Svi ga poznaju i ceo Pariz mu se smeje, tako je mladi vikont opisivan. Druženje sa sumnjivim ljudima, naklonost prostitutkama i stalne pijanke doneli su mu kultni status pariske noćne scene kao i podozrenje, i užas u očima plemstva − otac ga je molio da slike ne potpisuje porodičnim imenom. Voleo je da se zabavlja, prerušava, šali, ali je zadržavao nadmoć, obrazovanje i produhovljenost ma gde da se nalazio.
Jedan od najznačajnijih francuskih slikara i veliki ilustrator noćnog života Pariza, uskomešanih podsuknji igračica kan-kana, života jeftinih bordela, bogatog duha boema i kradljivaca.
Anri de Tuluz Lotrek bio je francuski slikar, grafičar, ilustrator plemićkog porekla. Rođen je 24. novembra 1864. godine u Albiju, u francuskom regionu Središnji Pirineji. Poticao je iz stare aristokratske familije, sa mnogo uvaženih predaka koji su se u prošlosti družili i sa samim kraljevima. Bio je sin grofa Alfonsa i grofice Adele de Tuluz-Lotrek. Anri je bio njihovo prvo dete.
Bezbrižan život u detinjstvu prekida se kada je imao 14 godina, naime, slomio je levu nogu, a godinu dana potom i desnu. Zbog groznice i naslednog oboljenja kostiju od kojih je bolovao godinama kosti mu nisu pravilno zacelile i njegove noge prestaju da rastu, tako da ostaje niskog rasta. Kratke, iskrivljene noge i posledično geganje pri hodu obeležiće ga za čitav život. Pošto više nije bio sposoban za društveni život ili vojničku karijeru, niti je imao izgleda za dobru ženidbu, okrenuo se nekim drugim interesovanjima. Prve skice i crteži Tuluz-Lotreka nastali su kao plod dosađivanja usamljenog dečaka tokom dugih perioda bolesti i oporavka.
Učen od akademskih slikara, vrlo brzo razvija svoj talenat i postaje važan postimpresionistički slikar, Art nuvo ilustrator, i litografer, beležeći u svojim radovima boemski život u Parizu na kraju 19. veka. Lotrek je takođe radio i ilustracije za humoristički časopis „Smeh“ (Le Rire). Međutim, širu pažnju javnosti Tuluz-Lortek je osvojio serijom plakata koje je napravio za, tada otvoreni, Mulen Ruž, čiji je bio redovni gost. Njegove slike, koje su bespoštedno otkrivale sjaj i bedu pariskog noćnog života, a održavale satiru, grotesku, otkrivale komediju čoveka i izazivale tugu, i razočaranje bile su dočekane ili oduševljenjem, ili oštrim neodobravanjem. Čak je na užas svojih roditelja, neko vreme živeo u bordelu, a prostitutke su mu bile muze i vremenom postale najbolje prijateljice.
U svojim radovima pridaje važnost crtežu, liniji i naglašenim bojama. Na Lotreka je uticao i japanizam čiji se tragovi mogu videti u njegovim plakatima koji najavljuju predstave, kabaree, prikazuju reklame i razne događaje. Veliki uticaj na njegov rad imalo je prijateljstvo sa Degom, a posle smrti svog prjatelja Van Goga organizovao je sa ostalim slikarima ondašnjeg Pariza veliku izložbu posvećenu njemu.
Lotrek je za života upoznao mnogo poznatih ličnosti, kao što su Viktor Igo, kome je radio portret, Oskar Vajld, a upoznao je i srpskog kralja Milana Obrenovića, koji je kupio njegov portret „Šao-U-Kan“.
Anrijev buran život nije prošao bez posledica. Tokom brojnih avantura zarazio se sifilisom, a postao je rob alkohola tražeći u njemu beg iz okova svog izgleda. Zdravlje mu je brzo propadalo i osećao je da mu se bliži kraj. Porodica ga je protiv njegove volje smestila u kliniku na lečenje, ali nedelje provedene tamo samo su ga ozlojedile i učinile mu život tamnicom. Po napuštanju klinike nastavio je stare navike i razuzdan život. Ljubav ka slikanju ga nije napuštala, pa je i u poslednjem stadijumu bolesti radio punom parom. Apoplektični napad, kome je navodno prethodila svađa sa prostitutkom i njeno grubo ruganje, ostavio ga je delimično paralizovanim, a do tad je bio i skoro gluv. Ubrzo je prebačen na porodično imanje, gde je i umro u 37. godini.
Tokom svoje slikarske karijere, koja je trajala oko dvadeset godina, Lotrek je naslikao oko 737 platna, 723 akvarela, 363 postera, oko 5.086 crteža, a radio je i u staklu, i na keramici. Posle Anrijeve smrti, njegova majka, Grofica Adela Tuluz-Lotrek i Moris Žoajan, njegov trgovac umetničkim delima, promoter njegove umetnosti i najbolji prijatelj od detinjstva, organizuju promociju njegove umetnosti. Njegova majka odvaja fond i pravi muzej posvećen njegovim delima u mestu njegovog rođenja u Albiju.
Godine 2005. njegove slike na aukciji dostižu cifru i do 14.5 miliona dolara.
Autor: Male Velike Stvari
