U ovom ludom i brzom svetu, svetu interneta prosto je nemoguće ne podleći nekim „pravilima“. Recimo, pre par dana sela sam sa prijateljicama na kafu i dok tako pričamo (ogovaramo) ja uzimam telefon, slikam nas i tagujem na svim društvenim mrežama. One počinju da kao negoduju, pa kao zašto to radim, došle smo da se ispričamo, što ne ostavim taj telefon…???
Kako to mislite da izađete u grad i da ne tagujete lokaciju na kojoj ste? Kako mislite da kupite nešto a da to ne slikate i ne tagujete mesto na kome ste kupile, kao i sam brend? Pa VI kao da ne postojite ako to ne radite. To vam je nepisano pravilo!
Tako ja kupim razne kremice za lice, za ruke, za telo, razne karmine, pudere, parfeme… i obavezno, ali obaveznooooo tagujem brend i mesto gde sam kupila. Još stavim neki lep smajli da onako svima ulepšam dan. Prijatelji mogu da vide šta sam sve to lepo kupila, a dušmani mogu da se jedu od muke. I svima lepo, i meni i njima 🙂
To tagovanje mi takođe pomaže da budem u toku gde se ko nalazi, šta u tom trenutku radi, šta jede, šta pije i što je nabitnije sa kim sve to radi. Eto recimo pre nedelju dana pozovem ja jednu prijateljicu da se prošetamo, ona kao nešto ne može, izmišlja 101 razlog, ja reko OK. Kad ono posle dva sata vidim je stavila sliku na story kako pije vino sa nekim. Ne znam sa kim, samo se ruke vide, a ruka pored njene je bila muška. I tako ja nju tu nju uhvatim na delu. Ne, nisam joj ništa rekla, to će mi biti kec u rukavu.
Zatim kada hoću nekog da iznerviram stavim neku super fotku i tagujem neko skroz kul mesto, jer znam da će ta osoba da poludi od ljubomore. Nema veze što ja u realom životu perem veš na ruke, jer mi se mašina za pranje veša pokvarila treći put za mesec dana, bitno je da se ta osoba jede.
A tu su i razne korisne stvari koje vidim. Na primer gde mogu da kupim određenu knjigu, gde su one prelepe čizmice na sniženju… Uostalom mojim prijateljicama i meni to služi i da malo komentarišemo pojedine osobe. „Vidi majke ti kakva je u ovoj haljini. Kao trokrilni šifonjer, i što je najgore ona je ubeđena da joj to lepo stoji hahahahahhaahah“. „A pogledaj njega… c c c… pustio stomačinu i bradu, a ovamo za ruku drži klinku od 20 leta ju ju ju…“ I nama je baš zabavno. A onda komentarišemo kako su se tagovali po nekim birtijama, dok smi mi po fensi restoranima. Šta ćete, ne možemo baš svi da imamo stila i ukusa.
A najviše volim kada odem na odmor… jaaaaooooo…. pa kad krenem sa slikanjem i tagovanjem… te jedna plaža, te druga, te treća. Pa jedan restoran, pa nekoliko klubova, pa tržni centri….. vi prijtelji gledajte, a vi dušmani pojedite se od muke i ljubomore. Pa slikam po pet pića (da imam slike u zalihama)… pa kad počnem to sve da izbacujem a lajkovi i komentari na sve strane… ma merak pravi.
I posle me neko pita što odmah sve tagujem. Pa eto prijatelju zašto. Da se vidi da i ja postojim. Ako te nema na društvenim mrežama to je kao da ne postojiš! A i brate lepo mi je 🙂
Doduše to nekada može da vam se obije o glavu, ali o tome ćemo drugi put, jer sada moram što pre da završim ovaj tekst kako bih stigla da se tagujem u nekom super fensi restoranu, dok u stvari uvijam sarme za sutra 😉
Ljubi vas vaša srpska Keri Bredšo
Autor kolumne: Lidija Gajić
