Život ponekad ne pita za saputnika, već nam ga samo dodeli. Prsti sudbine nevidljivim koncem spoje dve osobe sve dok ih smrt ne rastavi. Ukoliko želite da pročitate jednu od najkontraverznijih knjiga dvadesetog veka na pravom ste mestu.
Džon Stajnbek je američki pisac, koji je 196. godine dobio Nobelovu ngradu za književnost. Njegov život je bio oivičen različitim promenama poslova. Od onih najtežih na farmama, do posla novinara. Posle obavljivanje njegove prve knjige, koja je naišla na dobru kritiku, opredeljuje se samo za pisanje. Njegova najpoznatija knjga je O miševima i ljudima.
Dva čoveka, jedan nizak i sitan Džorž i Leni, krupan sa umom malog deteta su junaci našeg romana. Njihov život je težak, jer oni idu od farme do farme kako bi mogli da se prehrane. Zanimljiva je polarizacija koju je napravio pisac, Džordž je mali čovek koji brine o Leniju koji poseduje ogromnu ljudsku snagu, ali um petogodišnjeg deteta. Zbog Lenijeve naravi, često su morali da beže sa farmi jer u njegovoj želji da nekog miluje, počeo bi da davi kuniće, mačke i žene.
Lenijeva tetka je dok je on još bio dete donosila male miševe da se igra sa njima, ali on bi ih uvek previše stiskao,a potom bi ih tako zgnječene držao u svom džepu. Bio je oduševljen kunićima jer su bili tako mekani. Tj. oduševljavao ga je svaki dodir, ali pošto nije umeo da bude nežan, sve se pretvaralo u gnječenje i davljenje.
Džorž je sa Lenijem imao mnogo problema, jer koliko god da mu je pričao šta ne sme da radi, on je uvek upadao u nevolju. Sa poslednje farme su morali da pobegnu jer je Leni želeo da pomiluje haljinu jedne devojke, ali kako je ščepao ona je počela da vrišti i sve je izgledalo kao pokušaj silovanja. Jedva je Džorž uspeo da ga spase.
Pisac je na jedinstven način prikazao ljubav Džordža prema Leniju, tu njegovu konstantnu zabrinutost i odgovornost koju je osećao. Mogao je da ga ostavi i da ode na svoju stranu, i razmišljao je o tome često, ali je isto tako znao da će Džorž bez njega vrlo kratko živeti.
Imali su jednu zajedničku želju da zarade dovoljno novca da mogu da kupe malu farmu. Na kojoj bi imali svoju baraku, svoj dom i svoju zemlju. Cilj im je bio da više ne beže od farme na farmu, u potraz za hranom, već da mogu da se opuste na svom parčetu zemlje. Džordž je mislio da ako imaju svoju farmu mogao bi Lenija da pusti da luta po njoj nesmetano, i tu bi mogao da se opusti i da ne prati svaki njegov korak.
Leni je bio dobar radnik, jer je mogao mnogo da povuče i ponese, što je vlasnicima farme bilo najvažnije. Oni nisu znali da on nije grubijan, već samo dete u telu ogromnog čoveka koji je željan dodira.
Šta se desilo kada Džordž na trenutak nije pazio na Lenija?
Koga je ovo veliko dete želelo da zagrli?
Autor: Dragana Milutinović
