Drezden je grad u Nemačkoj u Saksoniji. Smešten je u dolini reke  Elba i nalazi se blizu granice sa Češkom. Tokom Drugog Svetskog rata je bio razrušen, jer je bio grad koji se najviše bombardovao. Bilo je uništeno preko 80% grada. Nakon rata počinje obnova grada, koja je trajala sve do kraja dvadesetog veka. Sada je to grad koji privlače turiste iz svih delova sveta, a i poznat je po šopingu. Mi smo iskoristili sunčan dan da bih obišli ovaj grad i uživali u njegovim čarima.

Mi smo proveli ceo dan na levoj obali Elbe u starom centru grada Alštad, pa vam niže predlažemo spisak mesta za posetiti.

Palata Cvinger –„ palata pod otvorenim nebom“ . Palata se gradila po projektu Augusta Snažnog u 18.veku, a arhitekta je bio Pepelman. Služila je kao oranžerija, ižložbena galerija. Danas se ovde nalazi „Galerija starih majstora“, „Drezdenska kolekcija porcelana“, „Matematičko-fizički salon“. Unutar palate je uređen prostor sa fontanom.

 Opera Zemper  – je operna kuća, koja se nalazi na trgu Teatrplac, bila je napravljena po projektu Gotfrida Zempera. 1945.godine je potpuno bilo uništeno u bombardovanju grada, a 1985.godine do detalja  bila je  rekonstruisana.

Drezdenski Zamak– renesansna palata, koja je bila rezidencija kraljeva Saksonije. Sada je to muzej u kome se nalazi „Zeleni trezor“, gde možete da vidite kolekciju umetničkih dela iz zlata, čilibara, srebra. Takođe ovde se nalazi oružajnica, pa možete da se upoznate sa oružjem, koje su koristili saksonski kneževa.

Crkva Frauenkirhe. Na ovom mestu u 18.veku bila je  „Bogorodična crkva“. Kako se grad širio i bilo je sve više stanovništva, crkva je postala mala za sve, pa su doneli odluku da na ovom mestu sagrade veču crkvu. Arhitekta nove crkve bio je Georg Ber. Tokom rata bila je razrušena, a i požar uništio je crkvu do temelja. Do 1993.godine katedrala nije se obnavljala zbog nedostatka novca. Sada ovde na visini 68 metara nalazi se vidikovac. Prvo se penjete liftom, a posle toga stepenicama. Sa te visine možete da vidite celu panoramu grada po obe strane reke Elbe. Danas je ova crkva simbol Drezdena.

Brilova Terasa- koja je inače poznata pod nazivom „Balkon Evrope“. U 18.veku ovde su se nalazile bašte bogatog grofa Brila. Od 19.veka ovaj prostor koristi se za šetnju uz duž reke Elbe. Povezuje Bogorodičnu crkvu, muzej Albertinum sa ceremonijalnim stepenicama. Ovo je omiljeno mesto za okupljanje turista i stanovnika. Odavde se vidi lepo i novi deo grada Nojštad.

Drezdenska Katedrala- Ova dvorska crkva bila je sagrađena u 18.veku, po proektu Gaetano  Kjaveri. Njena kula koja ima visinu  metara ističe se i dominira gradom. Ukrašena je figurama kojih ima 78, i visoke su oko 3 metara. 1945.godine crkva bila je razrušena, a tek 1962.godine počela je obnova. U ovoj crkvi su sahranjeni vladari iz dinastije Vetinov.

Povorka Prinčeva– je još jedna znamenitost, koja fascinira turiste. Na zidu, dugačkom 102 metara, nalazi se mural koji pokazuje dinastiju Vetinov. U 1906. godini ova slika bila je prenesena na 25 hiljada pločica, koja je preživela bombardovanje 1945.godine i nije stradala.

Staklena Manufaktura, zavod Volkswagen.  Staklena zgrada koja se nalazi na kraju Velike Bašte. Ovde se nalazi zavod Volkswagena, gde se proizvode limuzine „Phaeton“ klasa. Alati su sakriveni ispod poda, te se ništa ne vidi, a sam proces je toliko tih, da se skoro i ne čuje. Kupac bukvalno može da nadgleda proces proizvodnje njegovog automobila. Ispred fabrike nalazi se malo jezerce i most, preko koga se  ulazi u manufakturu i zavod.

Veliki Park Drezdena – največi park u gradu koji ima površinu skoro kao i Monako. Kroz park ide i železnička pruga. Ovde je najbolje mesto za odmor, šetnju, vožnju bicikla, sport. U parku se nalazi i jedan zamak ( koji sluzi kao mesto za odmor njegovom vlasniku) sa jezercetom ispred njega. Ovde se nalazi i zoološki vrt i botanička bašta.

Naravno ovo nije sve što možete da vidite ovde. Predlažemo da planirate vaš boravak ovde malo duže i da pređete preko mosta Avgusta u novi deo grada i da ga istražite. Naravno, ne zaboravite šoping, jer je Drezden poznat po tome.

Autor: Kristina Jovičić