Badnji dan kakav pamtim… Jutros sam se probudila vesela i nasmejana. I tako je od kada pamtim na Badnji dan. Ko me zna, zna da su mi Badnji Dan i Božić dva omiljena praznika. Sve mi tada miriše na ljubav, na sreću, na mir, na radost, na oproštaj… Na maminu kafu i bakinu vruću pogaču. Na smejanje uz porodičan ručak i večeru i muziku koja dolazi sa tv-a.
Badnji dan kakav pamtim…
Pomislim „Bože koliko sam bila srećna, a jedva sam čekala da odrastem“. I odmah mi krenu suze. Ali ne od tuge, već od neke neopisive radosti koju osećam kada se setim tog perioda mog detinjstva.
Kada se setim kako tata unosi badnjak, a mi ga sa mamom dočekujemo na vratima nestrpljivi da što pre započnemo naše običaje. Oduvek volim sve naše običaje. Nekako su mi svečani, a posebno ovi za Badnji dan i za Božić.
Badnji dan kakav pamtim…
Postavljen veliki sto, prepun hrane koju svakako nećemo moći da pojedemo. Mama još uvek nešto završava na šporetu. Bata i ja postavljamo sto. Tata pali sveću… Mir, porodica, ljubav… Sve što nam je potrebno je tu. Ne treba mi ništa više.
Tako je i danas. Hvala Bogu, sada smo svi u proširenom sastavu, i daće Bog da nas bude još više. Ja imam jednu čupavu glavicu, koja sada ima već 10 godina. Pa pomislim, Bože hvala ti na najvećoj želji koju si mi ispunio. Ta čupava glavica sada meni pomaže da postavimo sto i da sve bude na svom mestu.
Sve je isto, a opet tako drugačije. Pitam se da li će se i ona sećati svojih praznika sa nama, onda kada se uda, baš kao ja sada? Pitam se da li i ona jedva čeka da odraste? A ja bih volela da je zauvek samo moja devojčica.
Badnji dan kakav pamtim…
Znam, sve je to život. I samo neka su nam najmiliji živi i zdravi i da što više praznika provedemo zajedno u zdavlju, sreći i veselju.
Srećan i blagosloven Badnji dan, Badnje veče i Božić!
Foto by: Vanja Pršić
Autor: Lidija Gajić
