U domaćoj kinematografiji malo je onih koji su imali toliko velikih i uspešnih uloga kao što ih je imala Milena Dravić, a još je manje glumica koje su ostvarile tako uspešnu filmsku, pozorišnu i televizijsku karijeru.
Velika glumica, koja je preminula u noći na nedelju, bila je jedna od najvećih diva bivše države i jedna od onih koje su na svakoga ko ih je upoznao, ostavio topao utisak skromne i elegantne dame, a nikako umišljene zvezde.
Milena Dravić rođena je 5. oktobra 1940. godine u Beogradu, gde je odrasla sa majkom Anom, ocem Milenkom i bratom Radetom. Njena tetka primetila je da ima talenta za recitovanje i da joj se sviđa biti u centru pažnje pa je savetovala roditelje da je upišu na balet. Pohađala je baletsku školu i godinama mislila da će biti profesionalna balerina.
Oduvek je imala puno obaveza. Pohađala je paralelno dve škole – baletsku i gimnaziju i učila treću, životnu školu. Upravo su u baletskoj školi primetili njen talent za glumu. Profesorka Sonja Dojčinović poslala ju je na audiciju za film „Cesta duga godinu dana“ Giuseppea De Santisa, ali ulogu nije dobila jer je bila premlada.
U tom periodu sa prijateljicama je otišla na audiciju za manekenke i pojavila se na naslovnici časopisa „Duga“. Njeni roditelji za to nisu ni znali i nije im bilo drago, ali upravo ta naslovnica bila je presudna za njenu glumačku karijeru. Tamo je primetio reditelj František Čap i dao joj ulogu u filmu „Vrata ostaju otvorena“. Imala je samo 16 godina.
Do upisivanja Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu snimila je još par filmova. Sa 20 godina snimila je „Prekobrojnu“ Branka Bauera i za tu ulogu dobila Zlatnu arenu i tako postala jedna od najvećih zvezda bivše države.
U svojoj karijeri snimila je više od 90 filmova, a u većini je imala glavne ženske uloge. Među bitnijima su „Kozara“, „Lito vilovito“, „Čovek nije tica“, „Bitka na Neretvi“, „Rondo“, „Sutjeska“, „W.R. Misterije organizma“, „Zora Zamfirova“ i brojni drugi.
Zbog snimanja „Bitke na Neretvi“ izbacili su je sa fakulteta jer je nije bilo više od mesec dana, ali su je kasnije molili da se vrati.
Značajne uloge ostvarila je uz Ljubišu Samardžića, posebno u romantičnim komedijama dok su u stvarnom životu bili bliski prijatelji.
„Zlatnu ružu“ na filmskom festivalu u Veneciji dobila je za film „Jutro“, a nagradu u Kanu dobila je 1980. za „Specijalni tretman„. Družila se sa najvećim zvezdama svog vremena, ali nikad sebe nije smatrala zvezdom.
Prvi brak bio je s rediteljem Mladomirom Purišom Đorđevićem, sa kojim se razvela nakon nekoliko godina, a zatim sa rediteljem Vojislavom Kokanom Rakonjcem, sa kojim je bila sve do njegove prerane smrti 1969. godine.
Na snimanju filma „Horoskop“ upoznala je Dragana Nikolića, tada mladog glumca u usponu, a dve godine kasnije, za vreme snimanja „Kako su se volele dve budale„, venčali su se u – pauzi za ručak. Sa venčanja nemaju nijednu fotografiju, a zajedno su ostali 45 godina, sve do Draganove smrti 2016. godine.
Kada je počeo rat na prostorima bivše Jugoslavije, Milena je bila jedna od retkih koje su ga osudile, a kasnije je bila jedna od prvih javnih osoba koja je kritikovala Slobodana Miloševića.
Kad su početkom devedesetih počele revizionističke akcije na svim stranama, glumica je hrabro rekla kako se ponosi svim svojim ulogama.
Ovacije je dobila i od hrvatske publike, u Puli. Za ovaj grad uvek je govorila kako je za nju posebno mesto jer je upravo tamo, kad je dobila svoju prvu Zlatnu arenu, shvatila da je postala glumica.
Nedugo nakon što je preminuo Dragan Nikolić, Milena je saznala da je takođe bolesna. Dve godine se borila, a u noći na nedelju preminula je u beogradskoj bolnici, u 79. godini života.
Velika glumica biće sahranjena u petak u Aleji velikana na Novom groblju u Beogradu, pored voljenog supruga Dragana Nikolića, a komemoracija će biti u Zvezda teatru.
Autor: Ivana Živanić
