Posle duge i hladne zime, leto je idealno vreme da se oslobodi kreativnost, da se razmisli o novoj kolekciji sunčanih naočara i naruči kafa sa kockicom leda.
Sa promenom godišnjih doba, dolazi i promena u stilu i oblačenju. A svaka od nas će zaključiti da vrlo često posegne za nekom cool i trendi kombinacijom, svaki put kada poželi da osveži garderobu koju će nositi.
Teksas je jedan od elegantnih i univerzalnih komada odeće, da o njemu nema potrebe nešto puno ni komentarisati. Bela košuljica uz neki šorts i odgovarajući šešir, daje vam ozbiljnu lepotu i outfit koji je spreman za pokret u veoma kratkom roku. Pri tom je i savršeno stilizovan i za dnevnu i noćnu varijantu.
Za casual izgled, koji će pri tom da osigura da uvek izgledate najbolje, izaberite najlepše pamučne šortseve u različitim bojama, a kombinaciju upotpunite nekim laganim letnjim kardiganom u recimo crnoj boji. Pri tom možete imati neku frizuru ili pustiti slobodno kosu. Možete nositi papuče ili sandale ili biti bosi. Akcenat je na slobodi koju leto pruža.
Ono što je takođe u trendu ove sezone svakako su i lagane haljine sa rukavima spuštenim na pola ramena i dužinom do kolena. Izaberite neku cvetnu haljinu, za svoju kolekciju. Haljinicu kombinujte sa omiljenim sunčanim naočarima, kosom koja slobodno pada preko ramena i efektnim crvenim karminom.
Pišite nam koje su vaše omiljene letnje odevne kombinacije.
Mir u Paraliji, čuju se samo zvuci ptičijeg cvrkutanja. Tek poneko prođe uličicom, neko ko je ipak uspeo da ustane rano i šeta pored mora. Ja nisam uspela za ovih nekoliko dana koliko sam već ovde, a već je vreme da se ide kući. Možda bih uspela da se adaptiram da sam ostala malo duže…
Jutra na moru su nešto prelepo, dragoceno – mir, jutarnji vazduh, povetarac.
Treba uživati u trenutku, u sadašnjosti. Treba i planirati, kreirati budućnost, zamišljati, maštati.
Polako, sve će biti kako treba da bude, život nas iznenađuje, ali ne sumnjam da je sve to za naše veće dobro. Na nama je da se opustimo, zamišljamo, fantaziramo o životu onako kako mislimo da je najbolje i najlepše, a ukoliko grešimo, Svemir će nas ponovo preusmeriti. Pustiti da stvari i događaji idu, a mi se nećemo mešati u njihov tok.
Posle nekoliko godina ponovo sam tu… Isto mesto, druga ja. Udišem vazduh koji je čitavog života bio ono što mi vraća snagu, gledam predele na kojima su se oduvek moje oči odmarale, slušam zvuke reke koji su me smirivali kad god bih bila uznemirena i neraspoložena…
Ništa se nije promenilo, a opet… nešto nedostaje. Neko nedostaje! Nedostaje neko zbog koga sve ovo dobija posebnu draž, neko ko sve to drži na svom mestu i daje mu poseban sjaj…
Da, oseća se koliko neizmerno fali ta ruka koja čvrsto drži sve niti na okupu, koja ih povezuje u jedno, prepliće ih i od njih stvara magiju. Od tih niti pravile su te ruke čaroliju, pravile sve ono što se urezivalo u naša srca.
Fali i uvek će faliti taj glas razuma koji se oštro, a opet umilno prolomi među drvoredima i naredi svemu da bude što sjajnije, življe, lepše, bogatije… Da svaki milimetar ovog mesta da svoj maksimum i predeo učini najlepšim mogućim.
Nedostaje do bola ta ogromna duša koja se urezala duboko u svaki kamen, svaku kap vode, svako drvo, travku i cvet… nedostaje ta duša koja je svoje delove bezuslovno poklanjala svemu i svima ovde i to nedostajanje se oseća svuda.
Oseća se nedostajanje u vazduhu, u treptaju zvezda, sjaju meseca, u mirisima, ukusima i svim drugim osećajima, u svemu opipljivom i neopipljivom.
Jeste, sve je isto, osim što bez zvezde vodilje, bez glasa razuma i sunca koje nas je svojom energijom sve činilo srećnijima – ipak mnogo toga nedostaje.
Znam, nisam ista ni ja, mada se možda čini kao da jesam. Osećam da fali deo mene, da postoji taj komadić koji nedostaje kako bih bila cela i kako bi sve oko mene ponovo imalo isti smisao.
Kada je došlo vreme za novo putovanje radi trčanja moj izbor pao je na Skoplje. Nisam imala mogućnost pre ovoga da posetim bivše Jugoslovenske države, zato se svaki put radujem kad imam organizovan put. Krenuli smo u petak u noć i u Skoplju smo bili već ujutru. Stigli smo par sati pred početak trke, uspeli smo da se raspakujemo u hotelu, presvučemo se i krenuli na start. Nakon završene trke i kada smo već videli veći deo grada, imala sam plan, šta da obiđem. Posle kraćeg odmora krenula sam prema centru. U hotelu „Victoria“ devojke sa recepcije su mi dale mapu grada, označile najbitnije stvari koje bi trebalo videti, posetiti. Krenula sam prema ulici Makedonija, koja je najpoznatija ulica u gradu. Na ovoj ulici nalazi se Muzej grada Skoplje, na čijem zidu dan danas visi sat, koji stao je u 5 sati 17 minuta kada je zemljotres 26.07.1963.godine razrušio skoro ceo grad. Dalje po ulici Makedonija stiže se do trga Makedonija, gde u centru dominira fontana sa skulpturom „Ratnik na Konju“. Ovaj deo grada je obnovljen, jer je u zemljotresu stradalo preko 80% samog grada. U blizini trga nalazi se i Memorijalna kuća Majke Tereze. Ovo je sve pešački deo, zato savetujem da iskoristite priliku i da prošetate po uličicama. Na istoj toj ulici Makedonija nalaze se skulpture, pored kojih se turisti slikaju. Triumfalna kapija nalazi se na trgu Pela, što je u blizini Trga Makedonija. Visoka je 21 metar. Unutra kapije nalazi se galerija, a sama kapija predstavlja vidikovac, na koji može da se popne liftom ili stepenicama. Preko Kamenog mosta stižete na drugu stranu grada, preko reke Vardar. Ovde predlažem da se prošetate uzduž reke, da vidite Muzej Arheologije sa mostom, koji je ukrašen raznim skulpturama, Operu, Filarmoniju.
rremrremrremrrem
Posebno lepo je istražiti stari deo grada „OLD BAZAR“. Male uličice, sa mnogobrojnim lokalima, gde u izlogu možete videti od nekih starih stvari, do unikatnih ručnih radova, kontrast boja i arhitekture je vidljiv. Ovde kao da je vreme stalo. Stara Skopska čaršija je trgovinski i istorijsko kulturni deo grada. U ovom delu nalaze se mnogobrojni istorijski spomenici: amam, džamije, crkve, bezistane. Neki od ovih objekata su pretvorene u umetničke galerije, izložbeni prostor, muzeji, dok u nekim možete da uživate u kafi. U crkvi Sveti Spas nalazi se grob Goce Delčeva. Nakon šetnje kroz čaršiju, posetite Skopsku tvrđavu- Kale. Tvrđava datira od 4. veka pre naše ere i smeštena je iznad reke Vardar. Pretpostavlja se da je tvrđava počela da se pravi dok je bio car Justinian, ali najviše u X-XI veku, kada je car Samuil bio na vlasti. U razno vreme tvrđava bila je korišćena u razne svrhe. Tako, dok je Stefan Dušan bio na vlasti Kale imala je važno strategijsko značenje. Za vreme turaka koriščena je kao kasarna. Za vreme I Svetskog rata ovde bio je austro-ugarski štab. Kale je takođe stradala u zemljotresu 1963. godine. Odavde se pruža lep pogled na grad i na planinu Vodno sa Milenijumskim krstom. Do njega stižete žičarom, koja je atrakcija za turiste. Početna stanica žičare nalazi se na visini 570 metara, a zadnja 1060 metara iznad mora. Brzina žičare iznosi šest metara u sekundi i ceo put do krsta zauzima 4 minute i 18 sekundi. Ima 28 kabina u kojima može da se smesti po 8 putnika i 2 VIP kabine sa po 4 putnika. Sam krst visok je 66 metara. Čelična konstrukcija podeljena je na 33 dela, koliko je Isus imao godina, a drže ga 12 malih stubova, koji su simbol za 12 apostola. Ukoliko ste ljubiteli panoramskog razgledanja grada ovo je idealno mesto za vas, jer vidite bukvalno ceo grad na dlanu.
Ovo je naravno samo mali deo grada, koji sam stigla da istražim za vikend. Ukoliko imate više vremena, možete da posetite i kanjon Matka, Akvadukt, manastir Svete Bogorodice, Sveti Nikola, Sveti Pantelejmon.
U samom gradu sam sigurna da ćete pronaći još dosta zanimljivih mesta ili da izaberete neki od parkova da uživate u prirodi.
Neka vas kroz ovaj mesec prate i naši “znaci na putu” kroz anđeoske poruke.
“Anđeo Vrednosti“
„Znaj da zaslužuješ sve dobro ovog i onog sveta. Ti si vredno biće, samo zaboravljaš gledati sebe kao takvo. Kroz osećaj inferiornosti i duboko verovanje u sopstvenoj bezvednosti blokiraš Svemir u manifestacijama. Manifestacije nisu nagrade za dobro ponašanje – one su posledice naših misli, osećaja verovanja i akcija.
Prihvatanje Božje pomoći ne znači samo primanje pomoći, već dozvoljavanje prihvatanja sebi, tako da bi bolje mogla/o pomoći drugima.
Dozvoli sebi primati, ti si vredna/an toga. Prihvati sve sa zahvalnošću. Otvori se“.
Napominjemo da su ovo opšte poruke i verovatno se neće poklapati sa svima. Budite otvoreni, vaša intuicija će prepoznati svoju poruku. Isključujemo predikciju. Ovo je sve u cilju zabave, tako i shvatite. Igrajte se, smejte se, volite i uživajte u čaroliji života. Ukoliko čitate tekst, a datum je prošao, ne obazirite se, pročitajte svoje smernice, sigurno niste slučajno ovde. Prava poruka, uvek dođe u pravom trenutku. Vidimo se uskoro!
Sipajte vodu u manju šerpicu, dodajte jogurta i šećera te ih zagrejte da budu mlaki. Stavite brašna u vanglu, ulja i kvasca, sipajte zagrejanu mešavinu vode i jogurta, ostavite da odstoji kako bi nadošao kvasac, zatim dodajte soli, te zamesite glatko testo. Testo odmah izručite na pobrašnjeni sto, podelite ga na manje jufke težine 80 gr, oblikujte ih, stavite u pleh, premažite slatkim prelivom, posipajte susamom, sačekajte 5 minuta da narastu te ih pecite na 230 stepeni, 20 minuta, u rerni bez ventilatora.
