1.Francuska mus torta – torta za dan zaljubljenih. Da li ste odlučili koju ćete tortu praviti za dan zaljubljenih? Ako niste, evo našeg predloga. Francuska mus torta, nadasve dekorativna penasta i mekana sa želeom od kajsija i neodoljivom aromomom spekulos keksa. Preukusna torta koja se sprema brzo, lako i jednostavno od samo nekoliko sastojaka i to bez pečenja.
Recept za beli mus:
250 gr mascarpone sira, 35 gr šećera u prahu, 210 ml slatke pavlake, 1 kašika kisele pavlake (36gr) , 260 gr pekmeza od kajsija, 6 gr želatina u prahu + 8 kašičica hladne vode, 9 spekulos keksa u komadu, 100 gr mlevenog spekulos keksa.
Trebaće i vam modla u obliku srca od silikona 19x18x 5,5 cm. I još jedna modla u obliku srca od metala 17x 11,5x 4 cm u kojoj ćete izliti žele od pekmeza od kajsija i jedan pek papir koji ćete staviti ispod modle. Velur sprej u boji, plavoj i roze, za dekoraciju torte.
1.Francuska mus torta – torta za dan zaljubljenih
Priprema:
Najpre pripremite žele od pekmeza od kajsija. Svu količinu pekmeza stavite u šerpicu. Želatin stavite u šoljicu, sipajte vode, promešajte i ostavite da nabubri. Šerpicu sa pekmezom stavite na tihoj vatri da se zagreva da bude mlak, uz povremeno mešanje. Nakon toga sklonite sa vatre. U posudi sa želatinom stavite 1 kašiku toplog pekmeza i sve sjediniti mešajući i sve vratite u šerpicu sa pakmezom. Sjedinite mešajući i odmah izlijte svu količinu u modli od metala u obliku srca i stavite u zamrzivač da se žele stegne.
1.Francuska mus torta – torta za dan zaljubljenih
Sat vremena je najbolje . Za to vreme pripremite beli mus deo i deo sa mlevenim spekulos keksom. Stavite maskarpone sir u dublju posudi, dodajte šećera u prahu i umutite ga penasto mikserom. U drugoj posudi sipajte slatku pavlaku i umutite je mikserom. Umućenu pavlaku dodajte u umućeni mascarpone sir i sve sjedinite mešajući silikonskim špatulom. Od ukupne količine odvojite 160 gr, stavite u drugoj posudi i dodajte mleveni spekulos keks, sjedinite mešajući.
Montiranje torte:
Beli deo stavite u poslastičarskoj vrećici sa metalnim wilton nastavkom. Istiskajte mus svuda po dnu i malo sa strane. Poravnajte špatulom, zatim modlu stavite u zamrzivač da se smesa stegne. Nakon toga stavite žele od kajsija i na kraju stavite deo sa spekulos keksom. Poravnajte špatulom, poređajte spekulos keks u komadu i stavite u zamrzivač da se stegne. Nakon sat vremena izvadite tortu iz zamrzivača i stavite je u frižider. Sutradan izvadite tortu iz modle i dekorišite velur sprejom u boji ili po vašoj želji.
1.Francuska mus torta – torta za dan zaljubljenih
Savet više:
Za pripremu torte koristili smo pekmez od kajsija, vi možete koristiti pekmez po vašoj želji ili pak pire od bilo kog drugog voća. Slatku pavlaku nemojte umutiti previše čvrsto, niti da bude retka, nego srednje tvrdoće. Pre nego tortu dekorišete velur sprejom stavite je u zamrzivaču da se dobro ohladi, najbolje sat vremena, pa tek onda našpricajte sprej, jer ako torta nije hladna sprej se neće zadržati na torti nego će se slivati. Kada izlivate žele od pekmeza od kajsija ne zaboravite da modlu stavite na dasku, a ispod modle stavite pek papir. Umesto velur spreja možete tortu ukrasiti ogledalo glazurom ili pak umućenim šlagom ili umućenom slatkom pavlakom.
U dobro veruj, a lošeg budi svestan. Ovih dana pročitala sam Anđeologiju, u najmanju ruku, neobičnu knjigu. Ona govori o borbi dobra i zla, ali na jedan nesvakidašnji način.
U moru pouka, naleteh na rečenicu: „Jedno je želeti mir, a nešto sasvim drugo pretvarati se da je rat završen.“
U dobro veruj, a lošeg budi svestan
Polazeći od sebe, ponekad verujemo da je dobro jedino što postoji na ovom svetu. Negiramo onu lošu stranu, ali ona je svakako tu, kako u nama samima, tako i u svetu oko nas.
U dobro veruj, a lošeg budi svestan
Kao što je mrak odsustvo svetla, tako i dobro bez lošeg ne postoji. Kako bismo inače znali da je nešto dobro, ako ne vidimo i drugu stranu? Jednostavno, dobro bez lošeg ne bi ni znalo da je dobro.
U dobro veruj, a lošeg budi svestan
Prava je mudrost znati razlikovati ova dva pojma. Sa dobrim je lako, ali šta ćemo sa svim onim prikrivenim zlom?
Pa ništa, dovoljno je da budemo svesni njegovog prisustva, a samim tim i oprezni, kako ne bismo srljali. Jer, naivno verovati da postoji samo dobra strana svega, ravno je gluposti.
U dobro veruj, a lošeg budi svestan
Kada smo otvoreni prema životu i svemu što nam novi dan donosi, tada se lakše nosimo sa okolnostima, ma kakve da su.
Život i nije ništa drugo do jedan savršeno smućkan koktel. Dovoljno sladak, da uživamo u njemu, ali i dovoljno omamljujući, da nas povremeno izbaci iz koloseka. Ali, nikad nije do koktela, samo je do toga kako ga podnosimo.
Čudesne tajne Meksika: astečko nasleđe i predivna priroda.
Meksiko – zavičaj Fride Kalo, mesto impozantnih hramova Maja i Asteka i neobična zemlja sombrera, marijačija i autentične kulture.
Malo je zemalja na ovoj našoj šarenolikoj planeti koje predstavljaju tako intenzivan i impresivan spoj predivnih pejzaža i bogatog istorijskog nasleđa kao što je to slučaj sa Meksikom. Okupana suncem i okružena prelepim azurnim vodama, ova je destinacija kao stvorena za odmor i uživanje. Međutim, upravo zbog raskošne kulture koja svedoči o uticajima drevnih civilizacija, u Meksiko treba da dođu i svi oni putnici istraživačkog duha, koji žele da otkriju misterije piramida i astečkih i majanskih ruina. Pročitajte o čudesnim tajnama i lepotama meksičkih predela.
Čičen Ica – tragovima drevnih civilizacija
Ako u vama tinja radoznalost i želja za istraživanjem drevnih civilizacija, u Meksiku ćete bez svake sumnje pronaći brojne arheološke lokalitete vredne posete. U prvom redu tu je, verovatno za turiste najatraktivnija znamenitost – Čičen Ica, grad drevne civilizacije Maja koji je podignut oko 600. godine. Pod zaštitom UNESCO-a, a od 2007. godine i jedno od novih sedam svetskih čuda, ova je lokacija jedna od najposećenijih u Meksiku. Putnici iz celog sveta dolaze da vide monolitnu i impresivnu piramidu El Kastiljo. Najveća gužva je, nimalo slučajno, tokom jesenje i prolećne ravnodnevice, jer se jedino u ova dva dana u godini može videti kako senka boga zmije Kukulkana sa perjanicama spušta niz stepenište.
Pored piramide pažnju posebno privlači Hram ratnika, koji su Maje podigle po ugledu na toltečki hram u Tuli. U ovom impozantnom zdanju zadivljujuće su kamene rezbarije i opservatorija El Karakol. Druge znamenitosti u Čičen Ici su Sveti Cenote, gde su ljudska tela žrtvovana bogovima, hram Jaguara, kitnjasto izvajano svetilište sa ratnicima koji opsedaju selo i Tzompantli, odnosno Zid lobanja, dramatična platforma isklesana lobanjama, ljudskim žrtvama, orlovima koji jedu ljudska srca i skeletima ratnika.
Čudesne tajne Meksika: astečko nasleđe i predivna priroda
Gradić Puebla – pogled na Popokatepetl
Gradić Puebla, čuven po nadimku „Anđeosko naselje“, smešten je u dolini Cuetlaxcoapan, što na astečkom znači „mesto gde zmije menjaju kožu“. Impresioniraće vas svojom arhitekturom i živopisnim pejzažom, pogotovo kada shvatite da se odavde pruža sjajan pogled na čuveni vulkan Popokatepetl. Okružena vulkanima i planinama, Puebla zauzima posebno mesto na mapi turista koji dolaze u Meksiko.
Njena atraktivnost, ipak, ne počiva isključivo u prirodnim lepotama, već i u zdanjima koja je podigao čovek. Naime, ovde se možete diviti izuzetnim građevinama raznih stilova, od raskošne renesanse do meksičkog baroka. Stari deo grada i istorijsko jezgro pod zaštitom je UNESCO-a, upravo zbog toga što predstavlja autentičan primer španskog kolonijalnog naselja. Mnogim turistima Puebla ostaje u sećanju zbog zgrada ukrašenih šarenim pločicama. U svakom slučaju, arhitektura predstavlja simpatičan spoj evropskog nasleđa i američke umetnosti.
Teotihuakan – posetite Hram Meseca i Hram Sunca
Nesumnjivo najpoznatija od astečkih ruševina je Teotihuakan. Smešteno odmah izvan Meksiko Sitija, prestonice države Meksiko, ovo arheološko nalazište poznato je po dvema piramidama – Hramu Meseca i Hramu Sunca. Da biste došli do ovih hramova, najpre morate proći kroz tzv. Aveniju mrtvih. Prema mišljenju arheologa, ali i turističkih vodiča, ovaj lokalitet je istinsko ogledalo astečke civilizacije i obavezno u itineraru svih koji dolaze u Meksiko.
Još jedna neverovatno poznata ruševina je Templo Major ili Veliki hram, koja se nalazi u samom srcu istorijskog centra Meksiko Sitija. Smatra se da je kamenje ove ruine korišćeno za izgradnju impozantne katedrale na velikom trgu Zokalo. Nekada jedan od glavnih hramova u drevnom gradu Tenočtitlanu, Veliki hram je danas jedna od najvećih turističkih atrakcija Meksiko Sitija i posvećena je i Tlalocu (Bogu kiše) i Huitzilopochtliju (Bogu rata). Prvi hram su podigli Asteci sredinom 14. veka upravo na mestu gde je, prema predanju, bog rata dao narodu Meksika znak da su stigli u obećanu zemlju – orao na kaktusu sa zmijom u ustima. Inače, hram je tokom vekova rušen i podizan još šest puta.
Čudesne tajne Meksika: astečko nasleđe i predivna priroda
Kankun – živopisnost Jukatana
Kada se sagleda istorijsko nasleđe, tragovi drevnih civilizacija i predivni prirodni predeli, postaje jasno: Meksiko je zemlja kao stvorena za putovanje koje se pamti celog života. Živopisnost i lepota ove neobične zemlje dolazi do izražaja na poluostrvu Jukatan, posebno u turističkim mestima Kankun i Plaja del Karmen.
Kankun je prestonica Jukatana i jedno je od najposećenijih meksičkih letovališta. Ovde dolaze svi koji žele avanturu, uživanje na plaži i uzbudljivo isprobavanje sportova na vodi. Nakon izležavanja kraj tirkiznih voda moguće je napraviti izlet do predivnih mesta kao što su Isla Contoy Isla Mujeres, ali i već pomenutog arheološkog lokaliteta Čičen Ica.
Čudesne tajne Meksika: astečko nasleđe i predivna priroda
Takođe, za zavisnike od adrenalina i istraživače uvek željne novih uzbuđenja, između Kankuna i Ostrva žena (Isla Mujeres) nalazi se podvodni muzej umetnosti MUSA. Muzej pod vodom sadrži preko 500 impresivnih skulptura u prirodnoj veličini, vajara Džejsona de Kairesa Tejlora i jedna je od najvećih atrakcija ne samo u Meksiku, već i u čitavom svetu. Ako niste raspoloženi da ronite kroz muzej, možete ga obići i brodom sa staklenim dnom.
Mnoge turiste posebno oduševljava Kankun zbog svog tipično američkog izgleda. Jedna šetnja gradom je dovoljna da shvatite zašto nosi nezvaničan naziv „mali Majami“.
Playa del Karmen i Tulum
Za razliku od očiglednog američkog uticaja na arhitekturu i život prestonice Jukatana, u obližnjem odmaralištu Playa del Karmen pronaći ćete energiju i duh majanske i evropske kulture. Kao pravo mondensko mesto u impersivnom i specifičnom stilu evropskih (pogotovo španskih) primorskih gradova, Playa del Karmen je idealna destinacija za opuštanje. Uživajte kraj Karipskog mora, uz koktele i fantastičan pogled.
Iskoristite blizinu još jednog dragocenog lokaliteta i posetite ruševine drevnog grada Tuluma, jedinog grada koji su Maje podigle na litici. Zanimljivo je da je ovaj grad izgrađen u čast boga Sunca, a važio je za mesto stanovanja elite, odnosno uglednih građana i plemića, poput astronoma ili velikog sveštenika. Svoj vrhunac dostigao je između 13. i 15. veka. Jedno od najbolje očuvanih zdanja u Tulumu je Hram fresaka. Korišćen je upravo kao opservatorija za praćenje kretanja sunca. Fasada hrama je ukrašena božanstvima koja su bila sveta za narod Maja.
Na kraju, putovanje u Meksiko se čini kao uživanje u pravom spletu bogatih predanja i podjednako raskošnih predela prirode. Bilo da poznajete drevne civilizacije Maja i Asteka ili da vas samo intrigiraju rituali i arhitektura ovih naroda, u Meksiku ćete ostati zadivljeni čudesnim tragovima njihovih kultura. Okruženi predivnim vodama Kariba i specifičnim rastinjem i palmama, sasvim je izvesno da ćete ovo iskustvo dugo pamtiti.
Srebrno tkanje – fantastična zimska bajka. Kad se sudbine povežu, kad se sukobe vatra i led, kad bajke postanu stvarnost, dobijamo „Srebrno tkanje”, pravu snežnu priču za sve ljubitelje novih fantastičnih svetova. Ljudi su oduvek znali da ne smeju da uzimaju ništa iz carstva Staričanina i da Staričanima moraju da daju sve što zatraže. Svi znaju za kraljevstvo okovano ledom, ali retko ko o njemu govori.
Mirjem će se sasvim slučajno naći između dva kraljevstva, kada do kralja Staričanina dopre vest da ona ume da pretvara srebro u zlato. Mlada devojka će morati da se izbori za sebe i svoje najdraže. Na tom putu, njena sudbina prepliće se sa sudbinama vojvotkinje Irine i seoske devojke Vande koja radi za Mirjeminu porodicu. Tri sasvim različite devojke postaće ključne figure u borbi između vatre i leda.
Srebrno tkanje – fantastična zimska bajka
Mirjem ima „moć” da pretvara srebro u zlato, a Naomi Novak ima moć da neke zaboravljene priče odene u novo ruho i vrati im njihov sjaj. Odmah nakon čitanja prvih nekoliko pasusa, pomislila sam kako je „Srebrno tkanje” prava zimska bajka i kako sam je uzela u pravom trenutku. Čitala sam je dok je napolju vejao sneg, tako da je doživljaj svih dešavanja bio još potpuniji.
Srebrno tkanje – fantastična zimska bajka
Autorka piše divno, opisi su toliko idilični, da veoma lako možete da pomislite da ste i sami deo priče i da će vam na vrata uskoro pokucati neko od likova. Uklapajući perspektive šest različitih junaka, Naomi Novak nam dopušta da zavirimo u svaki kutak priče. Jako mi se dopalo što su tri devojke o kojima priča govori u potpunosti različite i što se svaka od njih bori za različite stvari, ali se ipak nadopunjuju kako radnja odmiče. Baš zbog toga ova knjiga u sebi krije neke sjajne poruke o porodici, prijateljstvu i ljubavi kojih se uvek vredi podsetiti.
Srebrno tkanje – fantastična zimska bajka
Kada sam bila mala slušala sam o Ramplstiltskinu i devojci koja slamu pretvara u zlato. Sećam se koliko mi je uvek bilo drago kada kraljica sazna njegovo ime i uspe da se izbori za svoju porodicu. Isti osećaj imala sam kada sam čitala ovaj naslov i gledala junakinje kako samostalno uspevaju da se izbore za sebe i svoje najdraže.
Volela bih da „Srebrno tkanje” ima i nastavak, jer sam sigurna da ima još dosta toga što bi se moglo ispričati o junacima ove knjige. Bajkama se uvek vredi vratiti, jer kroz jednostavne priče umeju da nam vrate veru u srećne završetke i skrenu nam pažnju na ovo što je najvažnije.
Još jedna srpska serija na HBO MAX-u. Nova serija „Šetnja sa lavom“ od danas je dostupna na HBO Max striming platformi, a u ponudi je dostupno svih 10 epizoda. Serija je prepuna živopisnih likova koji nas vode od zatvorske krimi komedije do ljubavne drame.
Još jedna srpska serija na HBO MAX-u
Una je najpopularnija TV voditeljka u zemlji, autorka emisije u kojoj intervjuiše najpoznatije slavne ličnosti. Bata je odličan, ali potcenjeni režiser koji jedva sastavlja kraj s krajem. Na zahtev prijatelja, Una intervjuiše čudnog mladića u njegovom neuglednom stanu. Napeti razgovor dobija neočekivani obrt. Inspektor Trišić je zaintrigiran slučajem.
U glavnim ulogama se pojavljuju Anđelka Prpić, Andrija Kuzmanović, Andrej Šepetkovski, Anica Dobra, Bane Vidaković, Branka Pujić, Tihomir Stanić, Andrija Milošević, Miljana Gavrilović, Slobodan Ćustić, Marko Gvero, Jovan Jovanović, Stefan Bundalo i drugi.
Scenario za seriju od 10 epizoda napisao je Andrej Šepetkovski, dok režiju potpisuje Filip Čolović.
Svetosavska povelja u rukama srpske muzičke umetnice. U znak sećanja na prvog srpskog arhiepiskopa i prosvetitelja Svetog Savu, na sceni svečane akademije kod Opštine Požarevac, izdominirala su deca i mladi ljudi kao savremeni nosioci znanja i obrazovanja i pravi čuvari kulturne baštine.
Srpska vokalna solistkinja Radio-televizije Srbije i dugogodišnja čuvarka kulturne baštine, Marija Stojićević koja neumorno promoviše kulturu i običaje Braničevskog okruga, svečano je otvorila Svetosavsku akademiju u Centru za kulturu Bradarac, koji pripada Opštini Požarevac i još jednom podstakla publiku da budu zahvalni prosvetitelju Svetom Savi na svemu što je učinio za srpski narod, a svojim raskošnim glasom, priredila „beg“ iz stvarnosti, otpevavši najlepše pesme stare Srbije koje datiraju još od srednjeg veka.
Svetosavska povelja u rukama srpske muzičke umetnice
Ova umetnica koja svakodnevno prikuplja najlepše izvorne pesme za novi album koji će posvetiti rodnom gradu i okrugu, odlukom Mesne zajednice Bradarac nagrađena je zahvalnom poveljom za dugogodišnju saradnju i očuvanje srpske tradicije i kulture u prepunoj dvorani Centra za kulturu.
Marija se zahvalila prisutnim predstavnicima kulturnih i zvaničnih institucija, prosvetnim radnicima, učenicima i građanima koji praznuju ovaj veliki praznik, a onda je još jednom oduševila publiku pesmama kao što su: „Marijo slavna“, „Zaspo Janko“, „Govori gospode“ i drugim… Usledio je gromoglasni aplauz.
Svetosavska povelja u rukama srpske muzičke umetnice
„Pevati svom narodu, svojim prijateljima, komšijama i onima koji ovu opštinu održavaju svim snagama, predstavlja veliku satisfakciju ali i odgovornost. Oduvek sam želela da se nekako zahvalim Gradu Požarevcu i Braničevskom okrugu na beskrajnoj podršci, a mojim glasom to najiskrenije činim. Svetosavska povelja mi mnogo znači i nadam se da ćemo dogodine na istom mestu pevati najlepše srpske pesme. Pesma nas je održala!“ izjavila je srpska umetnica Marija Stojićević, uzdajući se u to da mladi sve više posećuju ovaj kulturni program u svim gradovima Srbije.
Svetosavska povelja u rukama srpske muzičke umetnice