I tako… Ћирилица nestaje pred našim očima, sve očiglednije, a mi to i ne primećujemo… Šećemo sokacima i bulevarima, ulicama i promenadama, ali ne obaziremo se na ogromna slova koja ferceraju sa radnji. Gledamo u šoping-molove i bilborde, svetleće reklame i natpise, al ne vidimo ništa čudno. Oguglali smo. Postalo je prirodno i potpuno normalno da franšize stranih brendova dominiraju tamo gde su nekad radile занатлије, кафане и кројачи, парфимерије и бербернице, посластичарнице и бомбонџије. Takve radnjice danas su raritet. Skrajnute su, ne bi li razgrnule put moćnima. Ali plamen nije dogoreo, radnjice ipak opstaju i ipak još uvek ima ljudi koji primećuju pomenut nesklad. Oni su formirali štit našem predivnom, a ugroženom pismu i zato smo odlučili da napravimo intervju sa njima. Zovu se „Ћирилизација“ i zbore ovako.
Kako ste počeli? Od čega je krenula ideja?
– Sve je krenulo 2014. kada je profesor srpskog jezika sa Bogoslovije u Foči (Republika Srpska), predložio đacima da popišu sve ćiriličke natpise na objektima u gradu. To se dopalo našem glavnom uredniku i osnivaču „Ћирилизације“ i hteo je da se ideja zaista realizuje, međutim, rezultati su bili poražavajući. U rodnom gradu projekta naišli su na tek nekolicinu (10 do 15) ćiriličkih natpisa. Tada nastaje interenet
projekat „Ћирилизација“ koji ima za cilj podizanje svesti o važnosti ćirilice.
Kako tragate za natpisima, jel ih vidite spontano usput ili je to tendenciozno?
Ćiriličke natpise, odnosno njihove fotografije, objavljujemo bez nekog naročitog plana. Naši članovi nam šalju materijal ili samo fotografišemo kada naiđemo na njih.
Hoće li Facebook stranica prerasti u nešto više?
Nismo samo stranica na Fejsbuku. Trudimo se da što više delujemo i izvan granica tastature. U više gradova Srbije i Republike Srpske smo organizovali manifestaciju pod nazivom „Veče ćirilice“ u formi predavanja. Takođe, rado smo se odazivali na pozive drugih organizatora da učestvujemo u sličnim događajima. Srpska folklorna društva iz Minhena su 2018. godine organizovala divan događaj pod nazivom „Ћирилизација“ na kom smo takođe učestvovali. Krajem prošle 2019. godine smo pozvani na „Festival ćiriličkih brendova“ u Novom Sadu, gde smo takođe rado govorili o ćirilici. Dakle, trudimo se da se udružimo sa drugim istomišljenicima na razne načine.
Zašto ćirilica danas?
Da je samo danas, ne bismo se možda ni borili. Ipak, ćirilica je naše pismo od desetog veka, od Svete braće Ćirila i Metodija, preko njihovih učenika pa do danas. Menjala je svoj oblik i izgled, prolazila kroz razne faze i danas imamo savremenu srpsku (Vukovu) ćirilicu. U njoj vidimo stub našeg identiteta, budućnost i jedinu mogućnost našeg kulturnog i intelektualnog opstanka.
Recite nam nešto više o projektu „Kupujmo domaće“?
Projekat „Kupujmo domaće“ ili „Kupujmo srpsko“ je projekat koji smo pokrenuli na svom sajtu. Suštinski, to je jedna mala baza podataka u kojoj se na stranicama našeg sajta mogu pronaći imena, fotografije i podaci proizvoda koji koriste ćirilicu na svojim pakovanjima, etiketama i slično. Naša želja je da na jednom mestu sakupimo što veći broj ćiriličkih proizvoda i da naši članovi u svakom momentu mogu da uđu na naš sajt i provere postoji li proizvođač koji koristi ćirilicu za proizvod koji je njima potreban. Verujemo da postoji još proizvođača i proizvoda koji koriste ćirilicu, ali mi smo objavili sve koje smo pronašli i planiramo da dopunjavamo bazu novim podacima.
Koji je krajnji cilj „Ћирилизације“?
Naša namera je da formiramo organizaciju ili udruženje koje će imati svoje članstvo, odbore i organizaciju širom srpskih zemalja i dijaspore. Imamo još mnogo ciljeva i ideja, ali će njihova realizacija zavisiti od vremenskih, prostornih i ekonomskih mogućnosti.
Hoćete li neke ostvarene ljude uključivati u akciju?
Nadamo se da ćemo biti tvorci krupnijih i ozbiljnijih projekata u koje ćemo moći uključiti i poznate ljude, odnosno ljude koji imaju autoritet u našem narodu.
Autor: Aleksa Ćelap
