Dokumentarac „Fej“ dostupan na Max Striming. HBO Original dokumentarac „Fej“, u produkciji i režiji nagrađivanog filmadžije Luran Buzuro dostupan je na Max striming platformi. Film je svetsku premijeru imao na filmskom festivalu u Kanu 2024. godine.
Oskarom nagrađena glumica i filmska zvezda sa dugogodišnjom karijerom, Fej Danavej, pripoveda o trijumfima i izazovima svoje slavne karijere sa Frankom Kandorom u dokumentarcu „Fej“, prvom dugometražnom dokumentarcu o ovoj holivudskoj legendi.
Dokumentarac „Fej“ dostupan na Max Striming
Kroz iskreno promišljanje, dopunjeno uvidom kolega i prijatelja, Danavej kontekstualizuje svoj život i filmografiju, otkrivajući svoje borbe sa mentalnim zdravljem dok se suočavala sa dvostrukim standardima kojima je bila izložena kao žena u Holivudu.
Dokumentarac „Fej“ dostupan na Max Striming
Odrastajući kao Doroti Fej Danavej, dete oca vojnika koji se borio sa alkoholizmom i koju je uglavnom odgajala samohrana majka, Danavej je pobegla u svet glume, pronalazeći mentore u reditelju Eliji Kazanu i dramatičaru Vilijamu Alfredu, čija joj je predstava „Hogan’s Goat“ pomogla da započne karijeru 1965. godine.
U dokumentarcu „Fej“, glumica tri puta nominovana za Oskara – kojeg je osvojila za film „Mreža“ (Network) iz 1976. godine – istražuje lični put u skladu sa svojom slavnom karijerom. Čini se da mnoge njene filmske uloge odražavaju aspekte Fejine ličnosti i društvene klime u kojoj su nastale.
Dokumentarac „Fej“ dostupan na Max Striming
To se odnosi pre svega na naslove poput „Boni i Klajd“ (Bonnie and Clyde), „Chinatown“ i „Mreža“ (Network), film koji je izazvao pohvale, ali i kritike. Danavejeva je u tom filmu tumačila lik tvrdoglave, nesimpatične televizijske producentkinje, što su ujedno i epiteti koji prate njenu reputaciju umetnice sa kojom je teško raditi.
Iskreno govoreći o svojim borbama sa alkoholizmom i bipolarnim poremećajem, ljubavnim vezama i radostima majčinstva, Danavej se takođe osvrće na svoju ulogu u „Mommie Dearest,” zloglasnom filmu iz 1981. godine koji je bio veoma popularan, ali i umalo uništio njenu karijeru.
Dokumentarac „Fej“ dostupan na Max Striming
Svojom elegancijom na ekranu i osećajem za modu postala je ikona stila, a i danas nastavlja da inspiriše i utiče na modne trendove. Žestoko nezavisna i odlučna u razvijanju vlastitog profesionalnog puta tokom 1990-ih i 2000-tih, ali ponekad sprečena vlastitom reputacijom i unutrašnjim borbama, „Fej“ služi kao podsetnik na jedinstvenu sposobnost Danavejeve da inspiriše generacije filmadžija i glumaca svojim trajnim filmskim šarmom i opsežnom filmografijom.
Dokumentarac „Fej“ dostupan na Max Striming
Dokumentarac sadrži intervjue sa sinom Fej Danavej, Lijamom Danavejom O’Nilom, kao i kolegama i prijateljima, uključujući autora Marka Harisa, novinarku Robin Morgan, profesoriku filma Anet Insdorf, fotografa i reditelja Džerija Šacberga, autora Dejvida Ickofa, glumce Šeron Stoun i Mikija Rurkija kao i filmadžiju Džejmsa Greja.
Dokumentarac „Fej“ dostupan na Max Striming
HBO Documentary Films predstavlja „Fej“, uz Amblin Documentaries Production u saradnji sa Nedland Media. Dokumentarac je režirao i producirao Luran Buzuro, kao i producenti Markus Kit, Džastin Falvej i Deril Frenk, a uredio Džejson Samers. Kompozitor je Tajler Striklend, a direktori fotografije, Travers Džejkobs, Kris Džonson i Tobi Tijerman. HBO izvršne producentkinje su Nensi Abraham, Lisa Heler i Sara Rodrigez.
Obeležen dan rođenja Vojvode Živojina Mišića u Beogradu. Povodom obeležavanja dana rođenja slavnog srpskog vojskovođe u I Svetskom ratu, Vojvode Živojina Mišića, 19. jula, nedavno je u organizaciji Opštinskog odbora Savski Venac Saveza potomaka ratnika Srbije 1912-1920, u dvorištu OŠ „Vojvoda Živojin Mišić“ u Beogradu , priređen program i polaganje venca na bistu, čime je odata počast u znak sećanja na srpskog vojskovođu.
Obeležen dan rođenja Vojvode Živojina Mišića u Beogradu
Obeležen dan rođenja Vojvode Živojina Mišića u Beogradu
Ispred OO Savski venac Saveza potomaka ratnika Srbije 1912-1920, prisutnim članovima Saveza Opštinskih odbora Vračar na čelu sa Slobodankom Begović i predstavnicima opštinkih odbora Zemun, Železnik, Čukarica kao i prisutnim prijateljima Saveza obratila se Božica Velousus, književnica, članica ovog Saveza, koja je rekla da poštujući istoriju, pokazuje ljubav prema otadžbini.Ona je svojim doprinosom podržala ovaj datum i sećanje na srpskog vojskovođu.
Obeležen dan rođenja Vojvode Živojina Mišića u Beogradu
Obeležen dan rođenja Vojvode Živojina Mišića u Beogradu
Uz prigodan program u kazivanju istorijskih činjenica o Vojvodi Živojinu Mišiću od Miše Ćirića, člana Saveza ratnika potomaka Srbije 1912-1920 , zatim kazivanju autorskih stihova pesnika Zorana Mitića, takođe člana Saveza, predstavljen je kulturni program koji su podržali direktorka OŠ „Vojvoda Živojin Mišić“ Tijana Jovanović, Ivan Stratimirović predsednik Saveza, Slobodanka Begović, predsednica Saveza za Beograd, Slađana Stamenović predsednica udruženja prijateljstva Srbije i Francuske i drugi.
Obeležen dan rođenja Vojvode Živojina Mišića u Beogradu
Obeležen dan rođenja Vojvode Živojina Mišića u Beogradu
Rečima „Ko sme,taj može, ko ne zna za strah, taj ide napred!“ članovi Saveza potomaka ratnika Srbije 1912 – 1920 su svoj put nastavili dalje, a venac na bistu Vojvodi Živojinu Mišiću su položili Ivan Stratimirović predsednik Saveza potomaka ratnika Srbije 1912-1920 , Slobodanka Begovića Saveza za Beograd i Božica Velousis ispred Saveza za Opštinski odbor Savski Venac.
Kolač za letnje dane – Tiramisu. Pravi kolač za vrele letnje dane. Kremast, lepo izgleda.
Sastojci:
4 žumanceta;
100g šećera u prahu;
500g mascarpone sira;
250g slatke pavlake;
2 veća pakovanja piškota (48 komada);
2.5 dcl skuvane jake crne kafe
malo ruma
Kolač za letnje dane – Tiramisu
Kolač za letnje dane – Tiramisu
Priprema
Žumance umutiti sa šećerom u prahu i staviti da se kuva na pari 15-20 min dok se ne zgusne. Kada se dobro ohladi dodati mascarpone sir i malo umutiti. Posebno umutiti slatku pavlaku i dodati u prethodnu smesu, i sve umutiti mikserom.
Kolač za letnje dane – Tiramisu
Kolač za letnje dane – Tiramisu
Piškote umakati u crnu kafu u koju se doda malo ruma, i slagati na tacnu (pola piškota ide dva reda, 12 komada), na te stavimo umućenu smesu, pa opet natopljene piškote (dva reda, po 12 komada), pa ostatak smese. Sve to posuti kakao prahom radi dekoracije.
„Jasno naglasite da žrtva nikada nije kriva za nasilje“ – Osnazzene. Osnazzene su organizacija koju vode mlade i hrabre devojke, koje ne prezaju da se uhvate u koštac sa možda i najvećim problemom današnjice, a to je nasilje. Kako su došle na ideju i odakle im hrabrost da raskrinkaju velike sajber grupe osvetničke pornografije i koji su im dalji planovi, ispričale su u razgovoru za naš portal.
„Jasno naglasite da žrtva nikada nije kriva za nasilje“ – Osnazzene
„Jasno naglasite da žrtva nikada nije kriva za nasilje“ – Osnazzene
Šta je to što vas je opredelilo da se borite za sve ljude koji su izloženi bilo kom obliku nasilja?
Prije svega, djevojke i žene su postepeno počele da nam se javljaju i da dijele svoja traumatična iskustva. Kako je vrijeme odmicalo, sve veći broj djevojaka se javljao, stoga smo smatrale da je nužno da sprovodemo istraživanje kojim ćemo podići svijest među društvom o važnosti ovog problema sa kojim se žene svakodnevno suočavaju, a sa druge strane one su te koje su osuđivane i omalovažavane od strane okoline, a počinilac je taj koji je stavljen u drugi plan.
Da li vam se javljaju žrtve nasilja i na koji način im pomažete?
Žrtve nasilja nam se obraćaju u velikom broju. Žene koje su pretrpele određeni oblik nasilja često su prepuštene same sebi, ne postoji adekvatan pravni okvir koji bi ih podstakao da prijave nasilje, stoga smo mi tu da im pružimo moralnu podršku, da ih razumijemo i da ih ohrabrimo da prijave nasilje.
„Jasno naglasite da žrtva nikada nije kriva za nasilje“ – Osnazzene
Nažalost, živimo u takvom vremenu i društvu da jedino pritiskom javnosti i medija možemo da očekujemo određenu pozitivnu promjenu. Takođe, nakon razgovora, žene upućujemo na dalje relevantne intitucije koje bi mogle riješiti njihov slučaj. Ono što je za nas najveći uspjeh do sada jeste što žene imaju povjerenja u nas, osjećaju se slobodno da nam se otvore i ispričaju svoje iskustvo.
„Jasno naglasite da žrtva nikada nije kriva za nasilje“ – Osnazzene
Nedavno ste uspele da se neprimetno uključite u jednu grupu koja deli zastrašujuće pornografske snimke i fotografije. Šta ste tada mogle da vidite u toj grupi?
Prevashodo, mi smo se priključile telegram grupama kako bismo istražile u kolikoj mjeri se djeli osvetnička pornografija, međutim na ono što smo naišle, nismo uopšte očekivale. Pored osvetničke pornografije, u velikoj mjeri se dijeli i dječja pornografija kao i incest. Ono čemu se nismo nadale da ćemo pronaći u okviru grupa jeste incest, gdje muški članovi porodice, krijući, slikaju svoje majke/sestre/ujne i šalju u grupe na ocjenjivanje i razmjenu.
„Jasno naglasite da žrtva nikada nije kriva za nasilje“ – Osnazzene
Nailazile smo na ovakav tip sadržaja u velikoj mjeri, pri čemu poruke uglavnom glase – “Hoće neko da mu ocjenim mamu”, – “Incest?”, “Ocjenjujem majke, sestre, ujne…” i tome slične poruke. Pored gorenavedenog, postoje i slučajevi gde se djevojke ucjenjuju za određenu svotu novca, od strane admina ili vlasnika tih grupa, ili će u suprotnom javno objaviti njihove ekplicitne fotografije koje su poslate nekome u povjerenju.
Da li je možda bio prisutan strah da vas ne zadesi ista ili slična sudbina devojaka koje su na tim snimcima i fotografijama?
Mi smo prije svega bile fokusirane da pružimo podršku i određenu vrstu pomoći ženama koje su prošle kroz ovo traumitačno iskustvo, stoga nismo obraćale mnogo pažnje na to da i mi možemo biti potencijalna žrtva. Veoma je bitno napomenuti da svaka od nas može biti žrtva kao i da bilo ko može biti počinilac, pogotovo u današnje vrijeme, gdje imamo ekspanziju interneta i različitih deepfake aplikacija koji se zloupotrebljavaju u te svrhe.
„Jasno naglasite da žrtva nikada nije kriva za nasilje“ – Osnazzene
Prošlo je više od 30 dana od kako ste ceo slučaj iznele u javnost. Da li je nešto preduzeti po tom pitanju?
Nakon objavljivanja istraživanja, Nacionalni centar za bezbednost dece na internetu pri Ministarstvu informisanja i telekomunikacija nas je kontaktirao da prosledimo sve dokaze (linkove grupa i screenshotove u kojima se potražuju ili dele fotografije maloletnih lica) kako bi formirali predmet i poslali ga Odeljenju za visokotehnološki kriminal. To smo učinile, a dan kasnije nas je inspektor iz VTK-a obavestio da je materijal stigao i da će ga dalje proslediti tužilaštvu. Međutim, prošlo je mesec dana bez ikakvih novih informacija.
Pored dečije pornografije, samostalno smo poslale i screenshotove gde se deli osvetnička pornografija, incest, ucenjivanje za novac, pedofilija i druge aktivnosti, sa IP adresama i ličnim podacima počinilaca, ali nismo dobile povratnu informaciju. Takođe smo bile kontaktirane i od strane ministarke Tatjane Macure kako bismo se sastale sa njom i probale da nađemo zajedničko rešenje.
„Jasno naglasite da žrtva nikada nije kriva za nasilje“ – Osnazzene
Što se tiče samog sastanka sa ministarkom Tatjanom Macurom, objavile smo saopštenje za javnost na našem Instagram profilu, gde smo objasnile razloge za neuspostavljanje saradnje i dalje ne bismo komentarisale, uprkos njenim izjavama u emisijama.
Na koji način ste sve spremne da se borite protiv digitalnog nasilja?
Borimo se svim raspoloživim sredstvima. Podnosimo prijave nadležnim institucijama i sarađujemo sa drugim organizacijama kako bismo pronašli zajednička rešenja. Aktivno prikupljamo materijale i dokaze unutar Telegram grupa protiv počinilaca. Planiramo uspostaviti besplatnu pravnu podršku za žrtve digitalnog nasilja (konkretno osvetničke pornografije), a trenutno radimo direktno sa žrtvama, pružajući im podršku i usmeravajući ih ka relevantnim institucijama. U okviru narednog projekta, planiramo održavanje radionica o bezbednosti na internetu kako bismo podigli svest o ovom problemu.
Na kojim projektima sada radite?
Trenutno radimo na realizaciji projekta pod nazivom „Započnimo eru digitalne bezbednosti“. U predstojećem periodu održaćemo edukativne radionice u Inđiji, Vršcu i Subotici u cilju podizanja svesti kod mladih o dezinformacijama na internetu kao i vrstama manipulacija koje postoje.
Takođe, cilj nam je da mladima predstavimo načine i mogućnosti na koje mogu da se zaštite na internetu, kao i kome bi trebalo da se obrate ukoliko dođe do određene zloupotrebe ili nešto slično. Ono što ćemo posebno istaći prilikom radionica jeste deepfake tehnologija koja je u konstatnom porastu u proteklih nekoliko godina, a za koju nisu potrebne neke digitalne veštine i sposobnosti, kako bi se zloupotrebila.
„Jasno naglasite da žrtva nikada nije kriva za nasilje“ – Osnazzene
Šta je to na čemu biste volele da radite u budućnosti?
U budućnosti planiramo održati više radionica na temu digitalnog nasilja, u saradnji sa stručnim organizacijama. Pored toga, nameravamo uspostaviti besplatnu pravnu podršku i pomoć žrtvama, kako bi se pravda koliko-toliko zadovoljila. Kroz razne projekte želimo podići svest o digitalnom nasilju, izvršiti pritisak na institucije za izmenu Krivičnog zakonika, kao i edukovati javnost svih uzrasta o ovom problemu.
Naš cilj je da kroz ove aktivnosti doprinesemo značajnom poboljšanju pravne zaštite i podrške za žrtve, kao i da osiguramo da odgovorni za ovakva dela budu adekvatno sankcionisani. Takođe, želimo da edukujemo ljude o prepoznavanju i prevenciji digitalnog nasilja, kako bi se smanjila učestalost ovih krivičnih dela i povećala sigurnost na internetu.
Prema vašim istraživanja koji je procenat digitalnog nasilja i kakve sve posledice ostavlja?
Na osnovu podataka organizacije Partneri Srbija iz 2022. godine, svaki treći učenik je tokom proteklih godinu dana, doživeo neko uznemiravajuće iskustvo na internetu, dok je trećina učenika u isto vreme trpela ili vršila nasilje. Prema našim procenama, taj broj je u konstantnom porastu, a žrtve su najčešće žene i devojčice.
Ovaj oblik nasilja prema ženama i devojčicama može biti jednako štetan kao i fizičko nasilje, dovodeći do stresa, traume, anksioznosti, poremećaja sna, depresije i fizičkog bola. Posledice digitalnog nasilja mogu takođe uključivati strah za ličnu bezbednost, naročito u slučajevima organizovanog uznemiravanja, izolaciju, negativne posledice u društvenom i poslovnom životu, pa čak i ozbiljne posledice kao što je samoubistvo.
Na koji način žrtva može da se bori protiv nasilja i nasilnika, a i mi kao društvo kako možemo u tome da im pomognemo?
Ako misliš da si žrtva nasilja, prvo potraži pomoć od osobe kojoj veruješ (roditelja, člana porodice ili druge odrasle osobe). U školi se možeš obratiti psihologu, pedagogu ili nastavniku. Ako ne želiš da se obratiš poznatoj osobi, pozovi besplatan broj 19833 (Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu).
Ako se nasilje dešava na društvenoj mreži, blokiraj nasilnika i prijavi nasilje toj mreži. Sakupi dokaze – poruke i slike. Ako si u neposrednoj opasnosti, kontaktiraj policiju ili drugu hitnu službu u Srbiji, ili se javi nekoj od feminističkih organizacija koje mogu da pomognu u daljim koracima (uključujući i nas).
Jasno naglasite da žrtva nikada nije kriva za nasilje. Pružite podršku aktivnim slušanjem i usmerite žrtvu ka pouzdanim izvorima pomoći. Ne sugerišite isključivanje sa interneta jer to ne rešava problem i može dodatno izolovati žrtvu. Vodite računa o bezbednoj upotrebi interneta, uključujući redovnu promenu lozinki, izbegavanje postavljanja ličnih podataka i proveru podešavanja privatnosti. Iskoristite opciju blokiranja nasilnika.
Prikupite dokaze o nasilju, poput screenshotova i poruka. Najvažnije je biti podrška – osoba koja prolazi kroz digitalno nasilje trpi nasilje koje ostavlja duboke psihološke posledice i ima osećaj da je sama na svetu. Bitno je da zna da ima podršku u vama. Mi kao društvo često pasivno učestvujemo u digitalnom nasilju tako što ne reagujemo – ovo je javni apel svima da REAGUJU. Ukoliko vidiš da se vrši digitalno nasilje kad nekom osobom, pomozi, makar u prijavljivanju naloga, jer ti mali koraci dovode do rešenja nasilja, jer žrtva često nema snage da se usprostavi nasilniku.
Koža ili štof – kako izabrati materijal za fotelje. Kupovina novog nameštaja može biti ozbiljna investicija. Od novih komada nameštaja očekujemo da nas služe bar nekoliko godina, ako ne i decenija.
Baš zbog toga nam je veoma važno da prilikom kupovine napravimo pravi izbor – s finansijske, estetske i funkcionalne strane. Kada je izbor materijala u pitanju, prijatelji i porodica mogu podeliti svoje savete i iskustva. Međutim, istina je da u obzir uvek morate uzeti lične želje, potrebe, mogućnosti i sklonosti. Jednostavno, životni stilovi se razlikuju.
Kada su fotelje u pitanju, izbor uglavnom pada između štofa i kože. Pri tome bi trebalo imati na umu da postoji nekoliko vrsta kože od koje se izrađuje nameštaj, a i sastav štofa može varirati. Sve ove stavke su veoma važne prilikom donošenja odluke.
Kakva koža se koristi za izradu nameštaja?
Kada se kaže kožni nameštaj, većinu asocira na eleganciju, luksuz i dugotrajnost. Međutim, važno je znati da postoji više vrsta kože koja se koristi za izradu nameštaja i da svaka neće reagovati isto na svakodnevno habanje. Razlike su primetne u izgledu, izdržljivosti i kvalitetu.
Anilin koža je veoma mekana i preporučuje se onima koji preferiraju prirodan izgled kože. Zadržava se prirodna tekstura, što nameštaju daje dozu autentičnosti. Ovaj tip kože se najmanje obrađuje, a u procesu obrade se zadržavaju prirodne šare. Međutim, vodite računa da je anilin koža izrazito delikatna, što znači da nije posebno otporna na habanje, niti imuna na fleke. Za porodice s malom decom ili kućnim ljubimcima, ovaj tip kože verovatno nije najbolji izbor.
Poluanilinska koža se tretira slojem pigmenta, što joj daje dodatnu otpornost na habanje i fleke. Nije toliko mekana na dodir kao anilin koža, ali mnogo bolje reaguje na habanje i flekanje, dok delom zadržava prirodnu teksturu i mekoću. Odličan je izbor za nameštaj koji se svakodnevno koristi, ali i dalje deluje elegantno.
Koža ili štof – kako izabrati materijal za fotelje
Pigmentisana koža je visoko obrađena koža, koja se veoma često koristi prilikom izrade nameštaja. Dodatak pigmenta i različitih slojeva garantuje dodatnu otpornost. Materijal je optorniji na habanje, a olakšano je i čišćenje.
Mekoća i tekstura koje odlikuju anilin i poluanilinsku kožu izostaju, ali je izbor pigmentisane kože garancija da će nameštaj trajati duže, uz vrhunsku otpornost. Čak ni deca i kućnih ljubimci ne predstavljaju opasnost. Uz adekvatno održavanje, nameštaj izrađen od pigmentisane kože zadržava glamurozan izgled godinama ili čak decenijama.
Koža ili štof – kako izabrati materijal za fotelje
Kakav štof se koristi u izradi nameštaja?
Nameštaj presvučen štofom može značajno varirati kada su u pitanju izgled, kvalitet i funkcionalnost. Naravno, značajna varijabla je materijal od koga je napravljen mebl štof upotrebljen za izradu fotelje. Najčešće se koriste pamuk, lan i vuna kada su prirodni materijali u pitanju, kao i poliester, mikrofiber i veštačka koža.
Pamuk je odličan izbor za nameštaj koji se svakodnevno koristi. Veoma je prozračan pa nameštaj može da “diše”. Održavanje ovakvog nameštaja je takođe veoma jednostavno, a izbor boja i dezena je neograničen.
Koža ili štof – kako izabrati materijal za fotelje
Vunu je moguće tretirati na različite načine, što omogućava čitav dijapazon različitih tekstura. Ponekad je teško poverovati da su dva potpuno različita komada nameštaja prekrivena istom vrstom vune. Vuna takođe nudi prozračnost, toplotu i otpornost na fleke, a mora se istaći i dugotrajnost nameštaja presvučenog ovim materijalom.
Koža ili štof – kako izabrati materijal za fotelje
Ukoliko ste ljubitelj rustičnog izgleda, lan je pravi izbor! Ovaj prirodni materijal je prozračan, ali veoma izdržljiv. Daje vam priliku da izrazite svoj lični ukus, uz visoku praktičnost i udobnost.
Poliester je sintetički materijal koji se koristi samostalno ili u kombinaciji s drugim materijalima, kako bi se prilagodili izdržljivost i tekstura. Otporan je na habanje, a održavanje je prilično lako.
Ako ste u potrazi za hipoalergenim materijalom, predlog je da birate mikrofiber! U pitanju je sintetički materijal koji, pored hipoalergenih svojstava, odlikuju otpornost i izdržljivost.
Veštačka koža je pravi izbor za sve one kojima se dopada izgled nameštaja sačinjenog od prirodne kože, ali ne žele toliko da investiraju u osetljiviji nameštaj. Veštačka koža je značajno otpornija od prirodne. Cena je pristupačna, pa se nećete toliko nervirati ako ipak dođe do oštećenja.
Koža ili štof – kako izabrati materijal za fotelje
Da li da biram štof ili kožu?
Kožne fotelje su idealan izbor za sve one kojima su prioritet luksuzan izgled, izdržljivost i dugovečnost i osećaj prirodnog materijala. Nameštaj od prirodne kože će svaki prostor učiniti elegantnijim i lako će se uklopiti u gotovo sve stilove. Koža nikad ne izlazi iz mode. Teksturu prirodne kože u određenoj meri može kopirati veštačka, međutim razlika se uvek može primetiti. Ako želite fotelje od kože, imajte na umu da ćete morati da izdvojite veći budžet.
Štofane fotelje se ističu po udobnosti, prilagodljivosti i raznovrsnosti dizajna. Raznovrsne šare, boje i teksture omogućavaju da brzo i lako pronađete komad koji će se savršeno uklopiti u vaš životni prostor.
Koža ili štof – kako izabrati materijal za fotelje
Za razliku od kože, štof se intenzivno ne zagreva i ne hladi pod dejstvom spoljašnje temperature, što ovakve fotelje čini posebno prijatnim i udobnim. S druge strane, za razliku od kože koja se lako može prebrisati, nameštaj od štofa je skloniji flekama. Možda će prilikom izbora prevagnuti cena. Štofane fotelje su uglavnom daleko pristupačnije od kožnih.
Koža ili štof – kako izabrati materijal za fotelje
Napominjemo da bi prilikom izbora fotelje pažnju trebalo obratiti i na funkcionalnost i životni stil. Istim smernicama se ne bi trebalo voditi ako birate nameštaj za dnevnu sobu, gostinsku ili kancelariju. Takođe, samci, parovi i porodice s više dece i kućnim ljubimcima, uglavnom nemaju iste prioritete kada je izbor nameštaja u pitanju.
Ako uskoro planirate da nabavite nove fotelje, najbolje bi bilo da se prvo posavetujete sa stručnim osobljem u salonima nameštaja. Na ovaj način možete izneti svoje želje, potrebe i mogućnosti, a osoblje će se potruditi da pronađe rešenje koje će se savršeno uklopiti.
Šta sve možete posetiti u Istanbulu. Turska je transkontinentalna zemlja koja se najvećim delom nalazi na Anadolijskom poluostrvu u zapadnoj Aziji i malim delom na Balkanskom poluostrvu u jugoistočnoj Evropi. Istočna Trakija deo Turske u Evropi, razdvojena je od Anadolije Mramornim morem, Bosforom i Dardanelima (jednim imenom zovu se turskim moreuzima).
Šta sve možete posetiti u Istanbulu
Istanbul je smešten na Bosforskom moreuzu (koji razdvaja Evropu i Aziju) između Mramornog i Crnog mora. Istanbul je jedan od najnaseljenih gradova na svetu, sedmi najveći grad u Evropi. Smatra se mostom između Istoka i Zapada.
Šta sve možete posetiti u Istanbulu
Nezaobilazno „Krstarenje Bosforom“– nezaboravna vožnja Bosforom na kojoj se sa broda mogu videti sve građevine, i palate i druga istorijska zdanja: Dolmabahče, Čiran dvorac, dva viseća mosta nad Bosforom kao i Rumeli i Andolu hisar kule. Tako možete upoznati jedan od najlepših gradova na sveta, grad i koji zovu i „BAJKU NA BOSFORU KOJA JOŠ UVEK TRAJE“, neverovatan spoj Istoka i Zapada.
„Istanbul kroz vekove“ (Sultanaahmet Aja Sofija) – obilazak znamenitosti starog dela grada: Hipodrom (egipatski obelisk, zmijski stub), šetnja pored Aja Sofije do trga Sultanahmet gde se nalazi SULTAN AHMEDOVA DŽAMIJA – najpoznatiji verski objekat islamskog sveta, jedina džamija u Turskoj koja ima šest minareta. Otkrijte zašto nosi nadimak „plava“! Aja sofija – nekadašnja hrišćanska crkva, a posle i džamija u današnje doba pretvorena u muzej, a odskoro ponovo džamija svojom pojavom ostavlja bez daha i krije mnoge tajne hrišćanskog i islamskog sveta.
Šta sve možete posetiti u Istanbulu
„Dolmabahče palata“ – dolmabahče dvorac se nalazi na samoj obali Bosfora u kojem je živelo šest poslednjih sultana. Ataturk, turski vojni zapovednik, narodni vođa i utemeljitelj turske republike te njen prvi predsednik poslednji je živeo u dolmabahče palati. „Prinčevska ostrva“ (najbolje skrivena tajna Istanbula) – ostrva se nalaze na severoistoku Mramornog mora, 20-tak kilometara od Istanbula. Ostrva su dobila ime „Prinčevska“ jer su još vizantijski carevi na njih slali u egzil neposlušne prinčeve, pretendente na presto, žene i princeze, patrijarhe i ostale političke protivnike.
Šta sve možete posetiti u Istanbulu
Ono što je za ova ostrva specifično je da su motorna vozila zabranjena, a mogu ih koristiti samo policija, hitna pomoć, i vatrogasci. Tako se najveći deo prevoza na ostrvima odvija biciklama i fijakerima. To je najveće od devet ostrva, Bujakade. Kada ste u poseti Istanbulu nemojte zaboraviti da u restoranu konobaru ostavite bakšiš! Ako ne ostavite, mogu da se uvrede. Takođe, ne propustite da se cenkate u radnjama na Kapali čaršiji.
Šta sve možete posetiti u Istanbulu
Šta sve možete posetiti u Istanbulu
Trg taksim moglo bi se reći da je Taksim sedište grada. „Kapali čaršija“ jedna od najvećih svetskih bazara. U Azijskom delu Istanbula vidikovac Čamlidža odakle se pruža jedna od najlepših panorama Bosfora, i evropski deo grada, tako i na azijski deo Istanbula. Turcima bude drago kada se turisti obrate na turskom. Npr. Mehraba (meraba) – zdravo, buyru (bujru) – izvolte.
