Psihološki uticaj karijere na porodični život. Porodica je temelj savremenog društva i ključni oslonac svakog pojedinca. Ona oblikuje ljude koji kasnije oblikuju zajednice i društva u celini. Njena važnost ne može se dovoljno naglasiti, jer zdravi porodični odnosi predstavljaju oslonac za emocionalnu stabilnost i lični razvoj svakog člana. Međutim, porodica se danas suočava s brojnim izazovima, posebno u vremenu kada se karijera visoko kotira na listi prioriteta mnogih ljudi.

Psihološki uticaj karijere na porodični život

Savremeni tempo života donosi sa sobom stres, pritiske i odgovornosti koji se često prelivaju iz poslovnog u privatni život. Negativne emocije koje akumuliramo na poslu retko ostaju iza vrata kancelarije ili zaklopljenog laptopa – one nas prate kući i mogu značajno uticati na naše odnose sa supružnicima, decom i drugim članovima porodice.

Prelivanje negativnog raspoloženja

Stres na radnom mestu često dovodi do prelivanja negativnih emocija na dom. Netrepeljivost, frustracija i razdražljivost, nagomilane tokom radnog dana, mogu izazvati konflikte, povlačenje ili narušavanje komunikacije u porodici. Članovi porodice, koji nisu direktni uzrok stresa, neretko postaju njegovi prvi „svedoci” ili, nažalost, „žrtve”.

Na primer, roditelj koji je doživeo pritisak na poslu može postati razdražljiv prema deci zbog naizgled banalnih stvari poput neurađenog domaćeg zadatka ili prosutog soka. S druge strane, supružnici mogu osećati udaljenost i nerazumevanje zbog povlačenja partnera koji pokušava da se emotivno „oporavi” od radnog dana. Takve situacije često dovode do osećaja izolacije, kako kod osobe pod stresom, tako i kod ostalih članova porodice.

Psihološki uticaj karijere na porodični život

Deca su posebno osetljiva na stres roditelja, iako često nisu svesna njegovog pravog uzroka. Kada primete tenziju ili konflikte među roditeljima, deca mogu razviti osećaj nesigurnosti, tugu ili anksioznost. Dugoročno, takve situacije mogu uticati na njihov emocionalni razvoj i oblikovati njihove buduće odnose.

S druge strane, zdrava reakcija roditelja na stres pruža deci model za suočavanje sa sopstvenim izazovima. Kada roditelji otvoreno govore o stresu, ali i demonstriraju mehanizme prevazilaženja – poput smirenog razgovora, fizičke aktivnosti ili zajedničkih aktivnosti u porodici – deca uče kako da se nose sa sličnim situacijama u svom životu.

Stres ne mora nužno da razara porodicu – ako se pravilno adresira, može i da poveže njene članove. Podrška supružnika u ovim trenucima deluje kao emocionalni amortizer, smanjuje psihološki stres i doprinosi jačanju međusobnog poverenja. Na kraju, brak nije samo partnerski odnos, već i timski. Kako bi se zajedno izborili sa stresom, supružnici mogu preduzeti nekoliko koraka koji će ojačati njihov odnos i smanjiti pritisak koji se stvara pod težinom poslovnih izazova:

1. Otvorena i iskrena komunikacija

Najvažniji korak u ublažavanju stresa jeste otvorena i iskrena komunikacija. Supružnici treba da podele svoja osećanja i izazove sa kojima se suočavaju na poslu, ali to ne znači da bi trebalo da se fokusiraju isključivo na negativnosti. Razmena osećanja o pozitivnim stvarima, kao i zajedničko razmatranje onoga što je dobro prošlo, može pomoći da se uravnoteže teže situacije.

Supružnici treba da razviju sposobnost da slušaju bez osude i da pruže podršku kada je to potrebno, čak iako ne mogu u potpunosti da razumeju sve aspekte posla partnera. Ponekad nije potrebno nuditi rešenja, već samo biti tu, kao emocionalna potpora. Ovaj oblik slušanja i razumevanja jača međusobnu povezanost i smanjuje emotivni pritisak.

2. Empatija i međusobno ohrabrivanje

Empatija igra ključnu ulogu u odnosima, naročito kada se partneri suočavaju sa stresom. Razumevanje da stres nije usmeren ka partneru lično, već je rezultat spoljnog faktora (poput stresa na poslu), može sprečiti nesuglasice i povećati međusobno poštovanje. Empatija omogućava partnerima da bolje reše nesuglasice i da se usmere ka rešenju, umesto da se stvore dodatni problemi zbog prekomernog stresa.

Pohvala i ohrabrenje mogu napraviti veliku razliku. Čak i kada se suočavaju sa izazovima na poslu, pružanje reči podrške može partneru pomoći da se oseća vrednovanim i voljenim. Ovi mali gestovi ljubavi podstiču emotivnu sigurnost u vezi i pomažu da se lakše suoče sa svakodnevnim stresovima.

3. Zajednički ciljevi koji smanjuju stres

Supružnici mogu raditi na zajedničkim ciljevima koji ne samo da ih povezuju, već im pomažu da se oslobode stresa. Kada partneri rade zajedno na nečemu što je važno za oboje, to stvara osećaj zajedništva i timskog duha. Na primer, planiranje zajedničkog odmora može pružiti izlaz iz rutine i stresa, a istovremeno stvoriti sretne trenutke koji će zbližiti par.

Zajednička aktivnost poput renoviranja doma ili planiranja budućnosti može biti korisna, jer se u tom procesu ne samo smanjuje stres, već se stvara prostor za kreativnost i zajednički rad. Kroz takve projekte, supružnici ne samo da rešavaju konkretne zadatke, već se osnažuju kao tim koji se oslanja jedno na drugo, što doprinosi boljoj emocionalnoj stabilnosti u braku.

4. Zajedničke fizičke aktivnosti

Fizička aktivnost može biti jedan od najefikasnijih načina da se smanji napetost i poveća energija. Supružnici mogu da zajedno vežbaju, šetaju ili idu na trčanje. Ovo ne samo da pomaže u smanjenju fizičkog stresa, već i u emotivnoj povezanosti. Fizička aktivnost oslobađa endorfine – hormone sreće – koji umanjuju stres i poboljšavaju raspoloženje. Ove zajedničke aktivnosti podstiču timsku saradnju i stvaraju emocionalnu ravnotežu.

5. Razumevanje potreba za privatnim vremenom

Iako je međusobna podrška ključna, takođe je važno da supružnici poštuju i potrebu za privatnim vremenom. Svaka osoba ima različite načine kako se opušta i resetuje nakon napornog radnog dana. Neki ljudi možda žele da se opuste uz knjigu, dok drugi preferiraju tišinu ili druženje sa prijateljima. Supružnici bi trebalo da priznaju i podrže ove potrebe, jer će to doprineti njihovoj emocionalnoj dobrobiti i smanjiti mogućnost da stres „prelije“ u odnos.

6. Prilagođavanje granica između posla i privatnog života

U današnjem svetu koji je prepun tehnologije, postavljanje jasnih granica između posla i privatnog života je ključno. Supružnici treba da dogovore vreme kada se potpuno isključuju od posla i posvećuju se samo sebi i svojoj porodici. Na primer, odlazak na zajedničku večeru bez telefona ili računara pomaže da se stvore trenuci samo za partnera i porodicu.

Psihološki uticaj karijere na porodični život

Porodica i karijera ne moraju biti u konfliktu, ali je važno osigurati da stres iz jednog segmenta života ne narušava drugi. Razumevanje sopstvenih emocija, postavljanje granica i negovanje podržavajućih odnosa mogu nam pomoći da ostvarimo harmoniju u oba sveta – i profesionalnom i privatnom.

Autor: Radomir Grčić

Hipnoterapeut i “Rapid Transformational Therapist” (RTT), Dragana Špica, daje odgovor kroz priče svojih klijenata.

Radi se o koracima potkrepljenih naukom o funkcionisanju ljudskog mozga. Vaš mozak je kao spejs šatl. Kada znate kako pravilno da upravljate njime, odvešće vas brzinski na naizgled daleku željenu destinaciju.

Razumećeš kako da pilotiraš svojim mozgom – tako da kreiraš poslovni uspeh o kome sanjaš.

Napisala: Dragana Spica

Poslovni uspeh bez anksioznosti

“Ali vi ne razumete, ja sam svakoga dana na poslu u agoniji!”, skoro kroz jecaj priznao je moj klijent Pavle na samom početku naše seanse RTT hipnoterapije (ime klijenta je promenjeno za potrebe ovog teksta radi zadržavanja anonimnosti).

“Imam napade anksioznosti”, nastavio je, “svakoga dana se plašim da ću napraviti veliku grešku na poslu i da ću dobiti otakaz.” Njegove oči bile su razgoračene odajući mešavinu očaja i molbe za pomoć.

“Imam troje dece, kredit za kuću u centru Londona, moja žena ne radi…ako izgubim posao uništiću im živote”, govorio je u panici moj klijent.

Gledano objektivno neko bi rekao da je život ovog bankara u Londonu bio savršen. Uspešna karijera, luksuzna putovanja, troje dece u prestižnim privatnim školama. Ali je on u svojoj glavi svakoga dana proživljavao pakao od anksioznosti.

“Mnogo mojih prijatelja vas je preporučilo… treba mi pomoć. Da li je moguće da ova anksioznost nestane?”, pitao je, zadržavajući dah, dok se celo njegovo telo napelo čekajući odgovor.

“Apsolutno je moguće”, odgovorila sam brižnim tonom.

Uvela sam ga u stanje hipnoze, koje je u stvari samo stanje opuštenosti. Klijent je budan i apsolutno svestan svega o čemu razgovaramo. Poenta je da se umiri kritički um, odnosno logika koja filtrira sve odgovore. I da se pristupi odgovorima iz podsvesti, odnosno iz čistih osećanja. Izazov sa kojim se Pavle suočavao je osećaj anksioznosti; znaci to je osećanje. Onda i rešenje za to stanje moramo tražiti u osećanjima.

Kako lakše do poslovnog uspeha?

Naša podsvest je kao baza podataka koja snima sve što nam se dešava od momenta dolaska na ovaj svet, do danas. Svi ti snimci životnih dogadjaja su sortirani po osećanjima u zasebne fioke u našoj podsvesti. I sve što se nataložilo u tim fiokama utiče na to kako se osećamo danas.

Dok je Pavle bio u tom opuštenom stanju, dala sam mu instukcije da se vrati na tačan uzrok anksioznosti. Njegov mozak se fokusirao na scenu iz detinjstva kada je imao 8 godina. Krenuo je u novu školu u stranoj zemlji u koju se preselio sa svojim roditeljima. Preskočio je jedan razred, na insistiranje svoje majke.

Tako se našao u razredu sa decom koja su bila ne samo starija i fizički krupnija od njega već su imali i dodatnu godina školskog znanja. Tada je Pavle počeo sebe da vidi kao inferiornog, manje sposobnog, manje pametnog i nedovoljno dobrog u odnosu na svet oko sebe – odnosno drugare iz razreda.

Nakon 30 godina, Pavle je sebe i dalje video isto tako, kao inferiornog u odnosu na druge. Taj osećaj iz detinjstva se urezao u njegovu podsvest i uticao je na njegova osecanja i ponašanje svakoga dana. Taj osećaj se pojačavao uz spoljašnje okidače kao što je donošenje važnih odluka na poslu koji je stresan.

Nakon što smo u hipnozi promenili kako Pavle vidi sebe – sada kao dovoljno sposobnog, pametnog i snalazljivog, njegova anksioznost na poslu je nestala. Počeo je da donosi bolje poslovne odluke, i napreduje u karijeri.

Dakle, sliku koju imate o sebi u svojoj glavi, vaš mozak uzima kao naredbu.

Na primer, ako sebe vidite kao nedovoljno sposobnu osobu, time dajete naredbu svom mozgu, koja glasi – “Slušaj mozgu, ja zelim da budem nesposobna osoba. Učini da to budem ja, to je moj cilj”. I mozak automatski kreće da izvršava vašu naredbu. Krećete da se osećate i ponašate kao nesposobna osoba. Rezultat toga moze biti nesigurnost pred šefom i kolegama, strah da oglasite svoje ideje i mišljenje ili izbegavanje razgovora sa šefom oko povišice plate koju želite.

Kako lakše do poslovnog uspeha?

Ovo možemo jos slikovitije objasniti. Zamislite da vaš mozak može od vas da napravi šta god poželite, kao da vas pravi od plastelina. Kako vaš mozak zna kako da vas oblikuje? Po tome kako vidite sebe u svojoj glavi. To je model po kome vaš mozak oblikuje kako se osećate, ponašanje i izbore koje pravite.

Dobra vest je da možete u svakom mementu promeniti kako vidite sebe u svojoj glavi. Kako to promeniti?

Evo jedne vežbe koja vam može koristiti. Uzmite papir i olovku. Obećajte da ćete biti iskreni prema sebi i odgovorite na sledeća pitanja:

1)      Kako vidite sebe u poslovnom okruženju? Zapišite to. Na primer, “ja sebe vidim kao…..” i dopunite rečenicu sa koliko god opisa želite.

2)      Zapišite svoj poslovni cilj i u nastavku zabeležite kako vidite sebe u odnosu na taj cilj? Zapišite i to. Na primer, “želim povišicu (poslovni cilj), i vidim sebe kao osobu koja ne zaslužuje tu povišicu”. Napišite po jednu rečenicu za svaki poslovni cilj koji želite postići.

3)      Sledeći korak je da sve odgovore koji su negativni, preoblikujete u pozitivne. Na primer, “Nemam samopouzdanja na poslu”, preoblikujte u “Ja verujem u sebe, ja to mogu. Čak i ako nesto ne znam, naučiću”.

4)      Tu novu, pozitivniju sliku o sebi, ponavljajte sebi svakoga dana.

Vaš je zadatak da krenete sebe da vidite u svojoj glavi svakoga dana u sve boljem svetlu. Samo vi imate moc da u svojoj glavi promenite sliku o sebi. To ne moze niko umesto vas.

Zato danas, i svakoga dana, pitajte sebe, “kako zelim da me moj mozak oblikuje, kao onu figuricu od plasteline?”. I recite mozgu šta zelite od sebe napraviti. I vaš mozak će verno izvršiti svaku vašu naredbu. Krenite sebe da vidite u boljem svetlu, i samo promatrajte sve pozitivne poslovne promene koje ulaze u vaš život.

Strah da budete vidjeni koči vaš uspeh

Možete imati genijalna znanja, veštine ili proizvode. Ali ako to ne pokazujete svom šefu, klijentima, investitorima ili ljudima kojima možete pomoći, vaš uspeh će biti ograničen.

Moj klijent Maja (ime klijenta je promenjeno za potrebe ovog teksta radi zadržavanja anonimnosti) je radila u globalnoj firmi za marketing konsalting sa sedištem u Londonu. Njen posao je podrazumevao izmedju ostalog i sastanke sa, nekada i do 50 ljudi, gde je predstavljala svoja rešenja za projekte.

Maja je pred svaki taj sastanak crvenela u licu kao crvena jabuka, gubila glas, telo joj se treslo. RTT hipnoterapijom je želala da ukoni taj strah od javnog govora.

U hipnozi se njen mozak vratio na secanja kada je imala 3, 5 i 10 godina u kojima je želela da izrazi svoje mišljenje na neku temu ili odgovori na pitanje. U svakoj toj situaciji bi je roditelji zaustavili i govorili umesto nje, uz obrazloženje da oni znaju bolje i žele da joj pomognu.

Tada je Maja počela da veruje da to što ona ima da kaže nije dovoljno dobro, nije dovoljno pametno.

Kako lakše do poslovnog uspeha?

Nakon 20 godina, na svakom poslovnom sastanku se osećala kao ta devojčica od 3 godine. Slušala je te iste glasove u svojoj glavi koji su joj govorili da će se obrukati, rećiće nesto pogrešno pred svim tim ljudima.

Nakon što smo hipnoterapijom promenili to uverenje iz detinjstva, Maja me je obavestila da mnogo opustenije vodi sastanke, bez crvenila u licu i grčenja tela. Čak je na globalnom sastanku od 50 ljudi dobila pohvalu od strane 3 svoja sefa za svoje izlaganje i vodjenje sastanka. Ubrzo zatim je dobila i unapredjenje.

Dakle, kako biste postigli veći uspeh u karijeri, morate sebi dozvoliti da budete vidjeni, i to u najboljem svetlu.

Evo tehnike koja vam u tome može pomoći:

1)      Pred sastanak, prezentaciju, ili poziv sa potencijalnim klijentom ili saradnikom, “uhvatite” glasove koji vam se motaju po glavi. Postanite svesni onoga što sebi u tim trenucima govorite. Zapišite to ili jasno izolujte te misli.

2)      Sada shvatite da te loše misli čine da osećate nervozu i stres pred sastanak.  Što će uticati na vaše izlaganje na tom sastanku.

3)      Odlučite da te negativne, pogrdne glasove zamenite lepšim glasovima. Recite sebi, “ja ću sada ove glasove promeniti”.

4)      Zamislite da u glavi imate čitav klub svojih obožavalaca koji za vas navija iz petnih žila i u vama vidi veliki potencijal. Zamislite ih kako nose majice za vašom slikom, mašu zastavicama, skaču i igraju u vašoj glavi uz uzvike podrške. Šta bi vam oni rekli da vas podrže pred taj sastanak?

5)      To što bi vam oni rekli, ponavljajte sebi, u mislima ili naglas.

6)      Primetite kako vam se telo odmah opušta. Osećate se lagodnije i sigurnije u sebe.

Ne bi li bilo lepo stalno čuti podršku u svojoj glavi?:)

Ponavljanje ove vežbe je ključ. Sve što ponavljamo, naš mozak usvaja kao naviku. Ponavljanjem ove vežbe, će tvoj klub obožavalaca u tvojoj glavi po navici stalno biti tu da te bodri.

Kako podići motivaciju i produktivnost?

Bojan (ime klijenta je promenjeno za potrebe ovog teksta radi zadržavanja anonimnosti), klijent iz Londona, nije imao motivacije praktično ni za šta. Svakog jutra je odlagao alarm za budjenje do poslednjeg minuta, i bezvoljno ustajao iz kreveta i išao na posao. Na poslu je odlagao obaveze i bežao od dodatne odgovornosti. Kod mene je došao na RTT hipnoterapiju u nadi da može da postane motivisan, pun elana i na poslu postigne uspeh koji priželjkuje.

Kada smo u hipnozi otišli do uzroka ovog nedostatka motivacije, njegov mozak se vratio na period oko 15te godine. Tada je išao u školu za naprednu decu i polagao teške ispite tokom 3 godine. Kada bi sa roditeljima podelio kako su ispiti teški, roditelji bi mu ponavljali da je i život težak. Da mora biti spreman za to. Slušajuci to svakodnevno od svojih roditelja, Bojan je počeo da veruje da je život težak. 20 godina kasnije i dalje je u podsvesti imao isto to uverenje i isti osećaj težine života.

Roditelji su naravno mislili da mu svojim rečima pomažu. Oni nisu znali da je zadatak našeg mozga da nas odalji od svega što nam nanosi bol. Ako mi kažemo našem mozgu da je nešto teško, to je izvor bola. I naš mozak ce učiniti sve da nas odvoji od izvora bola.

Tako je Bojan svakog jutra ustajao sa tim osećajem da je život težak, bolan. I njegov mozak je očajno pokušavao da ga odalji od tog bola tako što je odlagao ustajanje i odlazak na posao.

U hipnozi smo promenili kako se Bojan oseća. Krenuo je da veruje da je sve savladivo, i da je on dovoljno sposoban da se nosi za bilo kojim zadacima. Bila sam jako srećna njegovom promenom. Prijavio mi je da ne samo da je motivisan na poslu, već sada on sam šefu predlaze nove projekte i rizike koji mogu doneti profit.

Dakle, kada kažete (naglas ili u svojim mislima) da je nešto teško ili bolno, vas mozak ce odmah nastojati da vas od toga odvoji. Na primer tako što ce izazvati manjak motivacije, dijareju, distrakcije, ili izmisliti izgovore. Time sebe usporavate u ostvarenju poslovnog uspeha.

Umesto toga, izaberite da kažete ili mislite da iako nešto izgleda novo, nepoznato ili izazovno, naćićete načina da to realizujete. Korak po korak, vi to možete. Recite svom mozgu da vas kretanje putem tog poslovnog cilja čini srećnim.

Tada vaš mozak dobija naredbu, da vas vodi ka tom cilju. Zato što je zadatak vašeg mozga da vas približi svemu što vam pričinjava zadovoljstvo. A kako vaš mozak zna šta vam pričinjava zadovoljstvo? Po onome što govorite, naglas ili u svojoj glavi.

Vaš mozak je kao najmoćnija raketa. Kada raketi date jasnu destinaciju (onim što govorite naglas ili u mislima) ona vas svakoga dana vodi ka toj destinaciji. Ako vam se ne svidja gde ste sada ili destinacija ka kojoj idete, ne krivite oblake, vetar, sunce i druge uslove oko sebe, vec promenite destinaciju!

A ovaj tekst vam daje odlične početne korake za to.

Posle desetogodišnje karijere u investicionom bankarstvu u Londonu, Dragana Špica postaje Rapid Transformational Therapist i Hipnoterapeut u školi Marise Peer u Londonu. Ovom moćnom terapijskom metodom, koja objedinjuje hipnoterapiju, NLP, CBT i neuronauku, Dragana je i sama uspela da prevazidje izazove u karijeri i ljubavnim odnosima. Danas ona pomaže ljudima širom sveta, medju kojima su bankari, biznismeni, olimpijski sportisti, manekeni i glumci, da prevazidju emotivne probleme (npr. anksioznost, depresiju, strahove, zavisnosti, lose navike), životne izazove (npr. postizanje ciljeva, ljubavni odnosi, razvod, napredak u karijeri, prekomerna kilaza) ili da brže unaprede svoje veštine (npr. javni govor, igranje golfa, tenisa, donosenje odluka).

 Draganu možete kontaktirati putem websajta www.draganaspica.com ili email-a contact@draganaspica.com.

Njen koristan sadržaj pratite na Instagramu @draganaspicatherapy i YouTubu-u @toyouruplifting.