Većina sukoba i opiranja nastaje zbog tona i boje glasa, nego što je to slučaj sa samim izgovorenim rečima. Poruka je posve drugačija.
Bilo da razgovarate sa partnerom, prijateljima, detetom od deset, pet, ili dve godine, ovo pravilo važi za sve. Bez obzira na to da li je druga strana samu poruku jasno razumela, sigurno je da je iz načina na koji je informacija iznešena, mnogo više saznala.
Danas ću govoriti o boji glasa.
Kako roditelj komunicira sa bebom mlađom od godinu dana? – preko emocija.
Sa nešto starijom bebom, uključuju se i načini izgovaranja.
Možda vaša dvogodišna beba neće razumeti vaš zahtev u potpunosti, ali ako se uozbiljite pri govoru, a pre toga ste bili brlo razdragani, beba će zastati i osetiti da je nešto drugačije i da od nje očekujete da nešto promeni. Vremenom, deca povezuju izgovorene fraze sa radnjama.
Ovde je vrlo važno da roditelji budu aktivirani i da se potrude da decu uče po modelu na sebe, ili ti, da im budu primer.
Kada deca usvoje šemu fraze i zadatka, onda nastupa boja glasa kao vrlo važna dopuna.
Evo primera: ako dvogodišnjem detetu kažete neprimetno „Idemo kući“, dete na to možda neće ni odreagovati. Ako isto kažete razdragano i kroz osmeh, dete će, vrlo verovatno, oponašati vašu radost i nastaviti da radi po svojoj volji, bilo da krene ili ostane tu gde jeste. Ali, ukoliko to kažete dubljim, ozbiljnijim i odsečnijim glasom, dete će znati da je bilo dosta.
Naravno, u početku dete ne prepoznaje ovaj način kao nešto što označava neprikosnoveno moranje, već je i to potrebno vremenom graditi.
Sa ovim nailazimo na ključan momenat svakog autoriteta roditelja nad decom.
Najvažnije od svega u ovoj situaciji je ostati dosledan!
Roditelji koji kažu nešto ozbiljnim tonom, iznošeći time svoju granicu i rešenost, moraju svoju nameru izneti do kraja bez popuštanja.
Naravno, ovde se ne misli na nebezbedne zahteve ili one koji mogu ugroziti decu na bilo koji način.
Na ovaj način stvara se novi šablon koji dete usvaja. Onaj koji je jedan od najvažniji u celokupnom procesu vaspitanja. Dete treba po boji glasa da zna kada je bilo dosta. Pitaju me često: Kako disciplina bez batina? – evo, upravo ovako.
Roditeljima je teško da disciplinuju svoju decu bez fizičkih intervencija samo zato što nisu na vreme, a to znači od samog rođenja deteta, počeli da postavljaju jasne granice prvo kroz emocije, a zatim kroz boju glasa.
Volim da napomenem roditeljima da i pas nauči po boji glasa da prepozna šta mu je činiti, a ne dete.
Sve je stvar pravovremene reakcije, jasnosti i doslednosti.
Kada vam dete traži da pogleda neki crtani ili da se uključi TV, ili, pak, traži nešto da mu date što jako želi, vi ćete izgovoriti možda „Nema“. Ako Kažete: NEMA! Dete će se verovatno rasrditi i osetiti inat. Ako kažete uvažavajućim glasom, blagim i smirenim: Nema.. -dete će verovatno zastati i razumeti da želite da mu učinite, ali da nije do vas i situacija će biti mnogo prihvatljivija i labavija.
Vremenom kada dete usvoji vašu određenu boju glasa kao jedan model i jedan program, mnogo će lakše biti i Vama i detetu da zajedno koračate kroz njegovo odrastanje.
Ukoliko to ne uradite na vreme imaćete poteškoća sa svakom promenom koja čeka i vas i dete, kao što su: prestanak dojenja, odvikavanje od pelena, spavanje u svojoj sobi, polazak sa igrališta…
Sve ono što bi trebalo da bude jednostavno uglavnom se zakomplikuje i ridutelji nailaze na veliki gubitak energije.
Zašto onda ne biste od samog početka, ili od ovog trenutka kada ovo čitate, počeli da uvodite ove modele pristupa?
Koliko god da dete ima godina možete ovo primeniti, samo što je kod mlađe dece period prihvatanja i usvajanja mnogo kraći i bezbolniji.
Mnogi roditelji odustanu na samom početku ili ne istaju do kraja jer im je teško da gledaju dete kako „mora“ da radi nešto što ne želi. Ali volela bih da sada pažljivo slušate i čitati šta ću Vam reći:
Bolje je da se u jednostavnim svakodnevnim situacijama opire i prilagođava nego da čekate da se dogode neke koje ih mogu dovesti u opasnost ukoliko vam protivreče!
Ovo je jako važno da shvatite.
Detetu možda i neće škoditi da pogleda crtani ili da ostane još nekoliko minuta na toboganu, ali šta bi se desilo kada bi tu slobodu dete sebi dalo za pravo ukoliko krene da trči za loptom koja se kotrlja ka putu??
Da li Vam je sada jasno zašto je važno izgraditi autoritet nad detetom? Onaj zdravi. -radi njegove bezbednosti. Sve što se koristi kao linija manjeg otpora ili zloupotreba, u ovom slučaju se ne podržava.
Ostanite dosledni, poštujte potrebe i pravo želje svog deteta, učinite da bude srećno i zadovoljo, a pre svega toga, važno je da bude bezbedno. Boja glasa je tako jednostavna metoda koja puno može pomoži na ovom putu, kako vama tako i Vašem detetu.
Autor: Marijana Gavrilović, dipl. vaspitač
