Nema veće radosti i zahvalnosti kada mi od učenika stigne pismo. A ovo je stiglo iz daleke Norveške. Draga dama koja piše i ja se nikad fizički nismo srele i kompletan Reiki rad smo izvele na daljinu. Nadam se da ćete uživati u njenom svedočanstvu kao i ja, a možda neke od vas i motivisati da iskusite Reiki.

«Hvala ti Sanja, moj Reiki učitelju. Hvala onom božanskom koje postoji u meni i oko mene, i vodi me tamo kuda trebam ići. I kad nešto i ne bude onako kako je moj um iskreirao, opet sam zahvalna na tome. To me samo moje božansko, koje nazivamo više Ja, štiti od nečeg što nije bilo namenjeno meni.

Skoro pa svakodnevno osvešćujem kod sebe nešto novo na čemu radim, kako bih bila bolja nego što sam bila juče. Dogodi se i da u momentu osvestim i nešto što mi izgleda kao epohalno otkriće. Zalupa mi srce, prostruji kroz mene bujica energije koja pokrene i probudi strast ka spoznaji. I tačno mogu da zamislim kako se  Arhimed osećao usled njegovog otkrića, kad je istrčao go na ulicu uzvikujući: Eureka! E tako meni ponekad dodje, kad mi se upali neka lampica. Ali, moja otkrića i nisu možda toliko epohalna, pa se shodno tome umem dosta bolje nositi sa svojim spoznajama od njega.

Dešavalo se da sam spoznala i osvestila nešto što neko u mojoj okolini još nije. I onda krećem da mu objašnjavam koja je svrha toga, ali uzalud. Ja se polomim objašnjavajući i pokazivajući dok me osoba gleda bledo, klima glavom i dodaje mi «ma važi, možda to tebi koristi, ali ja imam svoje mišljenje i ne bih se upuštao/la u isto». Dosta često dobijem i epitet, ma ti si luda, nije to baš tako kako ti misliš i radiš.

Kroz Reiki sam spoznala da nisu svi ljudi spremni razumeti baš sve onda kad ja to želim. Trebalo mi je vremena da tu spoznaju «usadim» u svoj mozak, odnosno da je zamenim sa postojećim uverenjem. Draga mi je osoba, stalo mi je do nje, a ona skoro pa misli da sam luda. Ranije sam se u takvim momentima izjedala, misleći da nešto nije u redu sa mnom. I kad bih uradila nešto na svoju ruku, što se ljudima oko mene i nije baš dopadalo, jer sam na taj način ugrožavala njihova očekivanja, osećala sam duboku dozu krivice. I što je najgore bilo po mene, nakon toga sam se nesvesno prilagodjavala okolini, kako oni ne bi bili povredjeni. Jer ja sam dobro i poslušno dete. Tako sam zapravo i razvila razna uverenja koja meni lično ničemu nisu služila. Ali takva uverenja služe ljudima kojima sam okružena, te im ja zato izgledam ludo kad se postavim drugačije. Naučila sam puno iz svoje prošlosti, pa umem da saosećam sa bolom kad nisam ispunila nečija očekivanja. A epiteti luda, nenormalna i slični, dodju, prodju pored mene, i idu svojim putem. A umem i lepo da pričam, pa onda objasnim na koji način mene ugrožava i povredjuje nečije (ne)ponašanje prema meni.

Shvatila sam da neki ljudi umeju pokazivati empatiju, ali nije lako nositi se sa spoznajom da si empata. Pokazivati empatiju može skoro svako ko je ovladao odredjenim veštinama, ali biti rodjen empata sa sobom može nositi razne posledice ako se ne osvesti.  Kako bih pomogla sebi, počela sam da verujem u čuvenu Frojdovu misao «Pre nego što zaključite da imate depresiju i nisko samopouzdanje, obavezno budite sigurni da niste okruženi idiotima». Ova misao je malo izmenjena u mom kontekstu i glasi «pre nego sebe proglasite ludim, proverite da niste možda okruženi ludacima». Kako god da zvuči, meni je pomogla da izadjem iz začaranog kruga. Da prestanem biti rob nekorisnih navika i ko zna otkud pokupljenih uverenja, i da ispoljim svoje autentično biće. Reiki mi je ovde mnogo pomogao da osvestim sopstveno znanje, iskažem svoje veštine, prevazidjem strahove i pretvorim ih u izazove.

Shvatila sam i da nije dovoljno samo promeniti uverenje o nekome, i na taj način će se i ta osoba promeniti. Potrebno je živeti sa izmenjenim uverenjem, i onda kad se osobe oko nas ne menjaju. Jedino tako ja ostajem ja, a tudja očekivanja ostaju i dalje tudja očekivanja. Ume ovo i da zaboli ponekad, ali to je bol koja, ako se plasira na pravi način, i bude prihvaćena isto tako, dovodi do rasta i razvoja meni dragih ljudi. Jer svako je odgovoran za svoje ponašanje i može očekivati samo od sebe, pa tako i ja. Vodjena spoznajom da je i meni trebalo vremena kako bih se oslobodila loših navika i raznih uverenja, postala sam strpljivija, pre svega prema sebi, a onda i prema drugima. Umem spoznati šta je moja energija, a šta dolazi iz okruženja. Umem da se nasmejem na svako moraš, trebaš, uradi to, luda si, glupa si… Umem da spustim tenziju s osmehom i ukažem na posledice takvog (ne)ponašanja. Svesno biram da budem okrenuta ka rešenju, čak iako ono ponekad izgleda nedostižno.

Radeći na promeni svog uverenja, da nismo svi spremni ovladati nečim novim u isto vreme, usmerila sam svoju strast ka učenju i istraživanju. Ni sama nisam mogla razumeti svog psihologa, koji kaže, kad ne pronalaziš razumevanje u svojoj okolini, konektuj se sa virtuelnim ljudima koji su već došli do istih ili sličnih spoznaja. Kaže, normalno je imati virtuelne prijatelje, jer ti ljudi svakako postoje u nekoj svojoj realnosti. To što ih ti ne poznaješ lično, ko zna, možda ćeš ih jednog dana i upoznati.

S obzirom da volim puno čitati, počela je ova misao da mi postaje razumljiva. Jer čitanjem knjige, svesno ili nesvesno, na neki način se povezujem sa njenim stvaraocem. Pročitana knjiga ostavi utisak na mene, iako nikada nisam upoznala njenog autora. Pa zašto se onda ne bih  povezala i sa ljudima koji su uspešniji od mene u onome čime želim ovladati? I tako sam kroz razne on-line kurseve upoznala neke ljude i lično, dok neki drugi za mene i dalje postoje u svojim video lekcijama kroz svoja istraživanja i otkrića. Shvatila sam da nisam jedina koja je drugačija od ostalih u svom okruženju. Vreme radi za mene, dok spoznajem i učim, i polako se povezujem sa onima koji vibriraju na većim frekvencama.

Što se tiče ishrane, imala bih mnogo da ti pišem o tome. Mnogo preokreta se tu dogodilo. A i dalje se dogadja. Pisala sam ti, ili pričala, da sam osetila mučninu i povraćala pri konzumiranju mesa i ribe. To su namirnice koje odavno ne koristim. Jaja, mleko i mlečni proizvodi su se nekako spontano izbacili iz moje ishrane. Skoro pa nisam ni primetila kad se to dogodilo. Otvaram frižider neki dan i kažem, auuu ovde nema skoro više ništa da se jede. A Martina kaže, kako nema, ima jaja, mleko, sir… Onda me pogleda i dodaje, ima i krompir, brokoli i šargarepa.

U poslednje 2-3 nedelje, sve manje mi se jede običan hleb. A ne mogu da zamislim svoj obrok bez hleba, bar ne kad jedem namaz od avokada ili svoju paštetu od povrća. Kad mi se javila mučnina na hleb, prvo što mi je prošlo kroz misli je gluten. Počela sam da posmatram sebe kako se osećam kad jedem namirnice sa ili bez glutena. U prodavnici se može naći puno proizvoda bez glupena, ali ono što želim je da sama pripremam iste. I evo već nedelju-dve dana eksperimentišem. Ono što primećujem je da se osećam dosta laganije, svežije, življe kad sam na bezglutenskoj ishrani. Nikada pre se u radnji nisam zadržavala na policama gde su bezglutenski proizvodi, a sad mi je pored odela za voće i povrće, to postalo jedino mesto gde biram proizvode za sebe.

I eto, sve se kreće, a zemlja se okreće. I mi zajedno sa njom i mesecom oko sunca. Obrni-okreni, sve se vrti oko energije, odnosno oko izvora života. Tako je priroda uredila, a nama ostaje samo da je sledimo.

A ono kroz šta prolazim i kako se osećam, najlakše je možda dočarati kroz stihove pesme https://youtu.be/PCiVkOuil7I

Volim ❤

Ana.»

A svima vama dragi čitaoci koji slavite današnji praznik Svetog Trifuna ili dan zaljubljenih nek je sretno i blagosloveno.

Mir i radost svima i svetlost svetu.

 S ljubavlju,

S.

Autor: Sanja Dejanović

www.reikiskolica.org