Prvo što me je privuklo kod ove knjige jeste prelepa naslovnica, a odmah zatim i sinopsis koji sam pročitala. Uvek me je zanimalo koje priče se kriju iza poznatih umetničkih dela i kako su njihovi autori dobijali inspiraciju. Imam osećaj kao da sam čitajući ovu knjigu stajala pored jednog od najvećih umetnika ikada dok je prevlačio četkicom po slikarskom platnu i stvarao sliku koja je inspirisala nastanak ove knjige.
Moje znanje o impresionistima i njihovoj umetnosti temelji se na sećanjima iz školskih klupa. Pamtim neka značajna imena i poznate radove, ali lagala bih kada bih rekla da je ime Berte Morizo jedno od onih kojih se sećam. Kada sam krenula da čitam knjigu morala sam da istražim ovu slikarku i njen život kako bih imala bolju perspektivu celokupne priče. Svega nekoliko članaka bilo mi je dovoljno da shvatim kako je Berta bila velika umetnica i kako je bila cenjena među svojim kolegama, ali i kako društvo nije moglo da prepozna sve njene kvalitete i uspehe, pre svega zbog toga što je bila žena. Posebno me je pogodilo to što zvanični podaci svedoče o tome kako je na njenoj umrlici pisalo da je “bez zanimanja” samo zato što je odabrala da se posveti umetnosti i odbaci neka pravila koja su svi slepo pratili.
Devojka sa ljubičicama je priča o Berti Morizo i Eduardu Maneu u kojoj autorka kombinuje stvarne događaje i podatke sa svojim maštanjima i postavlja nas da iz prvih redova pratimo jednu (ne)savršenu ljubavnu priču. Mane je u Berti pronašao inspiraciju za nekoliko svojih dela, a ona je u njemu pronašla podršku za bavljenje slikarstvom onda kada joj je ta podrška bila neophodna. Ovo je ono što istorija zna i o čemu svedoče različiti podaci.
Nadahnuta Bertinim portretom koji je naslikao Mane, Elizabet Robards je odlučila da njihovu priču oboji bojama ljubavi, prijateljstva, razočarenja i nadahnuća. Ona nas vodi u Pariz u vreme kada se rađa impresionizam i nastaju neka od najvećih umetničkih dela, ali i u vreme kada Francuskom bukti rat i niko nije bezbedan. Berta i Eduard od poznanika postaju prijatelji, a zatim i ljubavnici. Oni znaju da njihova ljubav nema budućnost, Mane je oženjen, a Bertina porodica očekuje da se ona skrasi i živi pristojan život. U nekim trenucima sam podržavala njihovu ljubav, ponekad sam bila ljuta na Manea i sve što on sebi dozvoljava, a dešavalo se i da me Berta razočara svojim ponašanjem i odlukama koje donosi.
Knjigu sam čitala duže nego što sam očekivala, ali ne zato što mi je bila dosadna, nego zato što je autorka uspela da me zainteresuje opisima raznih umetnika i umetničkih dela, tako da sam svako malo pretraživala po internetu nekog slikara ili neku poznatu sliku kako bih još više mogla da se uživim u priču. Mislim da je ova knjiga dobro štivo za one koji vole umetnost, ali i za one koji o umetnosti znaju malo, jer će ih verovatno čitanje zainteresovati da saznaju više.
Autor: Milica Barać
