolicina udahne miris proleća i nasmeši se detetu koje trčkala unaokolo. Ljudi sa strane stanu, gledaju, osluškuju, uživaju. Ne, ja ne krivim svoje sugrađane. Isti takvi su i ovi sa strane kad se vrate u svoje mesto. I lepo je kada putujemo, upoznajemo znamenitosti, kulturu, ljude. No zašto ne vidimo lepotu u našem gradu, našem selu, našoj ulici?

Šetajući dalje ugledala sam majku sa detetom. Maleni ima oko 5 godina i uporno majci nešto objašnjava i smeška se. Majka udubljena u mobilni telefon korača pored njega i baca mu povremeno osmeh u znak da ga sluša. A da li ga sluša? Ne. Njene misli nisu ni blizu tu. Obuzela me neka tuga. Gledajući svoju decu, vidim kako brzo rastu i ponekad bih volela vratiti vreme kada su bili bebe, kad su bili 2-3 godine, pa 5….To se vreme vratiti neće. Moramo biti toga svesni. Vreme prolazi. I čak i ako kažemo kako vreme ne postoji i kako je sve sada, mi ipak vidimo promene u deci, u nama…Vidimo kako oni rastu, kako mi dobijamo prve bore…

Većina ljudi prolazi kroz život kao da će živeti večno. U izvesnom smislu i hoće. Živeće naša duša večno. Ali u ovom telu samo određeno vreme. I niko od nas ne zna do kad i koliko. Zašto onda ne uživamo u njemu? Zbog čaga smo ogorčeni i fokusirani samo na brige i stvari koje nas muče? Zar ne vidimo lepotu u cvetu, suncu, mogućnostima oko nas?

Osvrnite se oko sebe i zagledajte se dobro. Videćete osmeh, radost, ljubav. Ima ih svuda ali ih treba naći. Kako? Tako što ćete obratiti pažnju na sve ono što želite u svom životu. Provodite što više vremena sa decom, slušajte ih, budite prisutni. Obratite pažnju na lepote oko sebe, na prijatelje. Dok koračate ulicama osvetite sebe u tom prostoru, nemojte nesvesno hodati.

Ne dozvolite da na kraju svog životnog puta zapitate sebe da li ste uopšte živeli ili je sve bio samo san!

Autor: Tijana Mihajlović

3 COMMENTS

OSTAVI ODGOVOR

Upišite svoj komentar!
Please enter your name here

Najnovije objave

Podeli članak:

spot_imgspot_img

Najnovije objave

Možda će ti se dopasti
Sličan sadržaj

Savet za regionalnu saradnju prepoznao zalaganje Jovane Šipčić prosperitetu žena Zapadnog Balkana

Savet za regionalnu saradnju (RCC) dodjeljuje već treću godinu zaredom nagradu...

Organizacija je ključna veština u svim aspektima života

Organizacija je ključna veština u svim aspektima života. Organizacija...

Knjižara BIS PLUS: Knjižara koja pruža sve

Knjižara BIS PLUS: Knjižara koja pruža sve . Dobrodošli...

Brzinski voćni kolač – Banana rolat

Brzinski voćni kolač - Banana rolat. Da li volite...