Verica Rakočević jedna od naših najpoznatijih i najcenjenijih modnih dizajnerki u intervjuu za Shine magazin govori nam o svojim počecima, velikim uspesima koje je ostvarila kako kod nas tako i u svetu, isključivo svojom upornošću za koju je kako sama ističe zaslužan njen Kosovski gen. Nikada nije pristajala na kompromise kako bi došla do svega onoga što je danas čini velikom i posebnom. O tome šta bi kod sebe promenila i da li u tome uspeva, budućim planovima, kao i neostvarenim željama razgovaramo sa ovom divnom i jedinstvenom damom u svakom smislu te reči.

Rođeni ste u Podujevu i neko ste ko sa ponosom i velikom ljubavlju govori o svojim korenima. Čega se sa osmehom i danas sećate kada je Vaše detinjstvo u pitanju?

Rođena sam u Podujevu na Kosovu i Metohiji i to sa ponosom uvek ističem. Podujevo sam sa roditeljima napustila sa pet godina, ali su mi najlepša sećanja iz detinjstva odlazak kod bake i deke u Podujevo (dok nisu morali iz poznatih razloga da se presele u Niš) i kod bake, majke mog oca u selo Zakut iznad Podujeva.

Kada spomenemo Vaše ime nekako nas odmah asocira na modu, ali Vi ste nakon završene više Tekstilne škole pre nego što ste postali modni kreator radili kao stjuardesa u JAT-u. Kakva iskustva nosite iz tog perioda života?

Nisam radila kao stjuardesa JAT-a nego kao zemaljska stjuardesa Aerodroma Beograd. Tu sam upoznala mog prvog muža Borana Karamana koji je bio stjuard JAT-a, zaljubila se, udala i rodila Elenu. Predivan period lepog druženja, iskustvo koje će mi ostati uvek u nezaboravnom sećanju.

Ono što je možda zanimljivo je da niste želeli da se bavite modom i da je sudbina nekako odredila Vaš put. Da li je moda ipak „pronašla „Vas? Sećate li se možda neke anegdote sa samog početka Vaše karijere?

Kod mene se krucijalne stvari u životu nisu događale planski i organizovano tako da je i moda utrčala u moj život i stegla me čvrsto u zagrljaj koji ni danas ne popušta. U najjačem sećanju mi je revija na početku karijere u hotelu Metropol kada sam zbog uzbudjenja i treme na kraju revije pala na sred piste. Ta revija je bez obzira na taj katastrofalni blam, doprinela da dobijem da radim prve uniforme za hotel Hyatt.

Važite za veoma vrednu osobu i nekoga ko je mnogo vremena proveo u učenju, usavršavanju i nadgradnji sebe i svog posla. 1983 godine otvarate butik „Ela“. Da li tada zapravo moda počinje da zauzima važnu ulogu u Vašem životu?

Od trenutka kada sam otvorila vrata butika „ELLA“ 23.11.1983. pa do danas, pored moje porodice to je najveća ljubav mog života.

Vaša prva revija održana je u Beograđanci, nakon toga su usledile mnoge uspešne modne revije u hotelima „Metropol“ i „Hyatt“. Kako Vam sa ove distance izgledaju tadašnje kolekcije?

Skoro mi je Ruška Jakić pokazala slike sa revije u Metropolu. Blago rečeno je da sam šokirana i iznenađena da sam umela nešto tako da osmislim i realizujem. Sigurna sam da bi svaki taj model mnogo žena želelo da ponese. Održiva moda, od početka do danas.

Jedina ste modna kreatorka koja je kod nas za vreme sankcija uspela da dovede najpoznatiju manekenku na Svetu u to vreme Yasmeen Ghauri. Ubrzo nakon toga otvarate i VR „Company“. Da li ste tada nailazili na oprečne komentare i kako ste se borili sa“zlim jezicima“ukoliko ih je bilo?

Ja sam rođena na Kosovu i Metohiji i meni je moj kosovski gen amortizer i štit od svog ljudskog zla. Zli jezici i projekcije su me vukli nazad, ali sam uvek uspela da se otrgnem i istrčim maraton. Svo to zlo i napadi su amortizovani rečenicom da su za Vukovima uvek kerovi lajali.

1997. godine kreirate parfeme VR i Energy kao i kremu za lice VR24h. Šta je u to vreme nedostajalo kao bitna „karika“za još veći uspeh, i da li bi ste sa današnje tačke gledišta nešto drugačije uradili?

Uradila sam sve što je bilo u mojoj moći i kako je trebalo. Za uspeh na ovom podneblju je uvek trebalo nešto na šta ja nisam pristala, a to je odreći se samostalnosti i lične slobode. Ma kakvi abrovi da su pokušali da to objasne drugačije moja istina je da sam uvek bila nezavisna od bilo čega i koga osim od sebe same.

Revija na Nedelji Visoke Mode u Rimu kao i Vaša čuvena revija na Španskom Trgu. Koliko je u to vreme bilo potrebno rada i odricanja pa možda i rizikovanja u Vašem životu, za ostvarenje jednog tako velikog uspeha?

Potrebno je bilo mnogo ljubavi, upornosti i ludosti. Prodati sve teško zarađeno, uložiti u brend i ambiciju da stvorim nešto veliko. I kada se pitam da li je vredelo, odgovor je uvek DA. Da zato što put koji sam prešla, a kojim se ređe ide, nosi ogromnu satisfakciju i hrabrost da idem dalje kao i realnost da moj uspeh nije virtuelan, potpomognut ni sa čim drugim osim mojom snagom. Potvrda svega rečenog je trajanje i posle skoro 40 godina rada veliko interesovanje za VR brend.

Ono što Vas je takođe izdvajalo od ostalih kreatora jeste da inspiraciju pronalazite u motivima iz Srpske Istorije. Imate li u planu da neku narednu kolekciju posvetite nekoj istorijskoj ličnosti i čiji bi to lik bio?

Ono što je izazvalo veliko interesovanje na Rimskim nedeljama visoke mode je upravo veliko kulturno nasledje naših prostora koje sam utkala u ove kolekcije i pokazala svu lepotu koju imamo. Pored Isidore Dankan, Fride Kahlo, Lu Salome, Coco Chanel, Čučuk Stane uvek sam se divila Mileni Barili, ali pošto je ta priča ispričana modelima drugih kreatora možda jednoga dana napravim kolekciju inspirisanu legendarnom Milevom Ajnštajn.

Kao okosnica svih Vaših ogromnih uspeha u Svetu mode je i Atelje VR koji negde predstavlja Vaš početak bavljenja Visokom modom. Koliko je bilo teško tokom svih godina održati pravi sistem vrednosti kada je moda u pitanju,u moru reklo bi se jednoličnost koja vlada na našoj modnoj sceni?

Trenutno je u okviru ekološkog pokreta za zaštitu planete aktuelna priča o održivoj modi. Ne sa tom svešću nego odlukom da bez kompromisa radim samo na način koji smatram da je moj izbor, održivom modom se bavim od prvog dana. Nikada nisam radila sa motivom da zaradim brdo novca i tako dovedem sebe u situaciju da pravim kompromis odstupajući od ideje i svog stila. Zaobilazeći trend i nametnute instrukcije šta masa traži i voli, hrabro sam se držala svojih principa i vizije da modu pravim za žene ispred kojih ne trči ono što nosi na sebi.

Ono što je za Vas karakteristično je upravo energija kojom zračite, neverovatna snaga i optimizam. Više puta ste isticali da je za to zaslužan Vaš Kosovski gen. Ipak, ima li nešto što nikako ne volite kod sebe i što bi ste promenili da možete?

Ne volim moju ranjivost koja je ostala na nivou deteta. Ma kako se ova ratnica rođena na Kosovu i Metohiji  busala u svoju snagu i jačinu, često uplašeno od ljudske zlobe i zavisti ovo dete tiho plače. To bi promenila da mogu, ali do sada to ne uspevam do kraja.

Pored toga što ste najuspešniji u svom poslu i što ste sve svoje snove ostvarili isključivo svojim trudom i radom,mnoge dame Vas doživljavaju kao „ženu iz naroda“i upravo je ta Vaša pristupačnost i jednostavnost ono što Vas čini velikom. Kada niste u svom Ateljeu šta je to u čemu uživate i što Vas čini srećnom i ispunjenom?

Skoro sam pročitala nesto interesantno, skromni su oni koji imaju mnogo razloga da budu neskromni. Mislim da ju je izgovorio veliki Duško Radović.

Prezirem prostakluk prikazivanja materijalnog u vremenima kada mnogo ljudi jedva sastavlja kraj sa krajem. Još strašnije mi je veličanje medija takvih osoba i predstavljanja tih vrednosti kao uslova za sreću. No ne treba zamerati onima koji se na vertikali nisu odmakli sa nulte tačke.

Samo prostaci mašu materijalnim kao luksuzom, to kažem sa pokrićem i sa pozicije nekoga ko je sam sebi obezbedio dostojanstven život, a najveću sreću sam pronašla iza te bezvredne fasade.

Pandemija Corona virusa je uticala na sve nas u svakom segmentu života. Kako se taj period odrazio na Vaš posao s’obzirom da je većina Vaših klijenata iz Inostranstva. Da li ste posledice osetili i na „svojoj koži“?

Da se ne lažemo, nikome ko radi sam, bez ičije podrške i pomoći nije lako. Borba je iz meseca u mesec zaraditi za radnike, poreze, doprinose, materijal, troškove života. Krenuli smo odično sa onlajn prodajom, a onda su se pojavili Poverenici za zaštitu privatnosti sa  nebuloznim zahtevima, ugovorima, papirima dovedenim do apsurda. I šta smo uradili? Zatvorili onlajn prodaju i čekamo da naši klijenti dolaze u Beograd po svoje komade koje žele. Naravno u postojećim ograničenjima to je svedeno na minimum. Ja ne odustajem, nadam se boljim vremenima.

Postoji li neki mladi modni kreator danas koji zavredjuje Vašu pažnju i čiji rad cenite? Kako Vam naša modna scena danas izgleda?

O našoj modnoj sceni ne bih komentarisala. Postoje mnogi mladi KREATORI vredni pažnje i poštovanja poput, Ane Šekularac koja je na sreću pobegla u London kao i oni koji nisu mnogo mladi ni po godinama ni stažu, a nemaju prostora u medijima poput Peđe Nerića, Sonje Krstić,  koji su modni virtuozi, vrhunski umetnici koji rade sa znanjem i strašću ne laktajući se.

Brojnu publiku oduševili ste nedavno održanom modnom revijom u Beogradskom hotelu „Hyatt“ na kojoj ste predstavili modele za Jesen/Zimu 2021/2022. Koju poruku šalje nova kolekcija“Eskapizam“?

Poruka je beg od sive svakodnevnice i svega banalnog koje je degutantno do besmisla. Srećna sam sto je kolekciju propratio onaj deo modnih konzumenata koji se izdvaja iz mase kiča i neukusa. Ljubitelji održive mode.

Imate divan i skladan brak, veliku podršku i oslonac od supruga Veljka, ponosna ste mama i baka. Nedavno ste izjavili kako nemate više želja jer ste ih sve ispunili. Postoji li ipak neka neostvarena želja u životu Verice Rakočević?

Postoji, da postanem prabaka i da Veljko ponosno potpiše muziku za prvi veliki film koji radi, a ja ostanem i dalje puna entuzijazma, optimizma i želje za životom.

Hvala na razgovoru

Intervju obavila: Maja Mijatović