Konačno sam ustala rano, evo već je skuvana kafa.
Mir u Paraliji, čuju se samo zvuci ptičijeg cvrkutanja. Tek poneko prođe uličicom, neko ko je ipak uspeo da ustane rano i šeta pored mora. Ja nisam uspela za ovih nekoliko dana koliko sam već ovde, a već je vreme da se ide kući. Možda bih uspela da se adaptiram da sam ostala malo duže…
Jutra na moru su nešto prelepo, dragoceno – mir, jutarnji vazduh, povetarac.
Treba uživati u trenutku, u sadašnjosti. Treba i planirati, kreirati budućnost, zamišljati, maštati.
Polako, sve će biti kako treba da bude, život nas iznenađuje, ali ne sumnjam da je sve to za naše veće dobro. Na nama je da se opustimo, zamišljamo, fantaziramo o životu onako kako mislimo da je najbolje i najlepše, a ukoliko grešimo, Svemir će nas ponovo preusmeriti. Pustiti da stvari i događaji idu, a mi se nećemo mešati u njihov tok.
Autor: Katrina Gold
