,,Lepota je porok forme, i to božanstven.” Sesar Moro

Nobelovac je na jednostavan, a istovremeno uzbudljiv način ispričao priču o troje ljudi, koje povezuje strast i požuda. Ukoliko želite da pročitate zanimljivu ljubavnu priču o ženi koja spaja oca i sina, na pravom ste mestu.

Don Rigoberto je čovek u zrelim godinama koji se ženi Lukrecijom, kako bi njegov sin Alfonso imao i majku. Pre udaje drugarice su je savetovale, da se ne udaje i da će joj Alfonso doneti mnogo briga. Nije mogla ni da sanja kakve će joj tačno brige doneti.

Mario Vargas Ljosa je dobitnik nobelove nagrade za književnost, jedna od njegovih najpoznatijih romana je Avanture nevaljale devojčice , prepoznatljiv je po svom jednostavnom stilu i umetanju najpoznatijih mitova i legendi u svoja dela.

Knjiga nam na jedinstven način dozvoljava da provirimo kroz ključaonicu spavaće sobe don Rigoberta i Lukrecije, da vidimo kako se njihova strast rasplamsava iz noći u noć.

Lukrecija je lepa žena, svesna svog dobrog izgleda, koja voli svog muža. Ona na samom početku se poigrava sa njegovim sinom, misleći da je sve to dečija igra.

Roman ima četrnaest poglavlja, koja su ispresecana sa dve radnje, jedna je igra strasti između majke i oca, a druga između sina i pomajke.

Prvo poglavlje je posvećeno Lukrecijinom četrdesetom rođendanu. Ono je ključno poglavlje jer u njemu dolazi do izliva nežnosti između Alfonsita i Lukrecije. Alfonsito je napisao pisamce u kome joj čestita rođendan, i kao poklon obećava da će biti najbolji u školi. Lukrecija posle čitanja pisamceta silazi da mu poželi laku noć, ne razmišljajući da ide kod njega samo u crnoj spavaćici. Posle niza zagrljaja i poljubaca, smešta ga u krevet i odlazi svom mužu. Ona ni jednog trenutka nije imala nameru da zavede Alfonsita, otišla je kod njega golišava jer u tom trenutku joj nije palo na pamet da bi trebala da obuče i ogrtač. Zanimljivo je što ona posle izlaska iz sobe, oseća drugačije, kako i sama kaže poročno i bezobrazno.

Pisac u svom romanu pominje i Kandaula, Dijanu, Amora, i sve mitove vezane za njih upliće u mrežu o pohotnoj ljubavi između pomajke, sina i oca.

Šta će se desiti kada otac sazna za njihovu vezu? Ko će mu otkriti ovu tajnu?

Roman koji će te pročitati u jednom dahu, vrlo kratak i jednostavno napisan baš u stilu nobelovca.

Autor: Dragana Milutinović

Prvo što me je privuklo kod ove knjige jeste prelepa naslovnica, a odmah zatim i sinopsis koji sam pročitala. Uvek me je zanimalo koje priče se kriju iza poznatih umetničkih dela i kako su njihovi autori dobijali inspiraciju. Imam osećaj kao da sam čitajući ovu knjigu stajala pored  jednog od najvećih umetnika ikada dok je prevlačio četkicom po slikarskom platnu i stvarao sliku koja je inspirisala nastanak ove knjige.

Moje znanje o impresionistima i njihovoj umetnosti temelji se na sećanjima iz školskih klupa. Pamtim neka značajna imena i poznate radove, ali lagala bih kada bih rekla da je ime Berte Morizo jedno od onih kojih se sećam. Kada sam krenula da čitam knjigu morala sam da istražim ovu slikarku i njen život kako bih imala bolju perspektivu celokupne priče. Svega nekoliko članaka bilo mi je dovoljno da shvatim kako je Berta bila velika umetnica i kako je bila cenjena među svojim kolegama, ali i kako društvo nije moglo da prepozna sve njene kvalitete i uspehe, pre svega zbog toga što je bila žena. Posebno me je pogodilo to što zvanični podaci svedoče o tome kako je na njenoj umrlici pisalo da je “bez zanimanja” samo zato što je odabrala da se posveti umetnosti i odbaci neka pravila koja su svi slepo pratili.

Devojka sa ljubičicama je priča o Berti Morizo i Eduardu Maneu u kojoj autorka kombinuje stvarne događaje i podatke sa svojim maštanjima i postavlja nas da iz prvih redova pratimo jednu (ne)savršenu ljubavnu priču. Mane je u Berti pronašao inspiraciju za nekoliko svojih dela, a ona je u njemu pronašla podršku za bavljenje slikarstvom onda kada joj je ta podrška bila neophodna. Ovo je ono što istorija zna i o čemu svedoče različiti podaci.

Nadahnuta Bertinim portretom koji je naslikao Mane, Elizabet Robards je odlučila da njihovu priču oboji bojama ljubavi, prijateljstva, razočarenja i nadahnuća. Ona nas vodi u Pariz u vreme kada se rađa impresionizam i nastaju neka od najvećih umetničkih dela, ali i u vreme kada Francuskom bukti rat i niko nije bezbedan. Berta i Eduard od poznanika postaju prijatelji, a zatim i ljubavnici. Oni znaju da njihova ljubav nema budućnost, Mane je oženjen, a Bertina porodica očekuje da se ona skrasi i živi pristojan život. U nekim trenucima sam podržavala njihovu ljubav, ponekad sam bila ljuta na Manea i sve što on sebi dozvoljava, a dešavalo se i da me Berta razočara svojim ponašanjem i odlukama koje donosi.

Knjigu sam čitala duže nego što sam očekivala, ali ne zato što mi je bila dosadna, nego zato što je autorka uspela da me zainteresuje opisima raznih umetnika i umetničkih dela, tako da sam svako malo pretraživala po internetu nekog slikara ili neku poznatu sliku kako bih još više mogla da se uživim u priču. Mislim da je ova knjiga dobro štivo za one koji vole umetnost, ali i za one koji o umetnosti znaju malo, jer će ih verovatno čitanje zainteresovati da saznaju više.

Autor: Milica Barać