Niste loš roditelj ako ponekad povisite ton na svoje dete. Zašto kažam da je ovaj nepedagoški čin u jednu ruku i dobar? – to nam samo govori da niste ravnodušni  (što bi bio najgori mogući stav koji nikome ne želim) i da Vas je briga za svoje dete. Važi samo onda kada je ovo posledica straha, brige, slabosti, neznanja roditelja i njihove nemoći. (U daljem tekstu biće reči o ovome).

Vi želite najbolje za svoje dete- volite ga. To je sasvim dovoljna konstatacija kako bismo dalje nastavili sa ovim tekstom.

Informacija je moć!
Kada biste samo znali kako 100% da rešite neku situaciju tako da svi budu srećni i zadovoljnu- pobeda bez pobeđenih, vi biste to uradili na potpuno miran i staložen način. Čak i onda kada ste prepuni negativnih spoljnih uticaja, ne biste iskaljavali to nezadovoljstvo nad slabijem, ukoliko znate da će dete zadovoljiti vaša očekivanja uspevši da doprete do njega onako kako smatrate da je ispravno.

Jer na početku in a kraju svih krajeva, najiskreniji deo vas zna da su deca čist oblik sreće i radosti.

Postoji i grupa iskompleksiranih i isfrustriranih roditelja, nezadovoljnh što svojim životom, traumama iz detinjstva ili trenutnom situacijom u kojoj žive. Ovakvi roditelji svoje nezadovoljstvo iskazuju nad slabijom i nemoćnom decom, smatrajući da su im ona po svaku cenu podređena.

Ovakve slučajeve koji se ne zasnivaju na kauzalitetu, gde afektivna reakcija roditelja nije u direktnoj vezi sa dečjim postupkom, treba prvo prepustiti ozbiljnijem posmatranju i samopreispitivanju tih roditelja, a zatim i radu na sebi.

Ali ukoliko ste vi taj nezadovoljan roditelj koji ima želju da radi na sebi sa ciljem da bude najbolja verzija sebe dok korača sa svojim detetom, onda se jako radujem što Vam mogu pomoći. Svako ko je svestan svojih pogrešaka i priznaje ih sebi, već je na pola puta do rešenja!

Sada ću vam taksativno navesti nekoliko tipova i osobina roditelja pomoću kojih ćete lakše prepoznati sličnost sa nekim svojim postupkom i na taj način znaćete odakle da počnete ukoliko je potrebno nešto korigovati da biste bilo što produktivniju roditelj svom detetu.

Dve grupe roditelja i ostali pojmovi:

1. Nesavestan
2. Savestan

Nesavestan- odnosi se na focus. U prvom planu nesavesnog roditelja su njegove životne nedaće i nezadovoljstva. Dete je van skale prioriteta. Takav roditelj ne preduzima ništa kako bi rešio neku situaciju sa detetom i konstantno pravi greške.

Savestan- focus je na osećanjima i potrebama deteta, a ne na poblemima koji ga, svakako, okružuju. Ne znači da roditelj nema teške situacije u životu, ali one ne predstavljaju opravdanje da se posveti detetu i njegovom usmeravanju i vaspitanju.

Jasno je da je grupa nesavesnih roditelja kritičnija u odnosu na savesne roditelje, jer zahteva intenzivniji i posvećeniji rad. Postoji i “mrtva tačka” koja se odnosi na ravnodušnost.

• Frustracija (sva nezadovoljstva koja vas zaokupiraju na poslu, u partnerskim odnosima, stanjem u državi, lošim kolektivom, nepovoljnom finansijskom stabilnošću; svi strahovi; negacije, nedostaci, trenutne nepovoljne situacije i kompleksi. – to su sve izgovori koje nazivamo frustracije)
• Nemoć (strah od neznanja)
• Pasivnost (ponašanje koje za ishod ima ravnodušnost)
• Afektat (strah od opasnosti po dete)
• Ravnodušnost (ne vidi dete, ono ga ne zanima )
• Konstruktivnost (razgovor sa detetom temeljen na njegovim potrebama i osećanjima)

NESAVESTAN roditelj

Focus            izgovor        ishod

1. Nesavestan- isfrustriran- ravnodušan Najteži oblik, ne vidi dete; zanemaruje ga; dete samo raste bez nadzora; ne postoji bliskost u porodici; dete ne dobija pažnju; prezauzet roditelj; ne želi da se bavi vaspitanjem svoje dece; svađa se sa partnerom preko dece- svaljuju odgovornost na ovog drugog; roditelj je odsutan, često je na putu. Ovo su situacije u kojima deca odrastaju. Roditelji nisu svesni kojom brzinom se deca formiraju kao ličnosti. Onda kada stasaju, pa kada donesu neku odluku suprotno od njihovih uverenja tada se ljute, a zapravo nemaju nikakvo pravo na to jer nisu bili prisutni i aktivni dok je dete formiralo svoje vrednosne sisteme. Nisu bili tu u najtežim momentima odrastanja, kada je dete dobilo prvu lošu ocenu, kada je prvi put diskriminisano od drugara ili kada mu je bio potreban savet da zna šta da očekuje. Dete ovakvih roditelja od prvih odluka ne zna za granice, destruktivno je, samoživo, uplašeno i usamljeno. Bez pravih sistema vrednosti teško podnosti konfliktne situacije, ne snalazi se. Ovakvi roditelji su za dete stranci, kao što je ono za njih kada odraste samo.
2. Nesavestan- isfrustriran- zanemaruje  Vidi šta se dešava detetu, ali ne reaguje. Fokus je opet na izgovorima, a ne na detetovim potrebama. Ovo zanemarivanje i proizilazi iz izgovora koji su dominantni. Dete je roditeljima krivo za njihovo nezadovoljstvo, kao što je uvek linijom manjeg otpora lakše uperiti prst u nekog drugog. Sve ovo dete i dalje trpi, zato i jeste nesavestan roditelj i ako vidi. Ne opravdava ga to što vidi ako ne reaguje i pravi propuste, takodje, velikih razmera. Dokle god ne reši da napravi prvi korak ka nekom razrešenju i zbližavanju sa detetom dotle će uvek iznova da se vraća svojim frustracijama, a dete raste nesrećno. Postupci dece su nepromišljeni, takođe zbog roditeljskih propusta u usmeravanju- zanemarivanja.
3. Nesavestan- isfrustriran- voljan, Prvi pravi korak ka plusu, ali nedovoljan jer se ne okreće na pravilan način. Vidi, ali ništa ne preduzima jer je focus i dalje na njegovom problemu, a ne na detetovom životu i poterbama- loše metode. Dokle god je prioritet okruženje i nemila situacija, a ne detetov život- roditelj ne može biti savestan. Ovde roditelj prepoznaje svoje reakcije u ponašanju, ali još uvek ne reaguje. Naviru osećanja deteta kao osvešćena u fokusu roditelja, ali nedovoljno za prvi konstruktivan korak- ne reaguje i zato je nesavestan. Ovde roditelji prave prve greške tako što upoređuju dete sa drugima umesto sa njima samima. Nemaju racionalan stav o detetovoj individui i opet zavise od okoline. Okreće se ka detetu, ali na nekonstruktivan način jer je još uvek isfrustriran to pripisuje njemu, odnosno njegovim osobinama umesto njegovim postupcima. Na primer  Nisi dobar! Neposlušan si! Nevaljao si! Da li je dete uvek neposlušno, nevaljalo i bezobrazno ili samo u ovoj situaciji? Loše dete uvek je bilo i biće- zašto onda očekivati promenu?  Treba reći Loše se ponašaš sada; To što si upravo uradio nije bilo lepo jer si povredio drugara i on je tužan. Nemojte ubijati dečju nadu za promenom.Vrlo je važno i da ga pohvalite i time podstaknete da umnoži svoje prikladno ponašanje.
   (Nastavak u idućoj kolumni)

Autor: Dipl. vaspitač Marijana Gavrilović