Gledam svoje klince juče svi na okupu, smeh, svuda pršti pozitivna energija, sa nama i naša beba najnovija zanimacija.Tako sam nešto bila bzv.danima, sad mi krivo, ali prošlo je. Nalet apatije, ali sinoć su me digli. Svi kao nekada duše mojeee… moje sve što imam.Moja promena je usledila odavno, što duhovno, što fizički. Naučila da konačno sebe malo postavim na pijedastal. Ne silim ništa, šta mi dodje dobrodošlo, šta ne dodje bolje me našlo. Ako sam loše, loše sam za sve, ne delim osmehe usiljeno i kraj. Samo još da doktoriram da mi pojedini nazovi ih idoti ne spuštaju energiju, tj.uznemire mi tok misli pa se sama srozam. Ono što nemam, nije moje i ne bih se menjala sa ljudima koji imaju kule i gradove, ali su ipak iznutra prazni. Princip je taj da to nadomeste ogovaranjima, prepričavanjima tudjih života. Šteta mali broj ljudi koji stvore slobodno vreme za sebe, umeju to da iskoriste na pravi način. Ako igrom sudbine, izborom nemaju potomke, mogu da putuju, čitaju, sebe nadograde raznim zanimanjima, a ne da mlate praznu slamu. Meni je lepo, ne ureklo se. Imam ekipu snova. Znam puno dobrih duša koje tu prazninu odlično pune i divni su ljudi i prijatelji. Nije bitno drugari moji ni šta imamo, bitno je ono što ostaje posle nas. Možda vaše reči, dobro srce, vaša dela i vaša neizmerna ljubav. Ostaju pokolenje, uspomene sa putovanja, a meni lično moj tim ,moji andjeli, moje pisanije. Daće Bog da se sve to uveća vremenom, njima njihovi timovi a meni moja dela, moji tekstovi i knjige. Kako kaže naš narod, ne budi krava što daje puno litara mleka, ritne se i prospe.
Šta god činiš ne očekuj ništa zauzvrat. Kada pružas pomoć, pomaži iz srca ne iz samilosti. Ne poredi se sa drugima ni u čemu, ne dernjaj se glasno da bi te drugi čuli i ne hvali se previše. Ako si jedinstven, blag i drag, čuće se i u galami, videće se i bez da se eksponiraš. Nije bitno da osvajaš ljude zarad malo pažnje, to je u stvari jadno, pogotovo da se ne trpaš nepozvan gde ti mesto nije. Bićeš već pozvan ma gde god, ako si nečijem srcu mio. Moraš da uskladiš svoje želje, snove i život sa onim što jesi. Raduj se tuđoj sreći da bi srećan bio. Ne valja da sam sebi dižeš na primer pritisak ili šećer zato što si pakostan, navući ćes čoveče razne boljke. Upeca se čovek kroz par reči, ako slušamo pažljivo, nivo tonova takvih osoba varira. Čim spomenete nešto lepo a da ste vi u pitanju, njihov tonalitet pada, ne mogu da podnesu tuđu sreću. Puštaš budale do tačke gde nema napred više, a onda im kupiš povratnu za u tri lepe… Posle nas ostaće naše ime, dela i naše reči. Zavolite sebe kakvi god mislite da ste, da bi mogli da volite i život i ljude oko sebe. U suprotnom ključaće ljubomora i zavist iz vas i vaši će vas otrovi otrovati. Pozitivna psihologija je takva da se često ponavljamo, pišući i misleći, ali to je neizbežno. Evo posle mene ostaće i ovaj tekst za vas i sve moje dobijene bitke. Ostaće i moj trojac da prepričava moje šale uz smeh. Ostali šta rade ne zanima me, na njihovu dušu, jer duša ostaje i menja oblik, ne umire. Vi čistite vašu dušu, ne paleći sveće i moleći Boga, već čistite verom i ljubavlju za druge, samo tako možete isceliti sebe. Čistite je od loše energije koju nosite u sebi, od laži, od licemerja, da možemo da svi ozdravimo. Da posle nas ostane sreća, ko drvo zasadjena. Drugari moji, da svetlimo zauvek kao mesec i kao sunce!
Autor: Sanja Radojković Djurdjević
