Kaja je sama na svetu. Njeni najbolji prijatelji su galebovi, čaplje i školjke. Članovi porodice su je napustili, a grad u kojem živi je ne prihvata kao jednaku.
Za sve koji je ne poznaju ona je samo devojčica iz močvare. Čitajući ovu knjigu ja sam je upoznala, tako da je Kaja za mene postala mnogo više. Ona je devojčica koja je uspela sama da se snađe u močvari, koja je već sa sedam godina spremala, kuvala i uvek bila rada da svoju hranu podeli sa svojim prijateljima, pticama. Kaja je mlada žena koja je slikala, pisala knjige, volela i izborila se za sebe onda kada niko nije bio tu za nju.
Kaja je sve ono što društvo jednog malog mesta odbacuje, a ujedno i sve ono što bi trebalo da prihvata oberučke. Ipak, nekoliko ljudi iz grada je tu da potvrdi da nije sve tako crno i da uvek postoje dobri ljudi koji su spremni da pomognu drugima – Džampin i Mejbel, bračni par u kojima će Kaja pronaći nešto poput zamene za roditelje i Tejt, Kajina prva ljubav.
Međutim, čak ni njihova dobrota neće biti dovoljna da odbrani Kaju kada se u gradu u kojem živi desi ubistvo, a devojka iz močvare bude prva osumnjičena za počinjen zločin.
Uz ovu knjigu sam naučila dosta toga o biljnom i životinjskom svetu močvare, tako da sam pretpostavila da je ovo oblast kojom se autorka knjige takođe bavi, čak i pre nego što sam pročitala tu informaciju. Bilo mi je zanimljivo da čitam o različitim vrstama ptica, cvetanju trave, insektima i pečurkama.
Zaključila sam da su mi manje držali pažnju delovi knjige u kojima uopšte nije bilo dijaloga, kao i da je za moj ukus nedostajalo više poglavlja koji bi se bavila istragom ubistva koje se u knjizi dešava.
Ukoliko tražite priču punu uzbudljivih dijaloga i dinamičnih obrta, ovo nije knjiga za vas. Ako želite da pročitate priču o jednoj neobičnoj devojčici, močvari koja nikada ne spava i uvek je tu da pruži utehu onima kojima je potrebna, ovo je prava knjiga za vas.
Autor: Milica Barać
