U prošlim tekstovima smo vas upoznali sa raznim mestima na planini Tari i njenoj okolini, a ovim tekstom ćemo završiti tu priču, bar za sada. Što se tiče smeštaja, ovde postoji nekoliko hotela: Omorika, Mitrovac, Beli Bor, Tara, a osim njih ima i privatnog smeštaja. Pored hotela Omorika, gde smo i mi bili smešteni, ima adrenalin park, koji je pogodan kako za odrasle, tako i za decu, ali ne za sve uzraste. Zbog raznih prepreka koje moramo da prođemo, preporučena visina je negde oko 150 cm, ali mogu i malo manja deca (mi smo uspeli da prođemo sve prepreke sa sinom, koji je manji od 150 cm). Pored toga, postoji mogućnost da se puca iz luka i strela i da se puca iz automata (nije prava municija).
Osim ovih adrenalin sportova, tu su vam i dve staze pored hotela. Jedna je trim staza, na kojoj su stavljene razne prepreke, koje su raspoređene tako da dok završavate pesačenje, svaki mišić ćete zagrejati u telu. A druga staza se zove „Staza Ljubavi“, malo je duža od trim i ona ide baš kroz šumu, sa raznim mostovima. Uz duž staze možete da sednete na klupice i da se odmorite i uživate u tišini. Kraj staze je isto kod hotela Omorika, tako da pravite jedan krug. Sam hotel organizuje bespatne šetnje po Tari, tako da Vam preporučujemo neki vikend da iskoristite i obiđete, na primer, ergelu konja Dora, manastirski stanovi, vidikovac Crnjeskovo. Pored hotela postoje i prodavnice, tako da ne morate da brinete, ukoliko želite da imate neke grickalice uz put, a pored toga tu su i male radnje sa suvenirima.
Pošto nas je vreme poslužilo skoro svih dana, iskoristili smo priliku, pa u jedan dan smo otišli i posetili Mitrovac, koji je inaće i poznato dečije odmaralište. Ovde smo prošli kroz Sovinu učionicu, gde smo mogli da vidimo slike uz opis flore i faune na planini. Sama staza nalazi se u šumi smrče i jele. Takođe posetili smo „Crveni potok“ – staza dugačka oko 500 metara, koja vas vodi do „Tepih livade“, na koju ne možete da uđete (odnosno, ako vas uhvate, biće i kazne). Ovaj lokalitet dobio je taj naziv zbog meke podloge, koja je posledica ugibavanja tresetnih slojeva. Ispred ograde ima jedan deo od tepih livade, te možete da prošete po njemu i osetite tu mekoću zemlje pod nogama, kao da idete po tepihu koji pod vašim nogama malo „tone.“
Obavezno posetite reku Vrelo, koju inače zovu i reka Godina, jer je dugačka 365 metara. Prošetajte celu tu dužinu, a posle toga sedite i napravite pauzu za ručak u jednom od restorana uz duž reke. Nakon odmora na reci, produžite vaš put do jezera Perućac, koji je nastao izgradnjom hidroelektrane. Boja jezera je prelepa, a na samom jezeru imate male plaže, mesto za odmor. Mi smo videli jezera sa vidikovca, nismo se spuštali do njega, jer smo izabrali da provedemo više vremena na reci Vrelo.
Za kraj naše ture, stigli smo i do manastira Raća, koji se nalazi nedaleko od Bajine Bašte. Pored manastira teče i mala rečica, po kojoj je ovaj kompleks dobio naziv. Manastir je posvečen Svetom Vaznesenju Hristovom. Sagrađen je u XIII veku. Bio je više puta rušen, paljen, razaran. U jednom periodu ovde je živelo više od 300 monaha. Od posebnog značaja bila je Račanska škola prepisivanja. Tokom Drugog Svetskog rata ovde je čuvena bila knjiga – Miroslavljevo Jevanđelje, koja predstavlja najstariju sačuvanu knjigu pisanu na srpskom književnom jeziku.
Naravno, ovo je samo jedan mali delić, šta smo videli na planini. Planiramo da posetimo više mesta u blizini Mitrovca, kao i Zaovinsko jezero. Osim toga ovde ima dosta raznih vidikovca, kako poznatih, tako i skrivenih, koji čekaju da budu pronađeni. Ali o svim tim mestima i možda nekim novima pisaćemo vam kasnije, kada ih budemo videli i uživali ponovo na ovoj lepoj planini.
Autor: Kristina Jovičić
